Почетна / БРОЈ 374 / Куда води овај пут

Куда води овај пут

Драгомир Антонић 

Боље би нам било да у свету губимо и да нас не хвале, ако су ово резултати наших победа

У Пожеги у улици која се пре последњих промена звала Народног хероја Милорада Бонџулића, пре ранијих промена, Краља Петра, иначе су је сви одувек звали Добрињска, живела је Милева Богдановић. Ретко ју је ко знао под тим именом. Сви су је звали баба Којовица. Име Којовица су јој наденули по рано умрлом мужу, трговцу Коју. Бабом су је одмах прозвали. Без личних заслуга. Било је такво време.

ШТА ЋЕ БИТИ НА КРАЈУ Живела је у старој кући оријенталног стила. На велики доксат пело се уским дрвеним степеницама. На доксату је био велики сто прекривен белим чаршавом са везеним ивицама. Уз сто клупа са наслоном. Са доксата се улазило у дугачак ходник поплочан циглом тамноцрвене боје. Из ходника са обе стране, као и на његовом крају налазила су се врата тамнозелене боје иза којих су биле простране собе са ниском дрвеном таваницом. Собе су имале мале дрвене прозоре. У соби је одраслом човеку било пријатно у седећем положају. Деци је таваница била висока.

У суседству, у приземној кући са покривеним тремом, живела је њена исписница Рођа. И њено име је ретко ко знао. Није било потребе. Рано је остала без мужа. Рођа је била ситна и мирољубива, супротност високој и кочоперној Којовици.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *