Одлазак глумачке легенде: Властимир Ђуза Стојиљковић /1929 – 2015/

Остаће у трајном сећању широког круга гледалаца као велики и аутентични мултимедијални уметник

Пише Рашко В. Јовановић

Недавно је у својој 86. години, после дуже болести, преминуо истакнути београдски глумац Властимир Ђуза Стојиљковић. Глумио је на сценама Београдског драмског позоришта и Атељеа 212. Са подједнаким успехом наступао је у класичном и савременом домаћем и страном репертоару. Такође, савршено је играо драмске и комичне јунаке. Поред позоришта, успешно је деловао на радију, филму и телевизији и захваљујући томе постао је миљеник најшире публике. Наступајући у многим телевизијским емисијама намењеним најмлађима попут оне „На слово, на слово“ стекао је велику наклоност деце. Док је као Рођа у серијалу „Позориште у кући“ освојио симпатије најширег круга гледалаца. Међутим, успеси на малом и великом екрану – сетимо се само његове интерпретације песме „Девојко мала“ у филму „Љубав и мода“, нису га могли одвојити од позоришне сцене, коју је осећао као примарно поље своје уметничке делатности. Заиста, он се у позоришту осећао као у својој кући. Имао их је две и у обема наступао је са подједнаким еланом и приврженошћу. Поседујући велику глумачку интелигенцију, он би већ након првог силаска са пробама на позорницу, имао разрађен властити мизансцен. Имао је изванредну инвенцију у изналажењу карактеристичних појединости при креирању ликова на сцени. То је његова сценска остварења увек чинило занимљивим, без обзира што није трагао за ефектима ефеката ради. Све је у његовом укупном изразу имало покриће засновано на тексту који је говорио.. У сећању су остале многе његове улоге остварене на сцени Београдског драмског позоришта и зато ћемо најпре указати на неке од њих.
Можда најзначајније глумачко остварење Властимира Стојиљковића је улога Инспектора у комаду „Инспекторове сплетке“ Ранка Маринковића. „Било је право уживање гледати Властимира Стојиљковића како сигурно искоришћава сваку искру Маринковићевог хумора и како са виртуозном лакоћом игра Инспектора прешавши преко свих замки које му је постављао текст местимично претежак за водвиљску ситуацију на којој је настао. Стојиљковић је умео да вербалне досетке претвори у комичне ситуације и то је била највећа вредност његове одлично замишљене и бриљантно одигране улоге.“ – написао је Јован Христић. Међутим, Стојиљковић је био ненадмашан у тумачењима наших типова. Тако је у комаду „Спортинг лајф“ Петковића и Кајганића, који није ништа друго до занимљива прича о једном малом фудбалском клубу у борби за опстанак, и у којем он наступа у улози Лазе, остарелог фудбалера, иначе негдашњег играча раскошног талента београдског периферијског фудбала. Разуме се да је Стојиљковић играо и у Нушићевом репертоару. Почео је скромно – као Газда Миладин у знаменитој представи „Сумњивог лица“ на сцени БДП, да би при крају каријере мајсторски одиграо Ујка Васу у комедији „Госпођа министарка“ за незаборав – на сцени Народног позоришта Републике Српске у Бањалуци.
Тешко је из масе од стотину и више улога начинити избор, поготово што су то биле изванредне креације. На сцени „Атељеа 212“ играо је у многим представама и имао широк репертоар – почев од класика до савремених аутора. Остала је у сећању његова креација Луде у Шекспировом „Краљу Лиру“, Грофа од Шузберија у Шилеровој „Марији Стјуарт“, Фабриција Глембаја у Крлежиној драми „Господа Глембајеви“, као и сјајно тумачење улоге Роберта Шустера у драми „Трг хероја“ Томаса Бернхарда. Уметнички необично активан, Стојиљковић је био изврстан водитељ на радију, позајмљивао је свој глас за многе цртане и анимиране филмове, глумио и певао у дугометражним филмовима, телевизијским серијама и драмама. Зато остаје у трајном сећању широког круга гледалаца као истински мултимедијални уметник.