Почетна / Интервју / Сергеј Павлов: Ново лице железнице

Сергеј Павлов: Ново лице железнице

Докле је стигла реализација међувладиног уговора о руском кредиту намењеном модернизацији железничке инфраструктуре у Србији, које деонице се завршавају, те какви ће возови руске производње ускоро саобраћати на домаћим линијама

Разговарала Наташа Јовановић

У Русији је 80-их година стање железница било доста лоше и сам сам био сведок како се наш железнички транспорт развијао и постајао све бољи. Било је лепо гледати и учествовати у том процесу преображавања руских железница у оно што данас јесу. Сасвим недавно су руководилац и генерални директор, као и извршни директор „Железница Србије“, били учесници на нашем железничком форуму у Сочију, и тада су имали прилике да виде како изгледају руске железнице и да се увере да је то систем који у потпуности одговара највишим стандардима, каже у разговору за „Печат“ генерални директор компаније Руских државних железница „РЖД Интернешнл“ Сергеј Павлов.
[restrictedarea]

Докле је стигла реализација руских кредита за обнову српских железница и колико је тих кредита повучено?
Наша компанија се бави реализацијом међувладиног споразума из кредита чија укупна сума износи 800 милиона долара, при чему 15 одсто од те суме, односно 141 милион треба да плати српска страна, па долазимо до укупног износа од 941 милиона. За тај износ ми смо се уговором обавезали да изградимо други колосек на деоници Београд – Панчево, спроведемо реконструкцију линије Београд – Бар, реконструкцију шест деоница на међународном Коридору 10, реконструкцију и изградњу тунела у дужини од једног километра и вијадукт чија је дужина преко три километра на линији Београд – Будимпешта, деоницу Стара Пазова – Нови Сад, као и испоруку 27 возова руске производње. То је наш задатак и све то морамо да урадимо до краја 2017. године.
Да ли је у току разговора са владом Србије помињана могућност ширег договора о комплетној, а не само реконструкцији појединих делова?
Већ смо разговарали на ту тему, а и приликом ове моје посете Србији планиран је састанак у Министарству саобраћаја, грађевинарства и инфраструктуре. Биће речи и о могућности извођења радова и после 2017. године, а у прилог тој идеји иде и чињеница да су богато искуство и сјајни резултати на нашој страни. Такође, динамика радова на пројектима Београд – Панчево и Коридор 10 усклађена је са предвиђеним роковима и мислим да ће прва, по уговору, бити предата деоница Панчево – Београд, и то пре планираног рока.
Колико се инфраструктура српских железница које су, чињеница, девастиране уклапа у руске стандарде?
Говорити о поклапању руских и стандарда неке друге земље не би било исправно. Али најважније је истаћи да железнице спајају и земље и континенте и из тог разлога хармонизација стандарда игра важну улогу. Ми у Србији примењујемо најбоља техничка решења која постоје и у Европи, и у Русији, јер је компанија „Руске железнице“ у интеракцији са свим водећим европским железничким компанијама. Железнице јесу саобраћај, а саобраћај увек одражава ниво привреде.
У Сочију је, на пример, за време Олимпијаде превезено 20 милиона путника.  Возови су саобраћали интервалом од 4,5 минута. Притом, није било ниједног прекида у саобраћају. Управо је то доказ највишег нивоа организације у саобраћању возова.
Путовање у Србији до сада је подразумевало егзотични садржај за људе спремне на авантуре будући да су наше железнице каскале неколико векова за оним у свету. Шта све мора да се уради да бисмо у коначном резултату добили модерне, брзе железнице?
Мораћу да вас растужим. Не дешава се да се пробудите и да је све лепо, сем ако тај сан не траје дуго. Железнице су потребне и грађанима и бизнисменима и влади Србије  и сматрам да је у спознаји те чињенице изузетна заслуга ваших руководилаца, јер, како се мени чини, такав комплексни пројекат за „Железнице Србије“ никада до сада није постојао. Данас видимо с коликом пажњом се ваша влада односи према овом пројекту. Довољно је рећи да свака посета Владимира Јакуњина Србији подразумева сусрет са представницима владе, председником, министром саобраћаја, и да се на тим састанцима дискутује о свим текућим питањима везаним за наш пројекат. На састанцима са министарком Зораном Михајловић дискутујемо о текућим питањима, али и питањима даље сарадње. Истовремено 18. јуна у Санкт Петербургу на међународном економском форуму председник наше компаније Владимир Јакуњин састао се са потпредседником владе Ивицом Дачићем.
Потписан је и Анекс 5 за набавку 27 нових дизел-моторних возова руског произвођача „Метровагонмаша“ у вредности од 100 милиона долара. На којим линијама би ови возови саобраћали, како би то функционисало…?
На територији Србије успешно се експлоатише већ 12 возова овог типа, испоручених раније, према другом уговору. Испорука поменутих 27 возова, комфорнијих и напреднијих, почиње од следеће године, иако се ради о истом руском произвођачу „Метровагонмаш“. У току ове четири године, од тренутка испоруке првих возова, технологија је отишла напред и возови сада одговарају најсавременијим захтевима. На којим линијама ће они саобраћати и превозити путнике, о томе ће одлуку донети обновљене „Железнице Србије“ у којима ће, како је познато, ускоро бити спроведена реформа, па ће Дирекција за путнике и Министарство саобраћаја бити надлежне институције за та питања. На нама је обавеза да се испорука обави на време и да возови буду изузетног квалитета.
О каквим возовима је реч? Какве су њихове референце?
То су дизел-моторни возови који достижу максималну брзину од 120 км/ч и предвиђени су за пруге шинског размака од 1.435 мм. Произведени су према европским стандардима. У сваком возу постоји систем видео-надзора. У путничким вагонима налазе се седишта повишеног комфора, клима уређаји, просторије прилагођене особама са инвалидитетом; постоји и санитарни блок. Улаз у вагоне прилагођен је за високу и ниску платформу, као и приступима без платформи. Возови су израђени према највишим стандардима безбедности. С обзиром на то да се ми бавимо реконструкцијом инфраструктуре, могу да кажем да у тим возовима путници неће имати осећај да су у покрету све док не погледају кроз прозор. Када смо пре неки дан били у обиласку градилишта, питао сам машиновођу с којим сам био у кабини како му изгледа кретање по новом колосеку. Рекао је само – „фантастично“ и то је мени био најбољи показатељ да је оно што смо урадили заиста успешно обављено.
Хоћете ли и ви и на који начин бити укључени у прављење трансверзале од Егеја до Мађарске која би повезивала кинески транспорт са Централном Европом?
Железнички коридор од Егеја до Будимпеште је међународни пројекат на чијој реализацији су ангажоване многе земље. О томе се данас много говори, и „Железнице Русије“ ће узети учешће у овом пројекту. Ми смо наручили у вашем Пројектном институту, ЦИП-у, пројекат реконструкције Стара Пазова – Нови Сад, деонице која износи свега 43 километра, али ће она бити изграђена за брзину кретања од 200 километара на час. Сада се воде преговори о датуму почетка радова. Мислим да ћемо већ у септембру добити пројекат и сву неопходну документацију, и да се влада Србије сада бави експропријацијом. И, ако све буде како треба, крајем ове или почетком следеће године почећемо са радовима. Не мислим да ће ико стићи пре.
„Руске железнице“ дале су и снажан импулс развоју српских компанија. Поред „Енергопројекта-Нискоградње“, које још српске компаније учествују у пројекту изградње и модернизације железничке инфраструктуре у Србији?
У овом пројекту учествује много српских компанија, пошто је једна од ставки међудржавног уговора који су потписале наше две земље била управо да у послу изградње и модернизације железничке инфраструктуре у Србији учествују како руске тако и српске фирме.
Уговор склопљен између „РЖД Интернешнл“ и српске компаније „Енергопројект-Нискоградња“ у оквиру пројекта изградње и модернизације железничке инфраструктуре у Србији укупне је вредности 12 милиона долара, односно, овај износ је предвиђен  за уређење доњег строја колосека на три северне деонице Паневропског коридора 10. Компанија је победила на тендеру за извођење ових радова, понудивши најбоље услове сарадње. „Енергопројект-Нискоградња“ била је прва српска компанија која је победила фебруара месеца 2014. на тендеру „РЖД Интернешнл“ и добила право на извођење земљаних радова, изградњу малих вештачких објеката и зграда на деоници Београд – Панчево. Са своје стране, „Енергопројект-Нискоградња“ је већ ангажовао за извођење радова на овој деоници српске компаније, као што су „Телефонкабл“, „Гемакс“, „Срем пут“, „Хидрограђевинар“ и „ЭлитКоп“. Грађевинске радове на изградњи новог моста преко реке Тамиш изводи компанија „Мостоградња“.
„РЖД Интернешнл“ ће и убудуће наставити да ангажује српске компаније за подизвођаче. Оне чине више од 50 одсто компанија које учествују у реализацији пројекта изградње и модернизације железничке инфраструктуре земље. Овај посао представља изузетну могућност за некада надалеко познате грађевинске компаније са ових простора које су до пре само 20, 30 година биле ангажоване на свим већим пројектима свуда у свету, између осталог, и на изградњи железничких објеката. Исто не смемо да заборавимо да су олимпијске објекте у Красној Пољани такође радили српски грађевинари. Данас ми користимо постојеће искуство Пројектног института ЦИП и српских градитеља како бисмо научили да радимо у за нас помало новим условима и како бисмо на најбољи могући начин имплементирали наша сопствена техничка решења.
Нажалост, ми не можемо тек тако и преко ноћи да инфраструктуру која омогућава кретање возова од 30 км на час унапредимо тако да она без „навикавања“ и прилагођавања омогући кретање од 200 км на час. Такве промене захтевају и обуку особља и то је такође значајан и битан аспект на који ћемо морати да обратимо доста пажње.
На деоници Панчево – Београд сада користимо техничка решења, како она стара која се већ користе у Србији, тако и нова. На станици Панчево Главна биће пункт за управљање француске компаније „Алстом“, најновије генерације, док ће на линији Стара Пазова – Нови Сад бити реализована сва најсавременија техничка решења. И уколико особље не буде обучено у довољној мери, ми ћемо имати велики проблем. Из тих разлога од сада ће у наш уговор бити укључена и обука особља.
Познато ми је да у разговорима избегавате теме са политичким контекстом, али с обзиром на околности које је наметнуо рат у Украјини што се не стишава, у тренуцима када тече груписање НАТО снага у непосредној близини руских граница, уводе се санкције према Русији, прекида рад на „Јужном току“ због великог противљења Европске уније, да ли политика пословања ваше компаније остаје непромењена и како из позиције човека који се налази на челу ћерке фирме, једне од највећих руских компанија, пратите ове догађаје? Са стрепњом? Оптимизмом?
Почетак тих догађаја није у Украјини. Украјина је на крају ланца стравичних страдања која су, од Првог и Другог best online casino светског рата, имала своје инспираторе на Западу. У Првом светском рату биле су поражене многе земље, неке империје су нестале, милиони људи су настрадали а само једна земља је профитирала. Исто, са још већим последицама и жртвама, десило се и у Другом светском рату. И данас неко каже да у Украјини не бесни грађански рат и да је све то руски терор. Када кажу да у Луганску и Доњецку страдају цивили, ја одговарам – да, али погледајмо карту света. На чијој територији букти овај прљави рат? То није територија Русије, то је територија друге земље. На питање да ли се цела ситуација одражава на наш бизнис, мој одговор је – да. Када смо почињали пројекат реконструкције железница у Србији, почињали смо од земљаних радова, и нама је била неопходна механизација. Пут је требало да води преко Украјине. Но како су до нас долазиле вести да возове пљачкају локалне банде и да је безбедносни ризик велики, ми смо морали да мењамо маршруту, и механизација је овде стигла другим путем, без икаквих оштећења. То је жив пример из историје нашег градилишта. А ако говоримо о узајамним односима, морам рећи да сам се састајао са Украјинцима, и са Русима у иностранству, и да седећи са тим људима и дискутујући о дешавањима у њиховој земљи, нико од нас није могао да одгонетне када и у ком тренутку је све почело. Око једне ствари смо могли да се сложимо, а то је да је неком овај рат потребан и да тај неко није ни у Русији ни у Украјини.
Да ли пооштравање санкција ЕУ према Русији подразумева и редефинисање појединих уговора са европским компанијама, као на пример „Сименсом“, који учествује у реконструкцији железница у Србији?
Ми не учествујемо у развоју војних или неких других специјалних програма, ми се бавимо изградњом железничких пруга. Само човек који није у трезном стању или је под великим притиском може помислити да треба да се уведу санкције на развој инфраструктуре, тим пре када говоримо о међународним железничким инфраструктурама.
Да ли и комуникација са представницима локалних самоуправа протиче у знаку добре сарадње?
Свакако. Тамо где градимо, трудимо се да остваримо добре односе са представницима локалних самоуправа. Свима је већ познато да је наша компанија друштвено одговорна и социјално оријентисана, како у Русији, тако и ван њених граница. Ево, рецимо, као један од примера таквог општења које прати реализацију пројекта изградње и модернизације железничке инфраструктуре Србије, навешћу организацију обнове и подршку пружену Основној школи „Васа Живковић“ у Панчеву. Захвални смо и председнику општине и директору школе за пажњу која је посвећена нашем пројекту.
Узгред, након достизања договора о пружању помоћи школи у Панчеву, ученици су организовали изузетно леп пријем са концертом. Било је дивно видети срећна лица ученика у тренутку испоруке спортске опреме и инвентара. Такође, сама школа је попримила лепши изглед, реновирали смо централни улаз који се није користио преко 30 година. Планира се да се за укупно време реализације Уговора пружи подршка за још 4-5 школских установа. Управо такви договори били су постигнути за време посете председника „РЖД“ о.а.д. В. И. Јакуњина Србији, 22. децембра 2014. године. У најскорије време планира се пружање помоћи основној школи у Голубинцима. Почетком јула ћемо отићи тамо и званично се са њима договорити.
„Руске железнице“ о.а.д. пружају широку помоћ дечјим предшколским установама, вртићима и школама како у Русији, тако и ван њених граница. „РЖД Интернешнл“ се, приликом реализације међународних пројеката, у потпуности придржава те праксе, која је већ постала традиција.
Нећу да кријем, били су тренуци током изградње када су наши камиони оштетили стазе и путеве у једном од насеља, и све што смо оштетили, ми смо и обновили и довели у ред, иако је све то заправо уобичајен проблем који се дешава на сваком градилишту.
Да ли кроз те акције на неки начин промовишете и руски језик?
Између осталог да. Избору 19 ученика који ће путовати у Русију претходило је такмичење у Панчеву где је учествовало преко 300 ученика. Одговарали су на питања о руском језику и историји, а једна од школских библиотека добила је на поклон уџбенике и белетристику. Али, ми никоме не намећемо руски језик, нити руску историју. Напротив. Ми само причамо о томе каква је историја Србије, а каква Русије и како смо је ми заједно градили. То није била једноставна, већ тешка историја, али је кључно да су наше земље кроз њу увек биле заједно. И то треба да памтимо.
У сарадњи са „Железницама Русије“ у Србији ради и Фонд јединства православних народа који промовише руски језик и један је од оних неопходних мостова који на прави начин повезују два словенска, православна народа. Сматрате ли да руско присуство у Србији не сме да буде лишено ове димензије односа наших двају народа?
Заједно са Фондом православних народа и часописом „Светосавско звонце“ прошле године смо организовали манифестацију намењену деци. То је било такмичење дечјег стваралаштва и свако дете, без обзира на узраст, могло је да представи свој рад, цртеж, рукотворину, или тек исцртану шољу. Сва деца су на крају добила поклоне. Такође, компанија је крајем прошле године заједно са „Железницама Србије“ организовала и дечји стваралачки конкурс „Воз жеља“, у којем су учествовала деца из више од 600 српских школа и вртића. Деца су цртала возове онако како их она замишљају. Управо очима деце ми смо могли да видимо каква треба да буде српска железница и заједно са руководиоцима „Железница Србије“, уз присуство деце и родитеља, дискутовали смо о тим цртежима. Сигуран сам да ће се та традиција наставити.
[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *