Почетна / БРОЈ 373 / Истина о Слободану Пенезићу Крцуну / 7. део / Прави Крцун

Истина о Слободану Пенезићу Крцуну / 7. део / Прави Крцун

Приредила ЉИЉАНА БУЛАТОВИЋ МЕДИЋ
У завршном делу своје исповести о Слободану Пенезићу Крцуну, Рајко Видачић, његов некадашњи сарадник и носилац Партизанске споменице 1941, за „Печат“ говори о Крцуновом ангажовању на привредном развоју Србије и Црне Горе, улози у Призренском процесу и последњим данима Слободана Пенезића Крцуна…

Крцун је још као министар унутрашњих послова и касније као председник Извршног већа Србије одржавао честе састанке са руководиоцима СДБ, који су били врло кратки, поучни и упозоравајући. Никада није иступао са догматских комунистичких позиција, него као велики државник на основама позитивних закона. У вези са тим многи су запамтили један састанак, на који су депешом у Београд позвани сви начелници унутрашњих послова Србије. Састанак је одржан, колико се сећам, средином 1960. године. Када се друштво сaкупило Крцун је рекао само следеће:

„Обавештен сам и проверио вест, да је један млади безобразник, припадник Удбе, малтретирао једног свештеника у Врању, који може да му буде деда, и чупао му бркове. Па и међеди поштују старије, а не људи. Зато сам наредио да се тај балави преступник ухапси, суспендује и преда на суд. Упозоравам вас, да ће тако проћи сваки преступник који уради тако нешто, а неће избећи казне и њихове старешине. Састанак је завршен, не дозвољавам никакву дискусију“.

Присутнима, од којих су многи путовали сву ноћ, уморни и неиспавани, није остало ништа друго, него да у чуду међу собом коментаришу: „Зар је реално да после овако напорног пута, саветовање траје свега пет минута?!’’.

То је био прави Крцун. Ко га је познавао, зна да је он тако поступио, пре свега, да би постигао озбиљан ефекат упозорења по тим и сличним грешкама.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

3 коментара

  1. Svi ovi Krcunovi istomisljenici jos uvek pokusavaju da jednog primitivca i srpskog krivopiju naprave inteligentnim i uspesnim politicarem a sto je jos najtuznije i velikim moralistom i zastitnikom srpskog naroda !?

    Thumb up 0 Thumb down 0

  2. Истина о Крцуну долази, заправо о творцима Југославије Гос, Ерцов. Та истина више ће погодити ТВОРЦА СХСа неко комунистичка злодела. Истина нама Србима је потребна као правилни лек БОЛЕСНИКУ јер ми Срби били смо више југословени него Срби укључујући и Крцуна. Он када је видео, схватио куда Брозова политика иде он је почео да СРБУЈЕ у затвореном кругу јер код СРБА има пуно несрба издајица подршку је имао у Ранковићу и малом
    броју одговорних Срба вишег положаја у ХИЈЕРАРХИЈИ СКЈ. Броз је убио Крцуна даби лигвидирао Ранковића и онда је Србија добила Стамболића са осталом БРОЗОВШТИНОМ до смрти Југославије, РЕПОВИ тих и таквих владају СРБИЈИЦОМ.

    Thumb up 0 Thumb down 0

  3. Има нешто што памтим као занатлија столарског заната. Дочек нове године 1963 треће у сали председништва Србије. Дочек организују све институције Републике Србије тог доба. Ја као столар из искуства направим крстаче за ново-годишње јелке. Шеф стручне службе одреди мене и елекричара да јелку учврстиму код Крцуна у стану. Стижемо до стана у улици Драгослава Јовановића трећи спрат
    дочека нас његова помајка Нана онако домаћински, кафа,ракија и гибаница пита она нас децо ималите децу ми желимо да што пре завршимо зашта смо дошли.У том моменту дође и Крцун и он насу ракију и упита мене косам и одакле сам ја устаде и онако војнички
    рече дасам Србин из Тење пописмо још једну, мрак се вата и моја деца чекају да учврстим јелку, из друге собе изађе његова жена Зина и рече: Крцуне за Бога па тиси главни за дочек Маршала А ОН
    РЕЧЕ: У п…. материну и Маршал ја и елекричар погледасмо се узесмо своје торбе а ОН рече Ломићу шоферу да нас одвезе до својих станова. Други детаљ из мог посла на одржавању намештаја и столарије Републике Србије Крцун обично ишао је на бријање око
    девет сати партерни ходник имао је покретна врата која су служила
    да смањи промају у ходнику понеки пут се потрефи да будем у непосредј близини тих врата када их он гурне и види мајстора са торбон ОН заустави врата и мисе мимоиђемо ОН према берберници а занатлија где позван за неку интервенцију углавном код секретарица. Рат и после ратна дешавања није моје да судим тоје посао за трезвене хладне главе да пресуде штаје истина а шта лаж.
    НЕКО ЈЕ ДАВНО РЕКАО СВЕ СВЕ АЛИ ЗАНАТ!! Као занатлија имао сам муштерију Регана на његовом ранчу у САНТА БАРБАРИ и тоје моја истина.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *