Почетна / Друштво / Платформско брукање

Платформско брукање

Стратегија за Косово и Метохију

Пише Игор Јовановић
Председник Републике доставио је влади платформу о Косову и Метохији, стратешки документ од највишег државног интереса који би требало да понуди решење за највећи национални проблем. Упркос овоме, стиче се утисак да је Николићев предлог девалвиран и пре него што је заживео. Kаква је заиста могућа судбина платформе о Косову и шта нам говоре збивања око ње?

Ако председник Србије састави платформу о Косову, најважнијем државном и националном питању, без консултација са представницима владе Србије, какве су шансе да се о том документу постигне консензус у државном врху? Ако делови платформе заврше у медијима и пре него што стигну на сто оних којима су упућени у Немањиној 11, како поверовати у добру координацију људи што управљају државом? Ако министар спољних послова за председникову платформу и без читања каже да је превазиђена и истовремено обелодани свој предлог, како веровати да ће ти људи уопште наћи пут до решења? И на крају, ако премијер каже да је председников документ озбиљно штиво, али да није Свето писмо, те да је на Западу дочекан са негодовањем, како поверовати да се читава прича у вези са платформом о Косову одвија како би се помогло косовским Србима, а не стекли политички поени у замршеним односима у владајућој коалицији и на релацији председник влада Србије?

Од тренутка када је објављено да је председник Србије Томислав Николић након више месеци рада завршио писање нове платформе о Косову и Метохији и доставио је премијеру Александру Вучићу, српска јавност је у готово шизофреној ситуацији. Наиме, Николићев документ нигде није званично објављен, али се државни функционери, иако сами кажу да нису ни прочитали председникове предлоге, о њима увелико изјашњавају па чак и свађају око њих. Али, ако платформу још нису видели грађани Србије, којих се ваљда она пре свега тиче, посебно ако живе у јужној српској покрајини, Николићев рад видели су на Западу. И према њему имају „изразито негативан став“, како је то саопштио премијер Вучић. О платформи су се изјаснили већ и бројни аналитичари у Србији, уверени у своје ставове као да су оно о чему причају заиста и прочитали. За једне, такав документ је „прекид европског пута“ којим Србија суверено „јуриша“ већ 15 година, а за друге, тек „поткусуривање“ унутар водећих српских институција.

[restrictedarea]

 

МРТВОРОЂЕНА ПЛАТФОРМА После свега тога, шта се друго може рећи о платформи председника Републике осим да је реч о документу који је девалвиран и пре него што је заживео. Свака озбиљна јавна расправа о њему онемогућена је због свега што је изречено и пре него што је било ко осим председника и премијера и прочитао текст. Питање је само да ли је то учињено свесно или не, што је од другоразредног значаја јер одговор ионако никоме неће помоћи. Још једном, политичка елита Србије показала је свој дилетантизам у вези са питањем око којега није смело бити импровизације и у тренутку када нам је такав сценарио најмање потребан. Уместо заштите интереса државе, а пре свега грађана који живе на Косову и Метохији, сада су много извесније нове поделе у државном врху. А следе изазови пред којима је потребно показати сву мудрост и јединство – извесно је да ће расти притисци на Србију да се на путу ка ЕУ у што већој мери сложи са изградњом косовске државности; учестаће захтеви да се Србија што пре придружи санкцијама против Русије или да се на што више поља удаљи од свог традиционалног савезника и државе која је најдоследније подржава у Савету безбедности УН у вези са питањем Косова; сигурно је да ће Запад грозничаво покушавати да реши односе у БиХ и да ће то свакако ићи у правцу унитаризације којом би могла да буду озбиљно уздрмана права Републике Српске; биће потребан снажан одговор на терористичке акте и друге видове насиља који су почели да потресају регион. Ако је ово што се догодило с платформом о Косову релевантан показатељ онога што државни врх може да пружи у овом тренутку, ред је да се запитамо да ли ћемо наћи одговоре на све актуелне изазове.

Сада изгледа да људи у власти нису сагласни ни око тога да ли је Устав Србије превазиђен у делу који одређује да је Косово и Метохија неотуђиви део Србије. Тако је министар спољних послова Ивица Дачић за Николићев предлог који Албанцима нуди аутономију унутар Србије казао да је „закаснео“ и да је једино право решење подела Косова. По Дачићевој визији, Србији би остао северни део Косова, док би остатак територије припао Албанцима. Дачић је још оценио „да би било катастрофално по српске националне интересе уколико би се наставила пракса да се седи у Београду и држе предавања о томе како нико не сме да дискутује о Косову, док цео свет о томе расправља у ситуацији када је више од сто земаља признало независност“.

Бивши премијер није морао дуго да чека на одговор из Председништва. Станислава Пак, саветница председника Републике, оценила је да су Дачићеве речи „опасна порука“ јер инсинуирају несагласност између председника и премијера у вези са кључним политичким питањем. „Да ли је потпредседник владе и министар спољних послова прочитао платформу? Да ли је он положио заклетву и обавезао се на поштовање Устава Републике Србије, који у члану 8 предвиђа да је територија Републике Србије недељива и да је граница републике неповредива? Да ли се то министар залаже за прекрајање граница Србије? За то да већи део територије и већи део становништва покрајине не буде више у Србији?“, упитала је Станислава Пак.

Она је, такође, негирала да постоји несагласје између председника и премијера. „Председник владе је нагласио да је платформа озбиљан документ о којем ће разговарати са председником Републике. Детаље ће заједнички разматрати и свакако да је могуће да платформа буде модификована у складу са Уставом“, рекла је она.

КОЈИ СУ НАРЕДНИ КОРАЦИ А каква је заиста могућа формална судбина платформе? Будући да је стигла из самог врха државе, влада је у обавези да је размотри. Међутим, уколико се не сложи са њом, влада Србије није у обавези да платформу достави парламенту чије би евентуално гласање могло да зацементира тај документ као основну државну стратегију за даље преговоре с Приштином, али и са ЕУ. Такође, влада има право и да платформу измени, па је онда у таквој форми пошаље пред парламент и себи створи бољу позицију пред наставак тешких разговора са Бриселом. Премијер Вучић најавио је да ће са председником причати о платформи након повратка из Вашингтона мада је нејасно зашто то није учињено пре одласка у САД како би се тамо бранила јединствена државна позиција, када је већ извесно да ће Американци имати бројна питања о Косову.

Али, по Уставу Србије, влада је та која води спољну и унутрашњу политику државе те је и платформа о Косову у њеним ингеренцијама. Уосталом, и прва платформа о Косову коју је Николић предложио 2012. године претрпела је битније измене у Немањиној 11 пре него што је завршила пред посланицима, уз поруку министара да нису у стању да спроведу све што је председник у првој верзији документа зацртао. Тако је из платформе из 2012. године избачен део о могућности прекида преговора са Приштином, као и формулација да у преговорима са косовским властима „ништа није договорено док све није договорено“. У Резолуцији која је у Скупштини Србије усвојена 2013. године наводило се да је Србија спремна на додатне уступке у разговорима са Приштином, али не и на нарушавање државних интереса. Такође, било је најављено да ће Београд инсистирати на оснивању Заједнице српских општина као тела које је суштински важно за српску заједницу на Косову.

Истовремено, ситуација на терену није много обећавајућа. Приштина већ скоро две године избегава формирање Заједнице српских општина и у игри живаца покушава триковима да додатно умањи њена овлашћења. На Београд се из ЕУ врше стални притисци да косовским властима препусти све важније ресурсе, а у фокусу је сада хидропотенцијал Газиводе, важан за снабдевање водом доброг дела Косова. Готово свакодневно се врше напади на Србе повратнике у општинама широм Косова иако је повратак од 1999. године у размерама статистичке грешке, на срамоту оних који управљају Косовом. Албанци настоје да што више одложе и почетак рада специјалног суда који ће се бавити злочинима такозване Ослободилачке војске Косова. Договорено у Бриселу учестало се крши на рачун Београда, а и поред бројних уступака Србије још није отворено ниједно поглавље у преговорима с ЕУ.

Укратко, било је идеално време за озбиљну државну платформу којом би се јасно одмерило шта је Србија добила договором са Приштином, у ком правцу иде спровођење договореног, као и куда треба ићи даље и по коју цену. Уместо тога, српски државни врх се обрукао због документа који су, изгледа, пре видели западни званичници него српски министри. Иако је пролазно време лоше, можда није касно да се трка заврши успешним спринтом. Под условом да Србија жели озбиљно да се такмичи, наравно.

[/restrictedarea]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *