Почетна / Друштво / Политика у фотошопу

Политика у фотошопу

Пише Никола Врзић
Између „Парова“ и европских интеграција, ваздуплохова и лажног левичарења, лепоте веће од фотошопа и принципијелних борби за личну корист, Србија је изгубила политику а заузврат добила ријалити шоу који највеће задовољство пружа самим својим учесницима

Грчка је најавила да у петак, 5. јуна, неће исплатити рату дуга од 335 милиона долара Међународном монетарном фонду (ММФ) што би могао да буде увод у њен, иначе дуго очекивани банкрот; с тим што би банкрот могао да буде одложен и до краја месеца ако ММФ, да би се купило време за убеђивање Алексиса Ципраса и „Сиризе“ да попусте пред уценом својих кредитора, не прибегне моделу примењеном на Замбију пре тридесетак година, па Грчкој допусти да му, ако буде у стању а сва је прилика да неће бити, све рате дуга доспеле током месеца – укупно, 1,6 милијарди евра овог јуна ‒ исплати на крају текућег месеца. „Грчка је припретила да неће исплатити рату дуга ММФ-у ове недеље, чиме је отворила врата могућем банкроту само неколико сати пре него што ће кредитори, према очекивањима, пред Атину испоставити ултиматум да оствари економске реформе ако жели да добије новац“, јавила је агенција „Ројтерс“. Док је холандски премијер Марк Руте рекао да „излазак Грчке из еврозоне не може да се искључи“ и да „премошћавање јаза између Атине и њених кредитора остаје тешко питање“. А вицеканцелар Немачке Зигмар Габријел, на све то, на немачкој Н24 телевизији изјављује да би „политичке последице грчког банкрота биле гигантске за еврозону. Верујем да су многи мишљења да је боље начинити болни раскид сада него развлачити агонију, али, ако се камен извуче из Европе, онда ће Европска унија постати много другачија“.

[restrictedarea]

 

ОЛУЈА СЕ СПРЕМА А шта ћемо, тек, ако и Велика Британија изгласа излазак из Европске уније? Референдум, до краја 2017. а можда и раније, најавила је сад и краљица Елизабета Друга. Хаотичне последице grexit-а сигурно Британце неће подстаћи да гласају за останак у ЕУ.

Па и да Европска унија опстане, шта нас тамо чека? Ено, на пример, Хрватска ће, због европских прописа који им налажу затварање трећине капацитета њихових термоелектрана, најкасније до 2020. године морати да затвори своје термоелектране, и струју ће Хрвати морати да увозе у обилним количинама ако за то буду имали новца. Шта ће, када на нас дође ред да применимо исте европске стандарде, бити с ТЕНТ-ом А и Б у Обреновцу, с Костолцем… шта ће онда бити и са колубарским рудницима који неће имати коме да продају свој угаљ? Да не говоримо о новим незапосленима, новац ћемо уместо на школство, здравство, плате, пензије… трошити на увоз струје.

Истовремено, Европска унија нас, предвиђеним Источним (гасним) луком, заобилази у широком луку, преко Бугарске и Румуније. Али Грчка, њен министар енергетике Панајотис Лафазанис, најављује да ће на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу (18‒20 јуна) потписати меморандум о подршци изградњи руског гасовода „Турски ток“ који треба да прође и кроз Србију на свом путу ка Централној Европи. Међутим, македонски премијер Никола Груевски – а тај гасовод, пре него што ће ући у Србију, мора да прође кроз Македонију – изјављује да ће његова земља на „Турски ток“ и све користи које од њега може да има пристати тек ако се о њему споразумеју Европска унија и Русија; штавише, објављен је и договор Груевског и опозиције, под ЕУ покровитељством које је више личило на изнуду, да се ванредни избори у Македонији одрже најкасније до априла следеће године, што је очигледан знак да је Груевски, после Куманова и покушаја „обојене револуције“ у Скопљу, почео да попушта пред евроатлантским притиском…

На другој страни фронта, вести из Украјине говоре да су се – ове среде – борбе поново распламсале, што уосталом све време и виси над главом европског мира. Кијевске пучистичке власти, наравно, већ су оптужиле Русију и побуњенике да су прекршили Минск 2; западни медији, такође наравно, дошли су и до закључка да је председник Русије Владимир Путин започео своју летњу офанзиву у Украјини. Хоће ли та тврдња послужити као изговор евроатлантистима за испоруке смртоносног наоружања Украјини? Како ће на то реаговати Русија, а већ је упозорила да ће последице таквог потеза бити тешке? Шта ће, онда, остати од мира у Европи?

Или ће да експлодира у Придњестровљу, с његовим новим западним суседом, бившим председником Грузије Михаилом Сакашвилијем који је именован за губернатора Одесе а већ је познат по нападима на руске миротворце (2008. у Абхазији и Јужној Осетији) какви су присутни и у овом хронично отцепљеном делу Молдавије. Хоће ли тиме Русија бити натерана да реагује војском као и пре 7 година, и како ће на то реаговати Украјина, Молдавија, Румунија, а Румунија је чланица НАТО…

Или ће да експлодира наш спољни дуг када долар ојача због колапса евра? Или ће тај дуг експлодирати када амерички ФЕД, као што најављује већ месецима, подигне референтну каматну стопу?

Ма који од ових догађаја ‒ а могући су сви – оставиће озбиљне последице на Србију. Ово је, наиме, време успостављања неког новог светског поретка, што се на крају може завршити и као очување досадашњег али свакако неће протећи без озбиљних потреса који не могу да нас мимоиђу све и да смо Луксембуржани а не Срби усред балканског, пословичног и то не без разлога, бурета барута…

 

РИЈАЛИТИ СРБИЈА Размишља ли ико у Србији о свему овоме? Размишљају ли о томе они који ову земљу воде или мисле да би требало да је воде, то јест, политичари одреда, из власти и из опозиције? Ако и размишљају, њихово размишљање о судбини ове земље не оставља трага. У тренутку у којем би Србија морала да размишља о својим стратешким опредељењима и најбољим или пак најбољим могућим начинима да се очува, Србија је остала без политике. Политика се у Србији, наиме, претворила у ријалити шоу.

Зашто баш ријалити шоу? Па зато што се и тамо неко други забавља или не забавља а свакако од свега извлачи извесну и сасвим личну корист, а ми само гледамо и навијамо и на крају, као што се и подразумева, немамо ништа од њихових забава и сукоба већ остајемо суочени са сопственим животима. С тим што овде није реч о телевизијском шоу програму који дође и прође већ, је л‘, о нашим судбинама; о судбини државе, иначе једине коју имамо, да и не говоримо…

Њихова забава намењена нама није чак ни нарочито инспиративна. Ипак, ево чиме се они, задужени за Србију, баве док се око Србије припрема олуја.

Зорана Михајловић, потпредседница владе Србије и Српске напредне странке, закључила је да је лепша од фотошопа. „Што би рекли, ја сам лепша и од фотошопа“, оценила је потпредседница владе за „Курир“, пошто ју је страначки колега и посланик у Скупштини Србије Владимир Ђукановић оптужио да „воли да се сређује у фотошопу“, а и „неки медији су својевремено објавили да потпредседница у Немањиној 11, пре него што медијима да своју фотографију, мора да је провуче кроз овај (компјутерски) програм да испегла неправилности“. „Блиц“ пак, као да је „Службени гласник“ или њен службени гласник, објавио је да је „Зорана 72 сата на челу владе“ зато што у земљи нису ни премијер Александар Вучић ни његов први потпредседник и министар спољних послова Ивица Дачић, на шта је „Информер“, такође некакав службени гласник, узвратио питањем Вучићу: „Јеси ли луд, глуп или наиван кад трпиш ову Зорану?!“ Видећемо нашта ће да изађе ова сапуница.

Споменутог пак Ивицу Дачића споменула је и извесна Ружица Вељковић, која је извесну Наташу Шавију у ријалити шоу програму „Парови“ оптужила да је са министром спољних послова и претходним министром полиције спавала за 300 евра. „Бивша ‚моделсица‘ Ружица Вељковић“ наиме, „изнервирана због сумње да ју је дечко Филип Ђукић преварио с манекенком Наташом Шавијом, с којом се задржао у остави“ (пренео је „Курир“) „оплела је по својој супарници“. „‚Курва мала, је… се са Дачићем за 300 евра! (…) Знам све политичаре са којима се ј… за паре и с којима је у шеми‘, сиктала је мртва пијана и уплакана Вељковићева“, док се прозвана Наташа Шавија, „шокирана због изјаве пијане Ружице Вељковић“ (и даље „Курир“) „пожалила баш Александру Пожгају, бившем функционеру СПС-а који је некада сарађивао са Дачићем: ‚Не могу да верујем каква је ку… Зар не зна да неке људе не сме да помиње овде? Болесница једна! Овде се осилила. Може да помиње фудбалере, глумце, манекене, али политичаре не сме! Напила се и то прича‘, рекла је Пожгају, који је и сам признао да се презнојио када је чуо чије име је Ружица изговорила“. Док је сам Дачић све то углавном одбио да коментарише, уз понеку претњу тужбом, и признао само да је на сурчинском аеродрому срео Монику Белучи која га је, похвалио се, препознала…

Али није све оваква политика. Најозбиљнији ударац актуелној власти опозиција није задала ни због Косова и Метохије, ни због ЕУ интеграција које нас, ако игде, воде само у НАТО, ни због стављања српске економије под ММФ-ово економско старатељство, већ јој га је – најзвучнији ударац – задала када је шеф посланичког клуба СНС-а Зоран Бабић, који је уз то и шеф Акционог тима за реформу политичког система што би требало да буде јако важна функција, за скупштинском говорницом открио ваздуплохов, и то пет пута, и то је, после телепронтовања министра одбране Братислава Гашића – коме је већ замерено што је керамичар а не због НАТО ИПАП споразума – опозицији послужило као крунски доказ да је актуелна власт и неписмена и неспособна.

 

ЗЕМЉА БЕЗ ОПОЗИЦИЈЕ Али то није и доказ да нам је опозиција ишта писменија и способнија. И може се претпоставити и да народ то препознаје, што се да закључити и на основу скромног одзива на опозиционом митингу у Крагујевцу прошле суботе, на којем се окупило између 900 и две хиљаде људи; додуше, председник Нове странке Зоран Живковић није био позван да учествује на овом митингу, иначе би одзив сигурно био већи макар за оба јавности позната члана ове странке.

Елем, док нас онолико лоша власт води у тоталну пропаст као што то опозиција тврди, уместо да понуди алтернативно решење које ће нас извести из овог круга очаја и изневерених нада – а таквих решења несумњиво има – опозиција се с много више жара бави собом него влашћу.

Демократску странку, из које је отишао Борис Тадић да би га наследио Драган Ђилас кога је пак срушио Бојан Пајтић, и све то у непуне три године, већ месецима уназад потреса и нови круг сукоба. Овог пута је, иако још није спреман да то и јавно призна, на Бојана Пајтића насрнуо његов потпредседник Борко Стефановић, идеолошки ојачан Јовом Бакићем, с тим што би Стефановић желео и помоћ Србијанке Турајлић, новинара Слободана Георгијева (БИРН, „Време“) омбудсмана Саше Јанковића и Весне Пешић, јер „то су људи који уливају поверење“, устврдио је у интервјуу „Блицу“ 8. фебруара ове године.

Борко Стефановић и Јово Бакић ДС хоће да преотму или макар да га поцепају тако што ДС-у нуде нову, тобож левичарску политичку платформу која додуше никако да буде обелодањена. Или је у питању пуко тактизирање, или је платформа толико добра да се још пише. У сваком случају, према ономе што је испливало у јавност путем „Данаса“, у питању је обичан бућкуриш и пука подвала, речју, ништа мање од онога што би се и очекивало од човека који је већ ухваћен у обмањивању овдашње јавности и издаји своје земље, о чему се докази налазе и на страницама „Печата“ и у депешама америчке дипломатије. У бућкуриш спада онај део платформе који говори о увођењу обавезне средње школе, опорезивању цркава, законској лустрацији „оних који су са позиција власти подржавали геноцид…“ бесплатним картама за аутобус, укидању локалних скупштина, преиспитивању валидности свих доктората од 1980. године надаље… Подвала се пак састоји у томе што су озбиљно левичарско/антиглобалистичке – по угледу на грчку „Сиризу“ – идеје о законском ограничавању банкарских камата, државним интервенцијама у привреди, онемогућавању продаје земље странцима… па све до забране „било каквог вида употребе ГМО“, за које Стефановић и Бакић кажу да се залажу, у директној супротности са условима за приступање ЕУ, за које се Стефановић и Бакић такође залажу, ускачући сами себи у уста.

Баш као и Бојан Пајтић, који као да је и сам дошао до закључка да ће своје залагање за улазак у неолибералну творевину каква је Европска унија остварити тако што ће гласачима подвалити своје тобожње противљење неолибералном, то јест пљачкашком капитализму: „Економску политику смо углавном препуштали другима. Вођена је по међународном диктату, а диктат је гласио: приватизујте, дерегулишите, либерализујте. Мислили смо да ћемо слушањем савета оних који живе у друштвима богатијим од нашег постати као они, а догодило се управо супротно.“ Додуше, није нам се баш свима догодило то супротно, у чему, слутимо, и лежи добар део разлога због чега су и ДС и сви његови отпаци – нимало незаслужено – у дубокој опозицији с тенденцијом да тамо и остану.

Борко Стефановић је, иначе, својим намерама изгледа изазвао озбиљну буру у чаши воде; после тврдњи, које је лансирао „Курир“, да му у прављењу странке помаже Драган Ђилас – што су обојица демантовали – таблоид „Ало!“ је открио да ту странку, „да руше Вучића!“, заправо стварају Борко Стефановић и функционер СПС-а Бранко Ружић који, каже „Ало!“, „уме да комуницира са ‚обичним људима‘ и да им се приближи“, што је иначе поприлично неочекивано од некога ко ће остати упамћен и по томе што је рекао „политичар сам и то није за поређење са осталим грађанима“…

Озбиљан је хаос, изгледа, и у Социјалдемократској странци (СДС) Бориса Тадића, коју је напустио њен посланик Јанко Веселиновић. Веселиновићев одлазак је, како тврди његов дојучерашњи страначки колега Константин Самофалов, био „очекиван“ јер му „није испуњена жеља“ да постане председник Покрајинског одбора СДС-а, док сам Веселиновић наводи да је Тадића напустио зато што „СДС нема јасну политику и правац којим би се супротставила власти СНС-а и СПС-а“ због чега ће он урадити баш оно што је Србији потребно: формираће још један опозициони покрет у којем ће, наравно, бити окупљени „часни и вредни људи који хоће да се боре против лажи, превара и бахатости“… „Тадићеви траже нове странке“, тврди и „Данас“ пре неки дан, наводећи да „посланици и чланови“ Тадићеве партије „траже начин да остану у политици тако што ће се или вратити у ДС или прикључити потпредседнику демократа Бориславу Стефановићу, за којег се увелико у јавности прича да ће напустити странку…“

Није много другачије ни на другој страни политичког спектра; Демократска странка Србије, уместо да из све снаге нападне Вучићеву власт због ЕУ/НАТО интеграција, ММФ-овске економије… и да је, макар и упола гласа, подржи у одбијању да уведе санкције Русији – пошто је доследна борба за своју политику красила ту странку док је на њеном челу био Војислав Коштуница – своју снагу исцрпљује у унутрашњем сукобу око учешћа у градској власти у Београду а притом неприметно клизи ка ставовима ДС-а (и евроатлантиста који су били и остали главни инспиратори ове странке) око, на пример, омбудсмана Саше Јанковића, и с тим у вези је врло интересантно запажање новинара Жељка Цвијановића да „странци никако неће пропустити да питањима која пред Вучића поставља либерална јавност придруже макар део суверенистичких странака. Ко мисли да је то немогуће, нека погледа како данас либерали лепо сарађују са делом националне интелектуалне сцене. Водећи Србију у епоху петог октобра 2.0“.

Све у свему, Србија данас, очигледно, нема своју политику. Нема крупног политичког питања око којега се политичари не слажу и око којега јавност води полемику. Политику је заменио ријалити шоу у којем политичари само траже начин да остану у политици. Како нам се то догодило? Кратак одговор је: тако смо гласали. Појашњење је само мало дуже: откада смо Коштуничин ДСС својим гласовима избацили из Скупштине Србије и на маргину јавног живота, у јавном животу и у Скупштини Србије настало је потпуно сагласје око најкрупнијег нашег политичког питања, а то је питање пута Србије ка Европској унији које у себи носи и сва остала. Беспоговорним опредељењем да идемо ка тој ЕУ, пристали смо и да нам неко други пише законе и Устав и уређује јавни живот, о чему сасвим експлицитно говоре и Преговарачки оквир за преговоре са ЕУ и НАТО ИПАП споразум који је почетком ове године ступио на снагу. Око чега ће, онда, политичари да се гложе, када се у том клечању пред ЕУ и НАТО слажу у потпуности? Не остаје им ништа друго осим да раде ово што и раде, претварајући српску политику у ријалити шоу који можемо само да посматрамо. И од којега немамо баш ништа.

И нека нам је Бог у помоћи када ситуација у нашем окружењу, на коју смо упозорили и на почетку овог текста, почне да се распетљава…

[/restrictedarea]

 

Један коментар

  1. Ko ste,bre,vi ljudi sa naslovne? Vidljivi,embrionalni, deo lanca genetski
    modifikovane pantljicare zvane „homo politikus“?Sta je pravi razlog vaseg
    postojanja na ovom svetu?Da dokrajcite zanemocalu Srbiju ? Da i ovo malo
    pametne i malobrojne dece rasejete po kugli zemaljskoj? Sta je vase „vjeruj“
    i koliko puta ste ga promenili?Da li uopste u nesto i verujete u virtuelnoj drzavi
    virtuelnih granica ,pravde,ekonomije, privrede…drzavi projektovanoj po vasoj
    i meri vasih stranih „prijatelja“,nezasitih kao i vi sto ste.Srbija je na izdisaju.
    Vreme je da se vratite u zasluzenu anonimnost.Sto pre,to bolje.Za sve.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *