Почетна / БРОЈ 374 / Пукни зоро над Европом

Пукни зоро над Европом

Зa „Печат“ из Милана Марина Муштовић
У организацији „нових револуционара“ из „Покрета пет звездица“ у Риму је недавно одржана Међународна конференција „Зора за нову Европу“ на којој су се први пут окупили представници „сиромашних и проблематичних рођака“ богате северноевропске браће с циљем да заједнички покушају да нађу решење за излазак из дужничког ропства у којем су се, ни криве ни дужне, нашле земље медитеранске Европе

Од 2007. године, дакле од почетка тзв. економске кризе, смењивале су се владе десног и левог центра, али су бирачи и јавност, после почетних лепих обећања, на крају увек добијали једно те исто: само захтеве за ново затезања каиша, односно нова урушавања социјалне државе уз драстично смањивање плата и повећавање пореза. За то време, избијале су једна за другом афере о финансијским малверзацијама, корупцији, утајама пореза и, наочиглед све сиромашнијих грађана, у џепове политичке касте сливале су се милијарде евра (њиховог) пореског новца…

Сада смо ту где јесмо: Имамо јавно школство и здравство на коленима, масе обесправљених радника, банкротираних предузетника, опљачканих пензионера и младих људи без перспективе који су уморни од увек једних те истих празних обећања и шок терапија које неминовно потом следе. Већина грађана више не верује ни „левима ни деснима“ и према резултатима недавно спроведене анкете миланског Института Ипсос 65 одсто испитаника сматра да су „сви исти“, с обзиром да је бављење политиком одавно престало да буде страст и мисија везана уз одређену идеологију, већ искључиво данас можда једини сигуран начин да свако ко је довољно глуп, упоран и послушан за врло кратко време може да се безобразно обогати и да, практично, не радећи ништа, живи лагодно и безбрижно читавог живота.

Дакле, друштвена клима је идеална за тоталну апатију у којој лагано кључа онај најопаснији, притајени и тихи бес за који из историје знамо да када букне директно води у „незгодна понашања“, односно директно у револуционарно крвопролиће. Међутим, уместо парола типа: „Уништимо и разрушимо оно старо да бисмо (можда) изградили нешто ново“, појавили су се „нови револуционари“, који су резигнираном и већ прилично бесном бирачком пуку уместо бајонета и барикада понудили „мирнију алтернативу“. Односно, дијагнозу, а затим и терапију за оздрављење или за демократски излазак из тунела беде и безнађа у којем су се нашли.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *