Почетна / БРОЈ 373 / Селекторка „заборавила“ Стерију

Селекторка „заборавила“ Стерију

ЗАВРШЕНО ОВОГОДИШЊЕ ЈУБИЛАРНО – 60. Стеријино позорје у Новом Саду

Пише Рашко В. Јовановић
Представе од жестоких до залуталих: виђена скромна селекција националне драме и позоришта

Овогодишње јубиларно 60. Стеријино позорје у главном програму, који је обухватио селекцију националне драме и позоришта (обавила ју је Марина Миливојевић Мађарев) имало је укупно девет представа од којих су само четири извођења приказала домаће драмске новитете. Реч је о савременим текстовима наших аутора: „Провиденца“ Стевана Копривице по Антону Павловичу Чехову, „Змајеубице“ Милене Марковић и „Живот стоји, живот иде даље“ Филипа Вујошевића, којима треба додати и једну адаптацију – „Ибзенов Непријатељ народа као Брехтов поучни комад“ Златка Паковића. Како се види, у главној селекцији фестивала било је мало новитета и на неке од њих осврћемо се у овом приказу.

Пре тога, рецимо и да је у жељи да јубиларно Позорје обоји југоносталгично и подсети на видмаровску дугогодишњу владавину на овом фестивалу, селекторка у програм „Кругови“ уврстила једну словеначку представу – „Краљ Бетајнове“ Ивана Цанкара и две са хрватске сцене по текстовима Мирослава Крлеже „Кристофор Колумбо“ и „Вучјак“. Занимљиво је да се није сетила Стерије!

„ЗМАЈЕУБИЦЕ“

ПИСАЦ Милена Марковић
ПОЗОРИШТЕ Југословенско драмско позориште
РЕДИТЕЉ Ива Милошевић
СЦЕНОГРАФИЈА Горчин Стојановић

О делу Милене Марковић и овој представи писали смо у „Печату“ бр. 324, 27. јуна 2014. У том критичком напису констатовали смо да је ауторка означила своје дело као јуначки кабаре и тако, поред тога што је дала индикативну жанровску одредницу сценским реализаторима, указала да ће у тексту и те како бити сатиричних тонова, који ће, по природи ствари, имати и субверзивну снагу управо зато што се ради о јуначком подвигу после којега повратка нема, а то ће рећи како је извесно да ће сви главни актери пострадати. Кабаре, опет, отвара многе поетске и друге слободе у тематском третману приказаних слика, иако се ауторка углавном ослања на документарни материјал. Сама структура је таква да један извођач може представљати више животних фигура, изузев када се ради о Гаврилу Принципу, који је Први змајеубица. Међутим, највећи проблем представе је у томе што се у њој нижу различити призори, често зачудни па и невероватни, а да гледаоцу, особито оном неупућеном у појединости живота Гаврила Принципа и његових другова истомишљеника ове сцене нису довољно разумљиве.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *