Крсна слава Србина спасава

Драгомир Антонић 

Својевремено је један немачки етнограф написао да се сва упоришта Српства могу опробаним методама разорити сем једног: Крсне славе која се не да разумети

Туђа мука не храни унука – каже српска народна пословица. Мало речи велики наук. Појединци из Србије или иностранства који верују да су моћни, да им је све дозвољено у име „изузетности“, „вишег циља“ или бриге за „нашу децу“ ваљало би да поведу рачуна о народном знању. На време. Док се још осећају изузетним, богомданим, моћним, богатим. Самозадовољни сопственим положајем. Све у трену може нестати. Потомцима, у чије се име наводно ствара, беду на врат натоварити. Не вреди касније лелекати и питати се шта смо Богу згрешили да нас несрећа снађе.

 

ЉУДСКИ И БОЖЈИ ПЛАНОВИ Од памтивека у књигама пише, шта је добро а шта зло. Шта ваља чинити, од чега се човек мора чувати. Важно је читати, паметне људе слушати кад говоре. Увек наравоученије извући. Памтити. Много ствари које нам се данас дешавају раније су предвиђене. Књиге, народне песме, пословице, мудри људи су на време упозоравали шта нас све може задесити. Божје планове, ко их је схватио, неки ће послушно прихватити. Други неће. Трећи ће се супротставити. Свако по сопственом избору. Не вреди трошити речи. Биће како Бог заповеда.

Поред Божјих постоје и људски планови. Са њима је другачије. Могу да се остваре али и не морају. Могу поспешити, променити, или осујетити. Што један човек замисли други може да обесмисли. И обрнуто. Може се до јутра писати шта људи једни другима могу чинити. Било добро, било зло. Свако од нас има оба искуства. Како је између људи тако је међу народима и државама. Модерно је говорити о односима елита. На све стране елите, интелектуална, уметничка, научна, банкарска, спортска, позоришна, политичка. Наступила инфлација. Од њиховог надгорњавања горе пропасти нема.

У октобру 1979. године боравио сам у манастиру Хиландару на Светој Гори. Радио сам на заштити етнографских предмета. Прво се одлазило у Кареју, управно седиште Свете Горе. Ту вам ставе печат на светогорски „пасош“. Боравак одобрен. У Кареји, у хиландарском конаку се ноћило. Ујутру се ишло за манастир. У конаку је најчешће боравио монах Митрофан, (одавно у небеској отаџбини), који је био и хиландарски члан Прота. Нека врста црквене управе Свете Горе. Монах Митрофан је био веома образован човек. Говорио је више језика. Пуно читао. Лепо говорио. Пун животног и монашког искуства. Волео је да разговара са људима из Србије у коју тад није смео да дође. Те октобарске ноћи нисам могао одбити понуђени путир вина и пажљиво сам га слушао.

[restrictedarea]

ЧЕТИРИ БИТНА ЕЛЕМЕНТА Причао је о свом боравку у Немачкој. Њиховој посвећености послу. Темељном обављању сваког задатка. Наводио је примере. Један сам запамтио. У теренску свеску уписао. Сад га преписујем: „Пред Други светски рат Немце је интересовао живот у Краљевини Југославији. Не само у војном или привредном смислу, већ пре свега у културном. Краљевина Југославија је била велика држава, али су Немци били знатижељни да разумеју шта је важно за Србе.  Који су то елементи који држе Србе као народ на окупу? У ту сврху – рече монах Митрофан – послали су једног вашег колегу, етнографа, да изучи живот људи у Србији. Боравећи више месеци на терену немачки етнограф је закључио да код Срба постоје четири битна елемента, који су стожери српског народа. Први на списку: Коло Српских сестара. На другом месту лист „ Политика“. Трећа је Српска православна црква, а на четвртом месту Крсна слава. Ове прве три институције се могу разрушити уобичајеним и познатим методама. Тиме ће се значајно ослабити снага Срба. За Крсну славу не знам начин којим би се могла разорити. Тешко ју је разумети. У истом селу о истој слави обред је другачији. Један домаћин пали свећу пред подне, други чека кум да стигне, трећи свештеника, четврти да се породица окупи… Како се борити са обичајем који има више имена. Једни кажу Слава, други Крсно име, трећи Кућна слава, четврти Светац… Укупно је набројао седам назива. За овај обичај немам решење написао је у извештају, који је по речима Митрофана, касније преточен у књигу, приручник“.

Данас је стари српски празник који се зове Јарило. Одржао се, у појединим селима Срема и Баната. Колико да не заборавимо.

[/restrictedarea]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *