Почетна / Свет / Европски пуцањ у сопствену ногу

Европски пуцањ у сопствену ногу

Зa „Печат“ из Солуна Катарина Верикиос
Грци су свесни опасности изласка из еврозоне, али велики број њих спремно пристаје и на повратак драхме само да се ослободи туђег јарма. Извесно је, кажу, да Европа након изласка Грчке из њеног окриља никада више не би била иста не само економски него и хуманитарно, геополитички и историјски

Бомба тежине више мегатона пала је на политичку сцену Грчке изјавом председника Европске комисије, Жан-Клода Јункера, у којој је јавно оптужио премијера Алексиса Ципраса да лаже свој народ. Наводно, Јункер, донедавни веома близак пријатељ грчког премијера и народа, тврди да никада није поменуо Ципрасу да тражи повећање ПДВ на лекове и електричну енергију како би се дошло корак ближе склапању уговора између Грчке и Институција, што је медијима премијер, наравно, одмах пренео у циљу обавештености бирачког тела Грчке на које се ослања његова левичарска влада.

Из седишта коалиционе владе „Сиризе“ и „Независних Грка“, уследила је паљба како према председнику Европске комисије тако и према Институцијама (ЕУ, ЕЦБ и ММФ) који покушавају на све могуће начине да морално деградирају грчки народ и да му ампутирају сваку преосталу наду за национални спас, кад су га већ економски „убили“. Детаљно је наведено у изјави Гаврилиса Сакеларидиса, портпарола „Сиризе“, да су Институције уистину тражиле од грчке владе повећање ПДВ на лекове и електричну енергију, укидање социјалног додатка пензионерима са веома ниским примањима, као и смањење трошкова одбрамбеног система државе. Премијер Ципрас није ништа слагао свој народ, само је пренео оно што су му Институције поручиле, или боље рећи наручиле, те да је један од водећих људи који је дао посебно надахнуће овој наруџбини био и Ж. К. Јункер.

Излазак Грчке из еврозоне се већ и тамо сматра јавном тајном, односно неминовношћу која се може догодити сваког тренутка. Грађанима Грчке се једноставно још није „искристалисало у глави“ шта ће бити после, када прође тај баук звани Grexit. Наравно да се обични смртници надају да ће им после банкрота земље бити отписани сви приватни кредити, не узимајући у обзир да банке којима дугују нису грчке него европске. „Добродушни“ британски „Телеграф“ се побринуо да видео-спотом, у трајању од 51 секунде, покаже како Грцима тако и широј светској јавности шта ће бити ако се случајно догоди толико жељно очекивани, са британске стране, Grexit. У споту се показује да ће сви грађани Грчке подићи своје већ истањене уштеђевине из банака, да ће Грчка национална банка поклекнути, да ће берзе изгубити сваки оријентир, да ће се појавити изненадни социјални немири ширих размера те да ће завладати хаос гори него после отварања Пандорине кутије.

[restrictedarea]

ШАХОВСКА ТАБЛА БРИСЕЛ – АТИНА  Минулог уторка, на трочасовном састанку посланичке групе „Сиризе“, премијер је обавестио најближе политичке следбенике о тенутном стању на политичкој шаховској табли на релацији Брисел – Атина. Поруке премијера упућене како члановима његове левичарске странке тако и свим гласачима и грађанима Грчке су следеће: без коначног решења за регулисање дуга Предлог уговора са Институцијама Европе неће ићи на изгласавање у парламент. „Не“ је одговор свима онима који покушавају помоћу притисака и претњи да изнуде уговор а да не дају ништа заузврат. Премијер је истакао да постоји са стране Институција опседнутост неким мерама које желе да наметну грчком народу, а то води до понижења свега грчког што постоји, те је нагласио да тек сада почињу прави преговори и да је потребно пре свега бити хладне главе и присебан јер је Европа почела сама себи да пуца у ноге циљајући сиромашни слој грчког народа и државу која се држи на корак до провалије, до изласка из еврозоне односно до домино ефекта на Старом континенту. Премијер Ципрас сматра да финансијска олигархија Грчке треба да „плати“ и извади кестење из ватре а не да се ломе кола на леђима осиромашеног најнижег и већ непостојећег средњег слоја народа Грчке. Премијер је такође искористио да свог министра финансија Јаниса Варуфакиса мало испровоцира говорећи да налог који је народ дао „Сиризи“ – да буде влада – не садржи „стваралачке нејасноће“, јер Варуфакис за сваку, условно речено, изгубљену битку у Бриселу као разлог наводи управо „стваралачке нејасноће“ у предлозима уговора са обе стране. Изгледа да фингирање сукоба премијера и министра финансија прелази у димензију стварности.

За грчки преговарачки тим је трн у оку захтев Институција да се смање трошкови одбрамбеног система Грчке, који подразумевају смањење новчаних надокнада професионалним војним лицима, смањење одслужења војног рока не би ли се уштедео новац, као и коришћење технологије DRONES која подразумева чување граница без коришћења људског потенцијала. Грци су и сами у свом прошлом Предлогу уговора, тј. Листи, коју су доставили Институцијама и била је одбијена, навели смањивање буџета за одбрамбене системе, али не толико драстично, јер имајући у виду свој геополитички положај и темперамент првих суседа, Грчка мора имати најосновније мере одбране у случају да се „Турци досете“ (и метафорички и буквално).

Сасвим је сигурно да Грчка неће платити ММФ-у крајем јуна дуг од 1,2 милијарде евра ако се не постигне договор између Атине и Брисела, који неће дефинитивно економски потчинити Грчку страним економским окупаторима. Панос Скурлетис, један од најближих сарадника и саветника премијера, приметио је, после заседања парламентарне групе „Сиризе“, да су преговори са Институцијама достигли врхунац и да је сада тренутак да се дође до правог исхода додавши да учешће Грчке у еврозони и могући домино ефекат, који би се појавио у супротном, нису само обично оружје у рукама „Сиризе“ – у овом тренутку се могу назвати „супероружјем“.

 

КОСТ У ГРЛУ  Грци очекују од заседања Еврогрупе, ове недеље, одговоре на многа питања. Јанис Варуфакис, министар финансија Грчке, седећи на степеништу сале за заседање Скупштине, пратио је изјаве свог премијера о критичном стању земље, и  јавно постао жртва мобинга европских колега. По мишљењу већине немачких политичара, Варуфакис је кост у грлу преговора, односно преговарача. Председник немачких либерала – ФДП Кристијан Линдер, изрекао је јавно оно што многи европски политичари још увек шапућу: „Премијер Ципрас треба да покаже еврозони стварну заинтересованост за достизање стабилности у својој земљи уклањајући министра финансија који само блефира увредама и штосовима. Ципрас треба да изабере да ли жели еврозону као игралиште да се игра са својим другом Варуфакисом или да се врати као прави господин за преговарачки сто.“

Председник Европског парламента Мартин Шулц више „органски“ не може да поднесе ни Грке ни грчко питање опстанка у зони евра. Шулц сматра да се грчки премијер понаша неодговорно према свом народу одбијајући предлоге Жан-Кода Јункера и Институција генерално, те да не жели да једног дана, у блиској будућности, буде окривљен за пропаст грчког народа јер ће тај исти народ само његов премијер довести до пропасти.

Шпански министар спољних послова Хосе Мануел Маргаљо такође сматра да је Grexit пред вратима, и да ће неозбиљност грчке владе довести у опасност не само грчки народ него и читаву еврозону. Једино канцелар Аустрије Вернер Фајман упозорава своје европске колеге да саслушају боље и грчку страну и да се не играју ватреном лоптом званом Grexit јер веома лако могу да се опеку. Господин Фајман је дубоко убеђен да већ једанпут треба да се прекину разговори „иза затворених врата“ о надолазећој катастрофи у Грчкој и да се предузму најозбиљније мере да престану шпекулације оних који Грцима прете Grexit-ом, јер је то најгоре решење не само за ову земљу него и за читаву Европу.

По речима председника Централне банке Аустрије и члана Управног одбора Европске централне банке, Евалда Новотнија, није тајна да су се већ обавили сви предрачуни у случају изласка Грчке из еврозоне, те да ЕЦБ мора бити спремна на сваки могући исход и захтеве како грчке стране тако и њених поверилаца.

Како је већ речено,  Грци су свесни опасности изласка из еврозоне, али велики број њих спремно пристаје и на повратак драхми само да се ослободи туђег јарма. Било како било, премијер Ципрас уопште није изгубио ни на популарности ни на указаном поверењу својих сународника. Његов народ је свестан да Европа никада више не би била иста после изласка Грчке из њеног окриља. Не само економски него и хуманитарно, геополитички и историјски. Чињеница је да би свака „слободна“ левичарска влада, која би евентуално постојала у некој земљи чланици ЕУ, након  Grexit-а, могла у сваком тренутку, на пример, да употреби вето на неко будуће казнено условљавање Русије, а поводом Украјине.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *