Почетна / Култура / Селекторка „заборавила“ Стерију

Селекторка „заборавила“ Стерију

ЗАВРШЕНО ОВОГОДИШЊЕ ЈУБИЛАРНО – 60. Стеријино позорје у Новом Саду

Пише Рашко В. Јовановић
Представе од жестоких до залуталих: виђена скромна селекција националне драме и позоришта

Овогодишње јубиларно 60. Стеријино позорје у главном програму, који је обухватио селекцију националне драме и позоришта (обавила ју је Марина Миливојевић Мађарев) имало је укупно девет представа од којих су само четири извођења приказала домаће драмске новитете. Реч је о савременим текстовима наших аутора: „Провиденца“ Стевана Копривице по Антону Павловичу Чехову, „Змајеубице“ Милене Марковић и „Живот стоји, живот иде даље“ Филипа Вујошевића, којима треба додати и једну адаптацију – „Ибзенов Непријатељ народа као Брехтов поучни комад“ Златка Паковића. Како се види, у главној селекцији фестивала било је мало новитета и на неке од њих осврћемо се у овом приказу.

Пре тога, рецимо и да је у жељи да јубиларно Позорје обоји југоносталгично и подсети на видмаровску дугогодишњу владавину на овом фестивалу, селекторка у програм „Кругови“ уврстила једну словеначку представу – „Краљ Бетајнове“ Ивана Цанкара и две са хрватске сцене по текстовима Мирослава Крлеже „Кристофор Колумбо“ и „Вучјак“. Занимљиво је да се није сетила Стерије!

„ЗМАЈЕУБИЦЕ“

ПИСАЦ Милена Марковић
ПОЗОРИШТЕ Југословенско драмско позориште
РЕДИТЕЉ Ива Милошевић
СЦЕНОГРАФИЈА Горчин Стојановић

О делу Милене Марковић и овој представи писали смо у „Печату“ бр. 324, 27. јуна 2014. У том критичком напису констатовали смо да је ауторка означила своје дело као јуначки кабаре и тако, поред тога што је дала индикативну жанровску одредницу сценским реализаторима, указала да ће у тексту и те како бити сатиричних тонова, који ће, по природи ствари, имати и субверзивну снагу управо зато што се ради о јуначком подвигу после којега повратка нема, а то ће рећи како је извесно да ће сви главни актери пострадати. Кабаре, опет, отвара многе поетске и друге слободе у тематском третману приказаних слика, иако се ауторка углавном ослања на документарни материјал. Сама структура је таква да један извођач може представљати више животних фигура, изузев када се ради о Гаврилу Принципу, који је Први змајеубица. Међутим, највећи проблем представе је у томе што се у њој нижу различити призори, често зачудни па и невероватни, а да гледаоцу, особито оном неупућеном у појединости живота Гаврила Принципа и његових другова истомишљеника ове сцене нису довољно разумљиве.

[restrictedarea]

„ПРОВИДЕНЦА“

ПИСАЦ Стеван Копривица/ А. П. Чехов
ПОЗОРИШТЕ Центар за културу Тиват (Црна Гора)
РЕЖИЈА,СЦЕНОГРАФИЈА И ИЗБОР МУЗИКЕ Егон Савин
КОСТИМОГРАФИЈА Јелена Стокућа

Комад „Провиденца“, који је изведен први у селекцији националне драме и позоришта, написао је Стеван Копривица према мотивима Чеховљевог „Ујка Вање“ и о томе он сам каже: „Антон Павлович понудио нам је савршену драмску матрицу да на њој испричамо причу која се одмакла од апатије руских мајура и наслонила на наше, приморске медитеранске туге и меланхолије. Само смо одузели примат ‚болне руске душе‘ Чехову и направили оглед који доказује да су чежње и неостварени снови, сан о лијепом, а недостижном, свевременске и свепросторне категорије.“ Редитељ Егон Савин је успео да на позорници створи посебну атмосферу – у полутамном амбијенту у којем се гледалац суочава са основним расположењем, са тугом и меланхолијом. Првенствено захваљујући језичкој адаптацији, добили смо Чехова на бокељски начин. Глумачки ансамбл, хетероген у основи, није увек имао потребну стилску уједначеност. Небојша Илић Циле можда је у појединим тренуцима превише инсистирао на комичности: без обзира што је глумио у полутмини, осетио се у његовој игри стил који се негује у београдском „Атељеу“. Војин Ћетковић прецизно је играо Доктора Арсића. Младен Нелевић прикладно је наступио у улози Професора Алексе а његову супругу Јелену, без стилских колебања, тумачила је Ана Вучковић, док је Јелена Петровић, као Соња била коректна. Најзад да објаснимо шта означава реч провиденца. Лектор представе, Невен Станичић, у фестивалском билтену дао је ово тумачење: „Провиденца је транспарентност, али и откровење, има пуно симболичног значења. Звучи медитерански, што нам је и био циљ – да дочарамо праву бокељску атмосферу из епохе која одговара чеховљевској.“ И заиста, гледали смо представу атмосфере коју је мајсторски извајао редитељ Егон Савин те смо гледали Чехова у медитеранском стилу и маниру. Зато можемо закључити како је селекција националне драме и позоришта успешно почела.

 

„УРНЕБЕСНА ТРАГЕДИЈА“

ПИСАЦ Душан Ковачевић
ПОЗОРИШТЕ Црногорско народно позориште – Подгорица
РЕЖИЈА И ИЗБОР МУЗИКЕ Вељко Мићуновић
ДРАМАТУРГ Слободан Обрадовић
СЦЕНОГРАФ И КОСТИМОГРАФ Миодраг Табачки

„Урнебесна комедија“ Душана Ковачевића почиње као водвиљ о вечери коју једна породица припрема важном госту – припремају се добра јестива, чисти се и уређује трпезарија, ту је и непослушни синчић што у те ужурбане припреме само уноси пометњу, док отац пере косу у купатилу… Наравно, све време телефон звони, заборављено печење у штедњаку претвара се у угљенисану смесу. Не треба наглашавати да ће ову водвиљску ситуацију Ковачевић поступно и веома вешто преобратити у трагедију која ће се догодити у породици подељеној тако што су на једној страни синови извесног првоборца и комунисте који је немилице ликвидирао класне непријатеље и остале реакционаре, да би завршио на нервној клиници, док је на другој страни кћер једног од класних непријатеља, који је после издржане казне затвора извршио самоубиство, што њу, Ружу, оптерећује, јер се никако не може ослободити прошлости па чак ни као њен свекар, кога је прошлост отерала у лудило. Дабоме, све то оставља кобне последице на живот детета из брака припадника различитих класа, те се мали Невен, Миланов и Ружин син, на крају драме пита: „Ко сам ја?“
Редитељ Вељко Мићуновић схватио је да је однос према прошлости у средишту ове трагикомедије и углавном поштујући Ковачевићев текст, с тим што је радњу локализовао у Црној Гори, градио је ову представу, која је имала веома повољну рецепцију приликом приказивања на Позорју, на сцени дворане „Пера Добриновић“ Српског народног позоришта. Ана Вујошевић умела је да игром спољних нерава прикаже Ружину живчану напетост, док је Младен Нелевић тумачио Милана деликатно оваплоћујући прелазе из суздржаног расположења у излив срџбе, док је Невена на карактеристичан начин тумачио Вуле Марковић. Треба указати и на глумачке креације Бранимира Поповића у улози Косте и Наде Вукчевић као Јулке.

„ЖИВОТ СТОЈИ, ЖИВОТ ИДЕ ДАЉЕ“

ПИСАЦ Филип Вујошевић
ПОЗОРИШТЕ Битеф театар – Београд
РЕЖИЈА Јелена Богавац
ДРАМАТУРГИЈА Слободан Обрадовић

Четворо глумаца – Сузана Лукић, Милош Тимотијевић, Александар Ђинђић и Славен Дошло, у режији Јелене Богавац – наступају у овој представи, која се, на основу текста Филипа Вујошевића, на постмодеран начин бави положајем глумачке професије у нашој средини данас. Редитељка се, како нам се чини, донекле инспирише поступком Оливера Фрљића, јер он у својим продукцијама додељује глумцима да изговарају имена стотина и стотина погубљених у Сребреници. У овом комаду та имена појављују се на видео-пројекцијама, али зато глумац Славен Дошло говори напамет Резолуцију 1244 Савета безбедности о Косову. Дабоме, све то се може чути у представи, јер глумци на тај начин показују и доказују како само за ангажоване пројекте могу наћи спонзоре, односно наручиоце.

„МИСТЕР ДОЛАР“

ПИСАЦ Бранислав Ђ. Нушић
ПОЗОРИШТЕ Народно позориште – Суботица
РЕДИТЕЉ Снежана Тришић
АДАПТАЦИЈА ТЕКСТА Димитрије Коканов и
Снежана Тришић
СЦЕНОГРАФИЈА Марија Калабић
ДРАМАТУРГ Димитрије Коканов

Редитељка Снежана Тришић и драматург Димитрије Коканов пожелели су да у години обележавања Нушићевог јубилеја (стопедесетогодишњица рођења) на суботичкој сцени прикажу његову познату комедију „Мистер Долар“ као мјузикл. Како је селекторка била ове године „широке руке“ у жељи да се јубилеј нашег највећег комедиографа достојно обележи, сврстала је у селекцију две представе његових дела. На фестивалу је најпре изведен „Мистер Долар“ – ни комедија ни мјузикл. Прецизније речено видели смо један хибрид који је делимично комедија а делимично мјузикл. У драматуршкој преради Димитрија Коканова на позорници се појављују председник и припадници неке странке, а не чланови клуба, а изостављене су и поједине карактеристичне личности каква је нпр. Пословна жена. Другачије речено, Нушићева комедија је обогаљена, будући да је лишена многих духовитости, што музика није надокнадила. Ради се о једном изразитом сценском промашају и можемо само закључити како је право чудо што се ова представа нашла у селекцији националне драме и позоришта на Стеријином позорју.

„КАЗИМИР И КАРОЛИНА“

ПИСАЦ Еден фон Хорват
ПОЗОРИШТЕ Атеље 212 Београд
РЕДИТЕЉ Снежана Тришић
ПРЕВОД С НЕМАЧКОГ Бошко Милин
СЦЕНОГРАФИЈА Дарко Недељковић
КОСТИМОГРАФИЈА Маја Мирковић
КОМПОЗИТОРКА Ирена Поповић
ДРАМАТУРШКИЊА Гордана Гонцић
ДИЗАЈН ЗВУКА Драган Стевановић Багзи
ДИЗАЈН СВЕТЛА Радомир Стаменковић

Била је то представа комада о љубави и љубомори, љубавном заносу и пркосу, коју су глумци београдског Атељеа 212 извели са полетом и еланом ретко виђеним на нашим сценама. Предводници те игре случаја и љубавних варки били су Бојан Димитријевић (Казимир) Јелена Ђокић (Каролина) Маринко Маџгаљ (Меркл Франц) и Катарина Жутић (Ерна). И сви остали извођачи су са великом енергијом тумачили своје улоге. У инвентивној режији Снежане Тришић гледали смо једну ретко компактну и стилски доследно изграђену представу, која се без резерви може означити као врхунско извођење фестивала.

„ДОКТОР НУШИЋ“

ПИСАЦ Бранислав Ђ. Нушић
ПОЗОРИШТЕ Крушевачко позориште и Народно позориште Сомбор
РЕЖИЈА И АДАПТАЦИЈА Кокан Младеновић
ТЕКСТОВИ СОНГОВА Марко Шелић Марчело

Инспирисан трговином диплома, и то свих одреда – почев од средњошколских и факултетских све до магистарских и докторских – редитељ Кокан Младеновић, првенствено имајући у виду да у нашој средини политичари купују различите дипломе, адаптирао је Нушићеву комедију „Др“ и поставио представу „Доктор Нушић“. Не изневеравајући дело великог писца, Младеновић је режирао једну динамичну и духовиту представу, која плени пажњу гледалаца и све време их засмејава. „Оно што је у време настанка Нушићевог комада било тек назнака једне друштвене девијације, један бескрупулозни поступак нових богаташа, у међувремену је постало манир нашег доба“, указује редитељ овог комада. „Представа ‚Доктор Нушић‘ редитеља Кокана Младеновића темељи се на радикалној, креативној, друштвено референтној адаптацији и актуализацији позне комедије ‚Др‘ Бранислава Нушића (…) Представа ‚Доктор Нушић‘ је жесток позоришни обрачун овог болесног, измученог и онемоћалог, осујећеног и пониженог, у лажи и преварама, корупцији и малверзацијама огрезлог друштва“, написао је Слободан Савић. Предвођен Сашом Торлаковићем (Живота Цвијовић) који је мајсторски извајао овај Нушићев лик, окупљени ансамбл је са очигледним афинитетом оживео галерију ликова ове духовите комедије. Била је ово једна од најбољих представа виђених на јубиларном Стеријином позорју у селекцији националне драме и позоришта.

ОСТАЛЕ ПРЕДСТАВЕ

Још две представе сачињавале су овогодишњу селекцију националне драме и позоришта: „Док нас смрт не раздвоји“ Мире Фурлан у извођењу Радионице интеграције из Београда и режији Предрага Манојловића и „Ибзенов Непријатељ народа као Брехтов поучни комад“ Златка Паковића, у његовој режији и извођењу Центра за културну деконтаминацију у Београду. За прву смо се, не оспоравајући њене уметничке вредности, зачудили што је доспела у овогодишњи програм с обзиром да је премијеру имала пре две-три године, а за другу смо се упитали да ли је једном извођењу, које је превасходно стилска вежба, место у такмичарској селекцији националне драме и позоришта.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *