Почетна / БРОЈ 373 / Срђан Мијалковић – Срби у дијаспори немају право на поделе

Срђан Мијалковић – Срби у дијаспори немају право на поделе

Разговарала Наташа Јовановић

Колико знам, ниједан од наших политичара који долази у Беч није затражио од свог аустријског колеге да га одведе у српску школу или српски културни центар, и није сачекао одговор да тако нешто не постоји у Аустрији, каже у разговору за „Печат“ председник Српског просветно-културног друштва „Просвјета“ у Аустрији, професор Срђан Мијалковић.

Како у земљи која своју политику званично гради на „мелтинг поту“ најбројнија мањина нема право на очување свог језика?

Деведесет и неке године њима је неко рекао да српскохрватском мора да се дода и бошњачки језик, при чему су изостали аргументи, и питање да ли тако нешто има упориште у науци. Тако је настао БКС (босанско-хрватско-српски) то језичко чудовиште чије постојање Аустријанци правдају политичком коректношћу, но на питање према коме је то политички коректно, немају одговор. БКС је октроисана, политички конструисана прича око неког језика, јер то није чак ни српскохрватски, није ни муслиманска верзија српског, нити католичка верзија српског, већ чудна варијанта српског језика, који желе да промене и преименују. Аустрија финансира предавање тог, како га они зову, матерњег језика, при чему људи који предају тај језик нису у доброј радној позицији а деца која уче по том једино понуђеном програму не могу ни да науче прави говорни језик нити да изграде свој идентитет. Наметнути БКС им ускраћује и право знање језика јер они углавном уче синониме једног истог језика, уче научне фалсификате попут оног да ијекавски није српски, многи не уче ћирилицу. Од ове године препоручени су и речници штампани у Сарајеву на бошњачком језику који би требало да уђу у наставни програм. Ми смо у више наврата разговарали са бечким политичарима задуженим за то, тражили ново структурисање, слободу да наша деца могу да, попут деце свих других народа, направе избор између неког другог или свог српског језика, али оног који заиста поседује све елементе српског језика. Ако неко други свој језик жели да зове „црнским“, „горским“, „далматинским“ или „славонским“, то респектујемо, али истовремено се залажемо за то да Срби уживају права у Аустрији као што их уживају и остали попут Чечена или Курда, чија деца имају могућност да прате наставу на свом језику, Курди чак на две варијанте курдског – турској и арапској. Оно што је још горе настава БКС живи од српске деце, а она скоро две трећине уписника, док су остала деца других националности. Не желим да генерализујем, али није усамљен случај да уколико, на пример, наставу држи српски наставник, хрватски родитељ исписује своје дете.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *