Почетна / БРОЈ 374 / Мостови мајстора сете и снова

Мостови мајстора сете и снова

Пише Дејан Ђорић
Годинама, посредовањем и ангажманом госпође Мирјане Стојановић, Београду и Србији долазе у „радну“ посету истакнути савремени сликари Русије

Савремени српски политичари скоро су потпуно заборавили да је у време Краљевине Југославије па и Титове Југославије један од битних начина државног деловања у култури било организовање великих ликовних изложби. Данас је тај сектор препуштен настојањима појединаца, што је, вероватно, још један од доказа одумирања државе. Док мисију успостављања изузетно битних културних односа Русије и Србије у области друштвених наука на високом нивоу спроводи философ и издавач Владимир Меденица, на ликовном плану то чини Мирјана Стојановић. Она иначе потиче из уметничке породице, и сама се бави сликањем, а од 1996. године живи у Москви, где ради као банкар. Од 2005. финансира групна и појединачна путовања руских сликара и вајара у Србију и Црну Гору, учествује у хуманитарним акцијама, међународним пројектима и на изложбама у разним руским градовима. Њеним залагањем руски уметници су стварали у Београду, Сремским Карловцима, Сирогојну, Тополи, Копаонику и Петровцу на Мору, а водила је и истакнуте српске и црногорске сликаре у Русију. Окупљајући старе мајсторе, али и уметнике који су тек дипломирали, госпођа Стојановић представља дух и културу Русије са вишом идејом супротстављања безличној актуелној западној уметности у знаку превласти инсталација и перформанса. Врхунац њених окупљања су колоније руских пејзажиста у оквиру пројекта „Србија са палете руских уметника“, после којих радове настале у Србији излаже у Москви у угледном Централном дому уметника као и у нашој амбасади на Дан државности. „Србији лепоту руске реалистичке школе – Русима лепоту наше земље“ – укратко сажима своју идеју ова племенита делатница. Кристина Назарова, историчарка уметности, у каталогу поводом изложбе у Москви 2013. године, такође је уочила „невероватно контрастну и колоритну Србију“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *