Почетна / БРОЈ 374 / Медијске пудлице за промену свести

Медијске пудлице за промену свести

СРПСКО СТАНОВИШТЕ КАО ЈАВНИ ИНТЕРЕС У СРПСКИМ ГЛАСИЛИМА

Пише Проф. др Радивоје Петровић
Уместо хомогенизације на основама заједничког националног програма, систематски се ствара хомогенизована усамљена маса по мери туђих, а не јавног интереса

Нема дана а да нам се не догоди нешто што нам доказује неспорну закономерност савременог света: под фирмом космичке интеграције поништава се једна по једна етничка посебност, а национални интерес као јавни постепено одлази у ропотарницу историје. Под притиском ентропијске хомогенизације свет се лагано лишава последњих остатака културне изузетности, а истинска битка оних мањих у тој врсти глобалне културне размене, посебно друштава у транзицији какво је и Србија, огледа се у рату за ревитализацију националног као јавног интереса.

 

СРПСКО СТАНОВИШТЕ Заговарање националног као јавног има чврсто упориште у српској интелектуалној баштини, кроз форму српског становишта, изнедрену у политичким списима Милоша Црњанског, а ревитализовану у нашем времену када се појавила потреба да се о томе поново проговори уз надоградњу на савремени начин. Важно је рећи да је Црњански уочио да постоји читав један комплекс тема и мотива који увек бива активиран као препрека управљена против свести о српском становишту. Како те 1934. године, тако и данас, али у нешто другачијим историјским околностима.

Промовисањем српског становишта као јавног интереса унутар медијског комплекса транзиционих друштава, какво је и Србија, не само што се пружа одговор на често присутно питање у научним и теоријским расправама – шта се подразумева под јавним интересом једног друштва? – већ се у том светлу и белодано види какав је генерални курс у позиционирању медија према кључним областима друштвеног живота по вољи већине, као и какве су последице ако унутар друштвене, а посебно медијске сфере, не постоји искристалисана свест о томе. „Парадокс медијских промена лежи у томе што је за њих потребна активна државна политика усмерена на стварање услова за медијску аутономију, док су држави, да би придобила јавност за тегобне транзиционе реформе, неопходни медији-пудлице, а не контролори“, сматра др Јованка Матић, изводећи закључак о власти као најконзервативнијем чиниоцу масовног комуницирања. Последице таквог политичког расплета су погубне: медији нису остварили већину својих улога кад је реч о тачном и свеобухватном информисању и комуницирању, нису постали контролори власти, нити форуми за јавну дебату о питањима од јавног интереса; генерално гледано, изневерили су намењену им улогу катализатора структурних промена. На основу оваквих искустава многи теоретичари медија сматрају да је један од битних фактора који убрзавају транзицију – национална хомогеност, што је додатни искуствени аргумент у корист концепта националног (српског) становишта као јавног интереса.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *