Почетна / БРОЈ 373 / Србија на линији ватре

Србија на линији ватре

Пише Никола Врзић
Западни притисци на Србију и Републику Српску показују да се преуређење Западног Балкана у складу с њиховим интересима, започето још 1990. године, ближи свом финалу. Предстоји нам последња битка за Србију и Српство, у коју улазимо а да је углавном нисмо ни свесни…

Изгледа да је премијер Србије Александар Вучић био само делимично искрен када је прошле недеље, у Вашингтону после сусрета са америчким званичницима, рекао да мисли „да ће сигурно из Вашингтона Европској унији доћи сигнал подршке Србији за отварање (преговарачких) поглавља. Мислим да је Вашингтон то недвосмислено потврдио. Кад имате америчку подршку, европски пут је неупоредиво лакши“. Можда ће тај сигнал подршке и олакшања пута (који, додуше, не води никуда где ће нам бити боље него што је сада) из Вашингтона заиста и стићи, али, као што и каже стара америчка пословица, нема бесплатног ручка. Подршка ће, наиме, бити условљена, и то је оно што је Вучић пропустио да напомене, али нас је, уместо њега, на ту ситницу подсетио амерички амбасадор у Београду Мајкл Кирби: „Када је у питању америчка подршка, одговор је ‚да‘, имате нашу политичку подршку. Када ме питате да ли је она безусловна, морам да вам кажем, желимо да вас подржимо, али и ви морате да урадите свој домаћи задатак.“

 

КОНТИНУИТЕТ ЗАПАДНИХ НАМЕРА О условима је, дакле, реч. А услови су такви да се њиховим испуњавањем има коначно испунити западни план за Западни Балкан, план на чијем су испуњавању наши западни партнери почели да раде још 1990. године па смо тако и доспели ту где јесмо, заглављени између беде, пропасти и безнађа. Мала нада, нада да им се неће остварити баш све што су нам испланирали, налази се у томе што се ипак и ми ту понешто питамо; нешто већа, у томе што данашњи светски поредак за Србију није онако неповољан као што је био деведесетих година прошлог века…

Историјска дистанца већ је довољна да бисмо – ослобођени пропагандних улепшавања у виду заклињања у партнерство, пријатељство и подршку реформама, сурово ослобођени илузије да нам они који су нас растурили заправо желе нешто добро – да бисмо могли да наслутимо главне обрисе онога што нам се догађало у последњих четврт века. Од распада СФР Југославије, преко увођења санкција СР Југославији под лажним изговором (од српске одговорности за масакр у сарајевској Улици Васе Мискина, који је послужио као повод за увођење санкција, одустао је и Хашки трибунал) и то само месец дана после формирања СРЈ, преко бомбардовања Републике Српске и прећутне подршке прогону Срба из Западне Славоније и Крајине иако су биле под заштитом Уједињених нација, па до агресије 1999. године и отмице Косова и Метохије која је уследила у првој деценији новог века а током ове би требало и да се оконча српским пристанком на ту отмицу, политика евроатлантског Запада према српском националном корпусу била је и константна и доследна. Константно и доследно су они дробили и ломили српске државе и српски национални корпус, и истовремено помагали свим нашим противницима – од Словенаца и Хрвата, преко Бошњака па до Албанаца, укључив ту негде и подршку Милу Ђукановићу да Црну Гору одвоји од Србије – и то је дробљење, ломљење и помагање нашим противницима, такав, дакле, вид коначног решавања српског националног питања, и најпрецизнији кључ за разумевање онога што нам се сада дешава, и што ће нам се тек десити, ускоро, буде ли по њиховом…

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

 

2 коментара

  1. Poslije toliko godima, svima bi trebale biti jasne namjere „zapadnih zemalja“ . To vise i nisu samo namjere, dobar dio toga su i ostvarili. I moramo ih razumjeti, oni egoisticki brane vlastite interesen, na stetu Srpskih interesa. Njihov najveci uspjeh i doseg jeste instaliranje VELEIZDAJNIKA koji predstavljaju Srbiju, a u stvari rade za zapadne gazde!
    To je teze prihvatiti nego razumiti, sjetite se Vuciceve i Nikoliceve „jucerasnje“ retorike? Vec danas su vise izdali ,prodali, predali i potpisali od ozloglasenog izdajice Tadica. I to mogu da donekle razumijem………….. Ali , gdje su INTELEKTUALCI, NACIONALISTI ,PATRIOTE, CRKVA, DOBRI LJUDI da povedu vlastiti N A R O D , da sprijece, ludilo, propast, sunovrat…………. eto , to nikako ne uspijevam da razumijem???.

    Thumb up 0 Thumb down 0

    • Gdje su?

      Narod, uglavnom, pita se gdje ce na ljetovanje. Jer ljetovati se mora.

      Crkvu potresaju interni skandali.

      Nacionalisti se oko podneva probude, kad im majke donesu kaficu i cigare u krevet, i onda poslije obilnog rucka idu da se biju na fudbalskim utakmicama. A u pauzama izmedju tekmi plairaju godisnje odmore, jer su ih zasluzili.

      Intelektualci uz meze, gemist ili ljutu rakiju lamentiraju nad junackim vremenima i lijepim zenama njihove mladosti.

      Medju svima njima ima dobrih ljudi ali – ljeto je, i ko ce da se smara o ovim teskim temama na ovoj vrucini. Usotalom, eno ga Vucic, neka se on o tome brine, kako rekoste – sam je htio,

      Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *