Почетна / БРОЈ 374 / Догма о богатству – светиња неолиберала

Догма о богатству – светиња неолиберала

ЕКОНОМИЈА ПОСТМОДЕРНЕ И СЛАБЉЕЊЕ НАЦИОНАЛНИХ ДРЖАВА 

други део

У фокусу будућих политичких битака

Пише Јован Б. Душанић
Дубинске силе капитализма воде огромном расту неједнакости и концентрацији богатства на врху социјалне пирамиде чиме се враћамо не само назад у XIX век него идемо још даље уназад ка патримонијалном капитализму – где доминира наследно богатство у коjeм кључне позиције у економској, социјалној и политичкој структури друштва заузимају не талентовани појединци него богате династије

У наставку ћемо се осврнути на два новија егзактна истраживања о прерасподели дохотка и концентрацији богатства и видети да је способност националних држава да решавају ове проблеме веома ограничена. Ради се о књизи Капитал у ХХI веку коју је написао француски економиста Тома Пикети (рођен 1971) те студији младих истраживача из Швајцарског федералног технолошког института у Цириху са Џејмсом Глатфелдером на челу. Ова истраживања, с једне стране, егзактно показују да огромна неједнакост и концентрација богатства немају много тога заједничког са предузетништвом, а са друге стране, да су националне државе немоћне да овај проблем ефикасније решавају.

Капитал у ХХI веку Књига Капитал у ХХI веку професора Париске школе економије Томe Пикетија прво је објављена (2013) на француском, а после тога (2014) и на енглеском језику и одмах је постала прави бестселер. Почетком ове (2015) године објављена је и на српском језику у издању новосадске „Академске књиге“. Капитал у ХХI веку је једна од најзначајнијих књига из економије у последњих неколико деценија и добила је све похвале од најпознатијих савремених економиста међу којима су и нобеловци Џ. Стиглиц, Р. Солоу и П. Кругман.

У овој књизи, на више од 600 страница, Пикети се бави питањем неједнакости у расподели, те акумулацијом и концентрацијом богатства у последњих неколико векова. Ова питања су до сада била ван фокуса озбиљнијих разматрања, а расправе о њима су биле засноване на бројним теоријским спекулацијама и предрасудама, а на премало чињеница. Разматрајући ова питања, Пикети користи статистичке податке које је дуже од једне деценије прикупљао и обрађивао са својим сарадницима Емануелом Саезом (Оксфорд) и Ентонијем Аткинсоном (Беркли) како би могао да прати концентрацију богатства на примеру великог броја (20-ак) земаља у дугом временском периоду (три века уназад) и утврди одређене законитости.

На основу обрађене богате базе података Пикети егзактно доказује да је просечна стопа приноса на капитал три до четири пута већа од просечне стопе привредног раста и прихода од рада (плате запослених). Пошто у укупним приходима богатих доминирају приходи од капитала, а веома мали проценат отпада на приходе од рада (док је ситуација код сиромашнијих слојева становништва супротна) аутор закључује да дубинске силе капитализма воде огромном расту неједнакости и концентрацији богатства на врху социјалне пирамиде и ми се тако враћамо не само назад у XIX век него идемо још даље уназад ка патримонијалном капитализму – где доминира наследно богатство у којем кључне позиције у економској, социјалној и политичкој структури друштва заузимају не талентовани појединци него богате династије.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Један коментар

  1. Geri Alen, amerikanac, 1987. god. napisao je knjigu: RECITE „NE!“ NOVOM SVTSKOM PORETKU.Knjiga je prevedena i objavljena od izdavača Jugoslavija Publik u Beogradu 1992.god.Jeste bilo davno, ali verujem da se može naći kod prodavaca polovnih knjiga, prvo izdanje je štampano samo skromnom tiražu od 1500 knjiga.Mislim da bi ova knjiga bila dobar početak za čitanje ovog novog naslova koji predstavljate.Najveće iznenađenje budućim čitaocima da je početak finansijske ujdurme započet jednog engleza i amerikanca još sa početkom drugog svetskog rata, a po završetku rata tajno finasira komunizam.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *