Неолиберализам не решава проблеме, продубљује беду

У Бриселу одржан Народни самит Латинске Америке и Европе

Пише Никола Мартић
Учесници скупа су изнели своје чврсто уверење да се човечанство суочава са потребом ургентног преобликовања друштва које ће се темељити на принципима социјалне правде, а чији ће темељ бити међусобна солидарност и поштовање суверенитета

У престоници европске администрације, Бриселу, одржан је средином прошле недеље Народни самит Латинске Америке и Европе. На овом скупу било је више од хиљаду представника земаља два континента. Међу њима су били парламентарци, интелектуалци, активисти разних удружења и пријатељи Венецуеле и Кубе, а завршној конвенцији је присуствовао и Рафаел Кореа, председник Еквадора. Он је само дан раније одржао упечатљив говор у Европском савету, на Самиту представника држава Европске уније и земаља Латинске Америке и Кариба.

Рафаел Кореа је у седишту ЕУ истакао „хитност и моралну оправданост смањења сиромаштва и социјалне искључености у свету“. Он је запитао присутне високорангиране администраторе Европске уније „зашто је Латинској Америци забрањено да протекционизмом у спољној трговини оствари економски раст, када је познато да је ЕУ управо на тај начин достигла садашњи ниво развоја“?

Емотивни говор Рафаела Корее У емотивном обраћању учесницима завршне конвенције Народног самита Латинске Америке и Кубе и европских пријатеља, председник Еквадора је рекао да се „Венецуела, Боливија и Еквадор снажно противе неоколонијализму и да се њихове главе неће сагињати од стида пред империјом“. Он је одбацио санкције које је Америка увела Венецуели а стављање Венецуеле на листу држава које су претња по безбедност САД назвао је „бесмисленим“. Кореа је стао у одбрану револуционарних влада Латинске Америке које настоје да смање неједнакости, истовремено изражавајући снажну подршку Куби и Венецуели. „Највећи изазов савременог доба и циљ којем тежимо је супремација људских бића над капиталом“, рекао је председник Еквадора, државник чијa је појава оставила снажан утисак на присутне.

[restrictedarea]

Учесници овог паралелног, народног самита исказали су неподељену подршку народима света у њиховој борби против империјализма САД. Иначе, на трибинама које су трајале два дана, разматрана су питања мира и солидарности у контексту интервенционизма и једностраног наметања санкција (САД и НАТО) очувања животне средине, интеграције земаља Латинске Америке у сопствену унију, улоге медија у овим процесима, као и проблематика актуелних регионалних споразума о слободној трговини које промовишу САД (НАФТА, „Трансатлантик“, „Транспацифик“ и ТИСА споразуми    – трговина у области услуга).

Окупљени око историјских успеха Симона Боливара у борби за слободу земаља Латинске Америке од шпанског колонијализма, али и слободарских идеја и борбе Уга Чавеза и Фидела Кастра против савременог империјализма, учесници самита једногласно су усвојили декларацију којом су артикулисани циљеви и тежње свих слободољубивих народа на светској политичкој позорници. Декларацијом је назначена подршка интеграционим процесима који почивају на принципима слободе и суверенитета земаља Латинске Америке и Кубе. Овај регион проглашен је „зоном мира и слободе од колонијализма“ и одбачена је „свака врста војне агресије САД и њихових савезника која се спроводи путем успостављања и одржавања америчких војних база у зонама војних операција са јасним циљем да се оружјем интервенише против држава које теже слободи“. С тим у вези, потписници декларације траже од САД „затварање и уклањање свих војних база на територији Латинске Америке и Кубе, са акцентом на војној бази Гвантанамо“, где Америка већ деценијама спроводи мучење људи осумњичених за тероризам.

ЕУ да усвоји политику конструктивног дијалога Јавном декларацијом пружена је недвосмислена подршка Боливарској Републици Венецуели и њеном лидеру Николасу Мадуру, уз јасну осуду „америчке политике перманентне дестабилизације Венецуеле коју планирају, финансирају, организују и спроводе агенције САД“. Посебно се „осуђује доношење и захтева укидање извршног акта владе САД којим је Венецуела стављена на листу земаља опасних по националну безбедност Америке“. Овом декларацијом се „одбацују сви облици интервенционизма САД против прогресивних влада Латинске Америке и захтева се поштовање њиховог националног суверенитета, а „Европска унија се позива на уздржаност у пружању подршке Америци у оваквим активностима у региону“. Од Европске уније се тражи да „усвоји политику конструктивног дијалога са земљама Латинске Америке“. Такође, изражена је „подршка успостављању независних националних економија које ће бити у комуникацији са остатком света на равноправним основама“ и наглашена потреба „да се спречи неправедни утицај спољних дугова на заустављање развоја ових земаља“.

Учесници самита сматрају да је потребно „ургентно преобликовање друштва које ће се темељити на принципима социјалне правде и равноправности полова“, при чему је веома важно активно учествовање младих људи у изградњи новог међународног система „чији ће темељ бити међусобна солидарност и поштовање суверенитета“. Такође, одбацује се „неолиберални модел који није у стању да решава нагомилане проблеме“, будући да се показало да је „неолиберализам најефикасније средство за продубљивање сиромаштва, беде, неједнакости и социјалне искључености, чиме се промовише и одржава неправедна расподела богатства мељу људима и нацијама“. С тим у вези, артикулисано је снажно противљење међународним трговинским споразумима (НАФТА, „Трансатлантик“ и „Транспацифик“ споразуми, ТИСА и др.) који представљају „брутални напад на социјална, демократска и политичка права радника и народа, тамо где се ти споразуми примењују“.

Осуђена је израелска агресија против Палестине, уз захтев да се хитно укине блокада Појаса Газе, и снажно је изражен отпор америчком и НАТО експанзионизму у Украјини. Јасно су осуђени „расизам и ксенофобија инкорпорирани у имиграционе политике европских земаља“ (где треба тражити „одговорност за хиљаде смртних случајева у Медитерану“). Поводом контроле медија наведено је да „џиновске мултинационалне медијске корпорације демонстрирају један од највиших нивоа централизације и концентрације капитала, што је дијаметрално супротно напорима за успостављање и одржање националних суверенитета и антинеолибералних политика влада широм света“. Како се наводи, ове медијске корпорације су „моћно оружје за демонизацију и дестабилизацију прогресивних процеса у Латинској Америци и Европи“.

Дистанца Овом декларацијом, усвојеном на Народном самиту земаља Латинске Америке и Кубе са европским пријатељима у Бриселу, размотрени су и други актуелни проблеми, попут експлоатације рудних богатстава и заједничких циљева очувања животне средине, проблема глади у свету (посебно у Африци) људских права (пре свега, права на живот достојан човека) савремених изазова масовних миграција, бесплатног образовања, права сваког човека на здравствену заштиту и сл.

У закључку декларације се наводи да ће „народи Латинске Америке и Европе учити једни од других и да ће формирати глобалне мреже социјалних покрета како би се извршио неопходан утицај на заустављање и превазилажење криза, укидање дискриминације, експлоатације и социјалне неправде, као и на спречавање неолибералних и империјалистичких ратова“. Основни циљ оваквог деловања интернационалне интелигенције је утицај на „успостављање и очување мира и међународне равноправности, напредовање ка стварној, непосредној демократији и допринос стварању одрживог економског система“.

Више од хиљаду учесника Народног самита европских пријатеља Латинске Америке демонстративно је продефиловало централним улицама Брисела, до споменика Симону Боливару.

Упечатљив призор било је непосредно окружење на тргу којим доминира биста овог легендарног ослободиоца Латинске Америке од шпанске окупације. Наиме, Боливар је данас у центру Брисела са свих страна окружен „тврђавама од челика и стакла“, тамним небодерима (симболима модерног империјализма) који подсећају на куле Светског трговинског центра у Њујорку. Ипак, Симон Боливар међу њима делује само наоко усамљено. Утисак пада у други план пред дистанцом између овог борца за слободу и савремених симбола неолибералног капитализма. Тај простор, дистанцу између њега и симбола капитализма стално изнова попуњавају неки нови људи. Симон Боливар ни ових дана није био усамљен у Бриселу.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *