Почетна / БРОЈ 372 / МИНИСТАР ПРОТИВ МАТИЦЕ СРПСКЕ

МИНИСТАР ПРОТИВ МАТИЦЕ СРПСКЕ

ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ: ПОНОСНИ СИНАК ИЛИ ПОСТИДНИ СИРЈАК?

Пише Драган Станић
У последњих неколико месеци сасвим је очито да се у Министарству културе почела спроводити „културна“ политика која води ка руинирању Матице српске као најстарије српске културне установе. За Матицу је, по свему судећи, припремљен свилен гајтан који се сада полако стеже око врата ове, толико заслужне установе, установе која изузетно динамично ради на читавом низу пројеката и послова. Тај процес дављења би, наравно, требало обавити

Историја Матице српске и њеног Летописа више је него поучна. Једна од најважнијих поука јесте она која нас непрестано упозорава на чињеницу да су Срби, као предузимљив народ, по начелу самоорганизовања кренули да оснивају све оно што им је неопходно како би постали народ респектабилне историје и културе. У време када су основани  Летопис 1824. и Матица српска 1826. године, Срби нису имали своју државу, али су имали јаку идеју не само да обнове своју државност него и вољу да се развијају по моделу модерних европских нација. Зато су, мимо непостојећих заштитних функција државног апарата, почели да граде неопходне установе (школе, листови и часописи, читаонице, књижевна и научна друштва, народна позоришта итд.) али су истовремено утврђивали  функционисање тих установа на темељу, данас толико популарне и преко потребне идеје о одрживом развоју.

ЧУДЕСНИ КОНТИНУИТЕТИ Тако су Срби још у XVIII и XIX веку, у културној и друштвеној сфери, непрестано испробавали важност и значај теорије одрживог развоја. Стога је Матица српска, у условима туђинске власти и под сталним политичким притисцима, од самог свог почетка осмислила моделе финансирања који су омогућавали да се прибаве некаква средства на темељу којих је могућ и сасвим известан развој српског народа онако како је то случај са развијеним, модерним европским нацијама. Временом је Матица, даровима својих оснивача и задужбинара, стекла такву имовину да су се у најстаријој српској културној установи могли обављати веома сложени књижевни, научни, уметнички и други послови. У том склопу није без значаја и чињеница да је Матичин Летопис од 1910. године стабилизован као месечник и од тада, уз повремене кризне периоде, он као такав опстаје све до дана данашњег. Мењали су се владари и режими, типови власти и друштвени системи, али је Летопис истрајавао у својој основној мисији. Његови чудесни континуитети представљају веома важну, стварну и симболичку поруку целом српском народу: поруку о томе да има наде за опстанак, само је неопходно имати ваљане, одрживе идеје, добро се организовати, жестоко радити и непрестано даље развијати радне пројекте.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

 Летопис под заштиту Унеска!

Да је нормалне памети, министар културе и председник Матице би сели да, уз кафу и чај, разреше све недоумице које се тичу финансирања Матице српске и да се договоре о томе како сложно радити на реализацији заједничке културне политике. Уз то би председник Матице са задовољством изнео предлог да заједнички, Матица српска и Министарство културе и информисања, јавно изађу са пројектом не уништавања Летописа Матице српске него његовог уврштавања у светско културно добро под заштитом Унеска. Пажљивом припремом тог предлога могла би се дочекати 200-годишњица покретања и континуираног излажења часописа тако да се не само ми, Срби, почнемо поносити тим чудесним часописним феноменом него и да читавом свету јасно представимо његову необичност и његов стварни значај.
Уместо оваквог договора о пажљивом неговању и о светској промоцији српских културних вредности, ми смо, ево, принуђени да и јавно упозоравамо министра културе да не сме радити на урушавању институција и дела трајних вредности какве су створене у српској култури. Као што га упозоравамо и на то да би морао разговарати са представницима установа са којима, свиђало се то њему или не, мора сарађивати. Времена су тешка, сиромаштво је велика мука, али се и кроз ту муку може проћи сасвим достојанствено. Наравно, уколико памети, а уз то знања и компетенција, уопште има.

3 коментара

  1. Искрено забриљвајуће стање је и у Матици СрБској и САНУ( до душе нови председник САНУ можда и започне неке промене на боље, најављује?)
    Све се свело на донације, посебна плаћањапројеката и сл.

    Није у реду да Матица Србска и САНУ, односно њихова одељења за Србистику и негу Србског језика(правописа и граматике) ПРВО траже паре за пројекте)(себе лично) да би радили посао који им је у опису радног места, и за то примају добру плату!

    Енглези мењају, усклађују своје писмо и граматику по мало, на пар година исправе или допуне неко ситно правило, допуне са новимречима, објасне не недоумице и сл.

    Код нас од Вука Караџића који је мењао правописна и др. правила више деценија и сам је био контроверзан у неким реформама,мењао правила, инатио се са водећим нашим лингвистима тог доба, избацвао словеносербске речи, остављао много турских и др. речи…..
    Дакле од тих времена нама се правопис и граматика по мало урушаваку, задње урушавање и небрига је реформама у бившој СФРЈ?

    И уместо да се сад поклони пажња Србскомправопису, грамтици и ћириличном писму, да се корак по корак исправи неправда, допуни са словеносрпским речим, промени или дода неко слово или знак који су неправедно избачени……ћути се тајац, …али су сви гласни за апанаже!

    И ми мислимо да смо културан народ кои мисли о свом наслеђу !?

    Thumb up 0 Thumb down 0

    • Ево још једне потврде како ништа не радиомо на нашемјезику и култури!

      Данас је у Сарајево дошао папа Франциско( а не Фраља) или Франческо.
      По нашем правопису и језичким правилима имена из Латинске Америке изговаамо изворно, ….

      Да је тачно ево папу Франциско(Францис) називају тим именоми Енглесзи, Французи, Руси,Белоруси, Македонци, Бугари,…..али ми контрамо???

      Наш правопис и граматика су у жабокречини!
      Сви „стручњаци“ чекају апанажу опа да назор уведу непе промене, да исправе криве дрине? А дотле да користимо Српско-Хрватски језик!???

      Покондирена елита нам је дошла главе!

      Thumb up 0 Thumb down 0

  2. Станислава Вуковић

    Све наше се полако али сигурно уништава,иза тога стоји брисање нас као народа, једног дана биће као да нисмо никада ни постојали.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *