Печат недеље

Британски референдум о ЕУ

Велика Британија пришла је још један корак ближе одржавању референдума о изласку из Европске уније, који треба да се одржи најкасније до краја 2017. године.
Доњи дом британског парламента, наиме, убедљивом већином гласова (544 према 53, против је гласала само Шкотска национална партија) усвојио је Закон о референдуму, као један од нужних предуслова за његово одржавање.
Овим поводом, британски министар иностраних послова Филип Хамонд поновио је да ће британски гласачи добити прилику да се изјасне о останку или изласку своје земље из Европске уније. „Имали смо референдуме о Шкотској, референдуме о Велсу, референдуме о изборном систему и о Регионалној скупштини за североисток. Али, цела једна генерација британских гласача није имала шансу да каже шта мисли о нашој вези са Европском унијом. Данас смо им дали то право“, рекао је Хамонд.
Последњи референдум о британском чланству у ЕУ (тадашњој Европској заједници) одржан је још 1975, две године по британском приступању тој организацији, и тада је 66 одсто Острвљана гласало за останак. Прошлогодишње испитивање јавног мњења, највеће до сада, у којем је учествовало 20 000 гласача, показало је да је британска јавност дубоко подељена: по 41 одсто залаже се за излазак из ЕУ, односно останак у њој, док је њих 18 одсто било неодлучно.

Хапшење Орића

Швајцарска полицијa је ове среде, на основу Интерполове потернице коју је расписала Србија, ухапсила Насера Орића, ратног команданта муслиманских снага у Сребреници.
Орић је ухапшен по српској потерници, расписаној у фебруару прошле године, због сумње да је са још четворицом осумњичених, 12. јула 1992. године у месту Залазје, у општини Сребреница, убио девет српских цивила.
Ово хапшење – које, судећи према ранијим искуствима с политички осетљивим Интерполовим потерницама, попут оних за Хашима Тачија или Ејупа Ганића, вероватно неће резултирати изручењем осумњиченог Орића – има и своју ироничну страну: због свог злочина у Сребреници Орић је ухапшен зато што је у Швајцарску путовао да би присуствовао обележавању двадесете годишњице српских злочина у Сребреници.

Принцип у Београду

И овај Видовдан је могао проћи непримећено и мирно уз злурадо подсећање на велике српске поразе да вест о подизању споменика Гаврилу Принципу, поклон Републике Српске матици у Београду, није пробудио позаспале духове у антисрпским медијима и медиокритетску интелигенцију задужену за извињавања, јадиковања, самооптуживања и самоокривљавања.
Споменик Гаврилу Принципу, бронзано обележје високо два метра (тежина 350 килограма), биће откривено на Видовдан, 28. јуна, у Финансијском парку између Немањине и Сарајевске улице. Ово је навело поједине историчаре да се са невиђеном страшћу обруше на Принципа, па последично и на ратоборну Србију и Србе. У неверици, они закључују да се Србија, постављајући овај споменик, усудила да обележи нешто чега треба да се стиди. Има смисла њихово страховање „како ће ова порука бити декодирана у Србији, региону и Европи“. Јер после две деценије мењања сећања, симбола и значаја датума, коначно ће Срби у Србији, региону и свету на Видовдан моћи с поносом да обележе дан када је слабашни Принцип урадио оно о чему је цела поробљена Европа сањала, али и да се подсете како је тај његов чин припадао видовданској традицији на којој је почивала „Млада Босна“.
Иницијативу за подизање споменика Гаврилу Принципу покренула је влада Србије. Комисија за споменике и именовање улица и тргова Скупштине града пре неколико дана је на предлог Министарства рада, запошљавања, социјалних и борачких питања одобрила предлог.

Анђео мира

Само неколико сати пошто је амерички амбасадор при Светој столици, Кенет Хакет, од Римокатоличке цркве затражио да, заједно са Западом, осуди понашање Русије у Украјини, уз препоруку папи Фрањи да би „могао да каже нешто више о бризи за територијални интегритет Украјине“, поглавар Римокатоличке цркве састао се ове среде у Ватикану са председником Русије Владимиром Путином. И не само што се састао већ му је, симболично, и предао медаљон који представља „Анђела мира“ „који превазилази све ратове“ и „говори о солидарности међу свим народима“.

Секте заинтересоване за српског генија

Након што су недавно у јавности отпочеле дискусије у вези са премештањем посмртних остатака Николе Тесле из Музеја у примеренији простор, у медијима су освануле фотографије на којима у просторији поред урне са кремираним остацима српског научника неколико људи медитира или учествује у неком спиритуалном ритуалу.
После објављеног чланка митрополита загребачко-љубљанског, г. др Порфирија, једног од најпризнатијих европских стручњака за окултне и тоталитарне секте и култове, у којем указује на опасност од сатанистичких обреда, појавила се, како стоји у саопштењу СПЦ, бујица антицрквених коментара у појединим медијима, покушавајући да докажу недоказиво.
СПЦ је подсетила да је Теслино интелектуално наслеђе било и раније предмет интересовања секти, од представника јапанског култа Ом Шинрикјо до „разних других опсенара и магова, с идејама о ‚Теслиним светлосним формулама‘ и разним другим езотеријским доктринама за које су (безуспешно) тражили покриће у идејама српског генија и осведоченог православног хришћанина“.
Митрополит Порфирије истакао је да Музеј није место где треба да буду похрањени нечији посмртни остаци, посебно ако се ради о Николи Тесли, крштеној души, сину православног свештеника, сестрићу православног митрополита.