Питања за СПЦ

Тешко пастирима Израиљевијем који пасу сами себе! Не треба ли стадо да пасу пастири?

Информације са затвореног заседања мајског Светог архијерејског сабора које су, уз благослов и ангажовање појединих владика СПЦ, у великој мери биле доступне таблоидним медијима, имале су снажан печат антицрквене, а заправо антиправославне и антисрпске кампање.
У сенци међусобних обрачуна владика, верујући народ српски с правом је остао запитан да ли су наши архијереји на нивоу времена у којем живимо показали одговорност за паству, или су се, заборављајући на њу, уклопили у дух времена.
Сабор 2015, између осталог, није одговорио на покушаје редефинисања брака, сурогат материнство, агресивне покушаје мењања идентитета и погледа на свет којем је обичан човек изложен, на пропагандно потрошачко друштво, није (а могао је, по угледу на Руску православну цркву) предложио начин организовања државе с православним погледом на свет…
У име збуњених, загубљених и забринутих те оних, како рече Теофан Затворник, слабих а некрепљених, болесних а нелечених, рањених а непривијених, „Печат“ поставља питања на која би требало да одговоре уважене владике.
To су она питања на која ниједан архијереј у току заседања Сабора, ни након њега („Печат“ је без успеха покушавао да закаже разговор са неким од владика) иначе, није понудио своје и одговоре СПЦ, највећег преосталог уточишта српског народа.

Шта све подразумева одлука донета на овогодишњем заседању Сабора о отварању дијалога са Римокатоличком црквом? Да ли се у односу Рима према великим злочинима из Другог светског рата нешто променило за ових 70 година?

Да ли са Ватиканом, под чијим се окриљем десио највећи злочин против човечности, извршен у НДХ, треба улазити у било какву врсту дијалога без његовог коначног признања и покајања?

Какве везе СПЦ има са проглашавањем светитеља Римокатоличке цркве?
Намера Ватикана је јасна – проглашавајући Степинца свецем, он не само њега већ и цео клир и хрватску државу ослобађа кривице. С каквим намерама наша СПЦ улази у дијалог са Хрватском бискупском конференцијом?

Да ли је на снази одлука донета на СА сабору СПЦ у мају 2012. да се папа не позива у Србију?

Да ли модернизација СПЦ, о чему постоје докази и у „Викиликсовим“ депешама, представља покушај стварања проевропске Православне цркве, и како СПЦ одолева овим притисцима?

У 16. веку под Пећком патријаршијом нашле су се све српске земље, захваљујући чему је очуван српски национални идентитет. Зашто данас у трећем миленијуму постоје тенденције да се границе епархија поклопе са државним границама које је зацртао НАТО и да ли таква подела може да утиче на јединствену и снажну СПЦ и да је ослаби?

Како тумачите чињеницу да се смењују или су виђене за смену листом владике из пограничних епархија?

Да ли су новоосновани епархијски савети испоставе аутокефалних цркава?

Има ли Црква коментар на изјаве појединих аналитичара да би најављена промена Устава Српске цркве била у духу њеног однарођивања и клерикализације?

Како се СПЦ односи према провокацијама Румунске православне цркве на канонској територији Тимочке и Браничевске епархије, на просторима где живе Власи?

Да ли постоји ред величина почињених грешака од стране смењених владика? Да ли би након објављивања телеграма 06BELGRADE879, у којем амерички амбасадор Полт изражава незадовољство ставом СА сабора СПЦ према Косову, сматрајући да премијер Коштуница има превелики утицај на епископе и да „тврдолинијаши“ заузимају кључне позиције у Сабору, владика аустралијско-новозеландски Иринеј Добријевић, инсајдер, требало да сноси одговорност?

Зашто се Црква није огласила у вези са доношењем Преднацрта грађанског законика којим се промовишу и штите права геј популације?

Зашто по угледу на РПЦ, СПЦ не донесе докумeнт којим ће Црква дати свој поглед на поједине друштвене проблеме?

Откуда потреба да пред ЕУ у Бриселу представник Српске православне цркве промовише своје интересe?

Зашто је и са овог Сабора изостао дубљи увид у вредносне темеље на којима почива ЕУ?

Да ли би СПЦ требало да заузме чвршћи став везан за питање Косова и Метохије, сем по Бог зна који пут поновљеним апелом да се прогнанима и расељенима омогући повратак и опстанак на прадедовским огњиштима?

На овом Сабору донете су одлуке о путевима и начинима да се невоље на Космету, Цркве и народа, ублаже, кад већ не могу бити отклоњене. Изостало је објашњење о којим путевима и начинима је реч?

Какав је однос СПЦ према екуменизму, богослужбеним реформама и модернизацији Цркве?

Kако се односите према чињеници да, по много чему судећи, Руска православна црква с бојазни и без благонаклоности гледа на новонастале поделе унутар наше Цркве?

У којој мери нове поделе међу епископима, о чему су, ослањајући се на изворе из СПЦ, редом извештавали сви таблоиди у време заседања Сабора, могу допринети урушавању ауторитета Свете нам и саборне апостолске цркве?

Ако су поменути натписи у новинама с правом саблазнили читаоце, како објаснити да су у њиховом састављању учешће узели поједини епископи СПЦ?

 

Један коментар

  1. Ovo je “društvo mrtvih pesnika”, potpuno zalutalih u vremenu i prostoru, potpuno pobrkalih vizija u centru čijih su oni sami fizički prioritet, centar vaseljene, prepotentno, arogantno isključivih i potpuno nesposobnih za ulogu, koju su sebi, ničim izazvani, dodelili! Meni u kuću više neće ući nijedan od njih, jer njima je sada ekumenizam i lično bogaćenje prioritet, oni sa Pravoslavljem imaju veze, taman koliko i ja sa uticajem mesečevih mena na polni život komarca! Oni su sramota i takvi neće biti moji duhovnici… tačka!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *