Почетна / БРОЈ 372 / Истина о Слободану Пенезићу Крцуну / 6. део / Афирмација албанске нације у Југославији – разјаривање сепаратизма

Истина о Слободану Пенезићу Крцуну / 6. део / Афирмација албанске нације у Југославији – разјаривање сепаратизма

Приредила ЉИЉАНА БУЛАТОВИЋ МЕДИЋ
У наставку своје исповести о Слободану Пенезићу Крцуну, Рајко Видачић, његов некадашњи сарадник и носилац Партизанске споменице 1941, за „Печат“ говори о Крцуновом ставу према растућем сепаратизму Албанаца на Космету, и активностима на његовом сузбијању, о Резолуцији Информбироа…

Крцун је у свакој прилици реално сагледавао и указивао да еуфорија тзв. афирмације албанске националности иде на штету српског народа у целини, а посебно на Косову и Метохији. Наступила је сепаратистичка помама и надобудност шиптарских кадрова, посебно снажно после измене Устава СФРЈ, односно одлуке југословенског политичког врха да националне мањине промене статус и постану народност, што значи народ. Новонастала албанска народност снажно је крочила у политичке токове у Србији. У складу с тим су и у СФРЈ, и у Републици Србији, уследиле велике политичке промене, посебно у сфери кадровске политике! Тако су одједном, на пример, у дипломатској служби у ССИП (Савезни секретаријат иностраних послова) устоличени нови руководиоци ‒ Албанци, који су, уз Словенце и Хрвате, водили главну реч. Памтим неке од бројних примера непоштовања основних правила понашања и одлучивања у дипломатској политици из тог времена, јер је за руководиоца персоналне службе ССИП дошао Албанац, који је одмах неколицину сународника поставио за амбасадоре и шефове генералних конзулата, без потребних квалификација.

Један од њих, амбасадор у Нигерији, највећој земљи Африке, која је претежно насељена исламским становништвом, написао је књигу о Албанцима, о њиховом пореклу, као најстаријем народу на Балкану, негирајући историјске чињенице и науку. А један од Албанаца, коме је понуђено место амбасадора, одбио је да иде у било коју земљу сем Турске. Сећам се и скандала када је генерални конзул у Канади – Албанац, напустио положај, понео сву поверљиву архиву и шифре и затражио азил у Америци, што је експресно и добио.

Слично се дешавало и у Савезном секретаријату унутрашњих послова (ССУП). У ЈНА је неколико генерала шиптарске народности добило чинове, иако су њихове биографије из времена окупације земље биле мутне и дискутабилне, а потиснути су или пензионисани заслужни Срби и Црногорци генерали, већином народни хероји. Око тог питања је избила афера, јер је у њихово име протестовао генерал Милоје Милојевић, који је у НОР био рекордер у броју рањавања. Његов протест ондашња врхушка је оценила и осудила као плод великосрпског национализма. Једино га је бранио Крцун.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Један коментар

  1. sta reci jadno i cemerno zato smo ovde gde smo ponizeni,degradirani kao nacija unistenog sistema vrednosti ,koji tesko da cemo povratiti ikada

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *