Почетна / БРОЈ 373 / Евроатлантски „живи песак“

Евроатлантски „живи песак“

Драгомир Анђелковић 
Добро је да са САД и Немачком настојимо да развијамо што боље односе, или да се макар правимо да то радимо како бисмо покушали да бар мало ублажимо њихово непријатељство, али не смемо у свему томе бити аутистични

Од када је Вучић отишао у званичну посету САД, те се очекује скори долазак Ангеле Меркел у Београд, српски медији су препуни спекулација о томе шта Вашингтон и Берлин траже од Србије како би у вези са тзв. ЕУ интеграцијама, усмеравањем инвеститора ка њој и још неким другим питањима – омекшали став према нашој земљи. Уз дрске захтеве који се односе на Косово и Метохију, неизбежно се помиње и западно инсистирање на томе да се „Београд дистанцира од Додика“. Разлика је само у томе да ли се износи став да нас тим примарно условљавају Немци или Американци.

 

ДОМАЋИ ЗАДАТАК Лично сматрам да су сада поново – као што су били почетком 90-их година прошлог века – предводници антисрпског деловања Немци. Да сада не улазим у разлоге за то (о њима сам више пута писао у „Печату“) довољно је да констатујем да је после разлаза Берлина са Москвом немачка политика већег циљног опсега и акционе хомогености у погледу фокусираног угрожавања наших интереса него америчка, односно да у Берлину имамо мањи простор за ублажавање непријатељства лобирањем (али ни у САД се не треба надати, чак ни у случају победе републиканаца на предстојећим председничким изборима, брзом а поготово не радикалном преокрету у нашу корист). Но, без обзира на сву изнијансираност немачко-америчких разлика у домену антисрпства (а упркос слатким причама, према нама нису боље расположени ни Французи а поготово не Енглези) суштински се ствари своде на нашу народну изреку: „Није шија него врат“!

Водећи кругови на Западу нам раде о глави. Било тако што од нас траже да се фактички, ако још не и формално, до краја одрекнемо Косова и Метохије (а баш то би било евентуално пристајање Београда на чланство Приштине у ОУН) или пак да подржимо маргинализацију Републике Српске, која је за нас битна као да је део територије Србије. Наша република је по Уставу матична држава српског народа у целини, те је за Београд било какав удар на западну српску државу – РС – исто што и директно угрожавање саме Србије. А захтеви да дигнемо руке од Додика – око тога не треба имати ни трунку дилеме – своде се на асистенцију разарању РС. Какав год он био, њега сада покушавају да сруше због одлучне одбране Српске, а не због нечега другог.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Један коментар

  1. Lep pirotski cilim na slici.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *