Почетна / БРОЈ 372 / Евроскептицизам Григорија Божовића

Евроскептицизам Григорија Божовића

Поводом 135 година од рођења и 70 година од смрти

Пише Драгиша Бојовић
Пала је реч о сумраку Европе, говорио је Божовић. Што је још теже, почело се сумњати у њено хришћанство и поред толико уређених и моћних цркава, и поред толико светлих успона и заједница и сјајних духова који су то хришћанство носили

Шестог и седмог јуна 2015. године у Косовској Митровици и родном Колашину одржава се научни скуп Поетика Григорија Божовића. На иницијативу писца овог текста скуп организују Филозофски факултет из Косовске Митровице, Филозофски факултет из Ниша и Културни центар „Стари Колашин“ из Зубиног Потока. Другог дана скупа књижевнику Милисаву Савићу биће уручена Награда Григорије Божовић, која се други пут додељује. Прошлогодишњи добитник је Драго Кекановић, српски писац из Загреба.

Резервисаност према Европи, њеној политици, али и цивилизацији, није изум наших дана. Традиција евроскептицизма у Срба је дуга и сасвим оправдана. Разлози за то су лежали најчешће у лицемерној политици европских сила према српском народу. Зато је глас истинских интелектуалаца често личио на вапај, који се није превише дотицао актуелне спољне политике власти. Но, ипак, ти су интелектуалци и даље грмели и њихова политичка мисао може бити залог наше будућности, упозорење које морамо стално имати на уму.

КРВ КРВИ НАШЕ Међу таквима је био и Григорије Божовић, писац, национални радник, политичар, убијен од стране комуниста на почетку 1945. године. Његову политичку активност, кад је бар реч о изворима, можемо пратити од 1909. Тада је на Народној скупштини отоманских Срба, одржаној у Скопљу, одлучно стао у одбрану Босне и Херцеговине, којој је претила анексија. Енергично се супротставио Цариграду и Бечу и свакој евентуалној продаји ове српске земље Аустријанцима „за два и по милиона турских лира“: „Вама је познато, господо, какво је о том мишљење и најпростијега сељака у нашој држави, без обзира на народност којој он припада, а нарочито људи ових наших крајева, који већ прилично знају каква је Аустрија. То мишљење он дели са народом Босне и Херцеговине, који је кост од кости наше по целокупном бићу својем… Ето, упитајте тога најмањега сељака ма у којем крају наше земље, онога сељака који на својем малом селишту има само једну кућицу; упитајте богатога бега што има многе чифлуке по Голану и Косову; упитајте дреничкога Арнаутина који има нешто земље и једну воденицу, велим, упитајте их све редом да ли је лепо да се прода Босна и Херцеговина, па ћете добити одговор да је срамно продати земљу за новац.“

У наставку свог обраћања делегатима он подсећа на експанзионистичку политику Аустро-Угарске: „Друго, остављајући на страну што је народ Босне и Херцеговине крв крви наше… што су против анексије и наша браћа мухамеданци… ‒ да све то оставимо на страну па да рачунамо само са фактом што су Аустријанци често говорили да је њихова граница са нашом државом чак иза Хаџи Куртешића Хана код Митровице. Јавна је тајна да та наша коварна комшиница има тежњу да ту границу подло помера и даље низ вардарске долине, докле не сиђе у Солун.“

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Приповедач и путописац

Григорије Божовић је рођен 1880. године у Придворици, у Ибарском Колашину. Богословско-учитељску школу завршио је у Призрену, а Духовну академију у Москви. Објавио је неколико књига приповедака и путописа. Написао је најлепше странице, од свих српских писаца, о Арнаутима и муслиманима. После напрасног пензионисања 1927. године (одлуку је потписало 18 министара Владе) постаје репортер Политике за коју пише све до 1941. године. За време рата био је секретар четничког Националног комитета у Пљевљима. Стрељан је у ноћи између 1. и 2. јануара 1945. године, негде у Београду. Непознато је где му је гроб. Рехабилитован је 2008. године.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *