Дачић:Oдговор од Британиjе о намерама у вези резолуциjе

Први потпредседник владе и министар спољних послова Ивица Дачић изjавио jе данас да у наредним данима очекуjе одговор од Велике Британиjе о намерама у вези са наjављеном резолуциjом о Сребреници, а о коjоj jош нису почеле консултациjе у СБ УН. 

Дачић jе, одговараjући на питања новинара у Палати Србиjа, рекао да jе замолио британског амбасадора Дениса Kифа да Велика Британиjа информише Србиjу о своjим намерама, имаjући у виду да текст евентуалне резолуциjе ниjе jош познат и да у наредним данима очекуjе одговор.

“O овоме jош нису започете консултациjе у УН и СБ. Савет безбедности jе веома значаjно тело са своjим процедурама и треба имати у виду да се никад ниjе десило да нешто што jе предложено у изворном буде на краjу усвоjено”, указао jе Дачић.

Oн jе подсетио да Србиjа ниjе чланица СБ, али да jе веома заинтересована за то питање.

Упитан да ли jе резолуциjа врста притиска на Србиjу, Дачић jе рекао да прво треба видети шта у тоj резолуциjи пише.

“Jош немамо предлоге са њихове стране. Mи смо отворени за све разговоре”, рекао jе шеф српске дипломатиjе.

Дачић jе навео да jе Србиjа против тога да се годишњице злочина злоупотребљаваjу у политичке сврхе, а да jе апсолутно неспорно одавање почасти жртвама било ког злочина, тако и злочина у Сребреници.

“Mи очекуjемо да се на исти такав начин свет односи и према злочинима коjи су почињени над српским народом”, подвукао jе Дачић.

3 коментара

  1. Sve dok Srbiju budu vodili bezkicmenjaci, ulizice,kukavice, izdajice, koji prihvataju sve ucjene, uvjete,ponizenja , cineci time ogromne stete Srbiji, ali za sebe licno znacajne koristi……… Oni koji nasuprot volje naroda strijeme ka NATO u i EUROPSKOJ UNIJI……
    Ucijenama i Ponizenjima nece doci kraj……… doci ce kraj Drzavi Srbiji ,komad po komad, a Kosmet je samo prvi komad…..

  2. Dacicu ti si jedan nesposoban politicar sto si dokazao vise puta i tvoja partija takodje.Kada cete jedanput da uvidite ta cela EU radi protiv Srbije kako to narod nevidi mogu da vam milion primera navedem.Mladi Srbi na zapadu masovno menjaju prezimena i vode tesku borbu za goli zivot dacu vam jedan samo primer,Svajcarci su cak 78 posto glasali da se Srbija bombarduje cela francuska je bila na strani takozvanih bosnjaka.Vucic pokusava svim snagama da dovede investitore ali njih NEMA jer nevole SRBE.Englezi ce tu rezoluciju doneti a nasi politicari kao i uvek gutace gorke pilule.Srbi mani te se Evrope pa nije ceo svet zavistan od MERKELOVE koja kao i Engleski premijer nas na najgori nacin ponizavaju NAJBOLJI PRIMER VAM JE NOVAK NEMA ARENE GDE MU NE ZVIZDE

  3. Душан Буковић

    Неспорна је чињеница да је англо-амерички глобални естаблишмент којег оличавају идолатрисака друштва чаробњака међународне масонерије, римских католичких темплара и кабалиста жестоки непријатељ православних Срба, што сведочи и познати српски публицист проф. Др. Лазо М. Костић у студији коју је објавио под насловом “Србија или Југославија”, где на страни 62 и 63, каже:

    “… Мени изгледа та ствар прилично јасна и доступачна: из истих разлога из којих помажу и комунистичку Југославију. Тј. из мржње према Истоку, према Русији, према православљу итд. Они сматрају да би слободна Србија одмах тражила и нашла наслон на Русију. Они то с правом претпостављају. И ми бисмо личили на самоубице кад бисмо се тога наслона либили, кад га не бисмо свестрано користили.

    Видели смо шта нам жели Енглеска и како је с нама поступала. Поред свих издаја, још је бомбардовала српске градове горе него Немци за време последњег рата, а хрватске је сасвим штедела. Зажто? Врло је прост одговор на то. Черчил је већ био утаначио са Стаљином поделу Југославије одн. сфера у Југославији по принципу фифти-фифти, и Стаљин је био тобоже сместа дао пристанак. А како би изгледало то пола-пола? Ни то није тешко докучити; Енглеска би имала у својој интересној сфери запад а Русија исток Земље. Зато она није протестовала због убијања Срба у ‘НДХ’ већ због српских одмазда, јер је свој пресумптивни део штедела; зато је наметнула претседника владе Субашића; зато је фаворизира сваки антисрпски покрет и у земљи и у иностранству итд. То ће она чинити и даље, јер се ‘поринципи енглеске спољне политике не мењају, па ма која влада била на управи земље’, како гласи једна спољно-политичка максима.

    Не само да су Савезници (у првом реду Енглези) напустили Дражу, већ су они били готови да помажу Павелића. О томе детаљно пише бивши југ. Министер за време рата др Милан Мартиновић у календару ‘Хрватског Гласа’ за 1955, а то преноси и г. Радоје Л. Кнежевић у лондонској ‘Поруци’, број јануар-март 1959, страна 40. Енглеска обавештајна служба у Швајцарској пристала је била да се помогне хрватска акција против Немаца ако се образује заједницка влада ХСС и умерених усташа. Савезници би ондма де факто признали Хрватску републику – на челу са дром Мачком…

    Енглези ће нас увек сматрати својим виртуелним противницима, онима који више теже и нагињу Русима него њима, онима који ће у трајним ситуацијама ићи са Истоком а не са Западом.
    То су константе, сталне руководне идеје енглеске политике, не треба се заваравати. А она, нажалост, још увек врши велики па негде и пресудан утицај на САД. (Тако је било и за време последњег рата, када су Србију бомбардовали амерички авиони, али врховна команда над савезничком авијацијом у нашем пределу припадала је Енглезима. Они су виновници свих убистава Срба од почетка 1944, а посредно и од пре).

    ‘Савезници’ су створили комунистичку Југославију; то је њихово чедо, њихово дело. Ако им сад не конвенира, значи да је ми морамо рушити и прилагодити њиховим циљевима.

    А који су то циљеви? Борба против Русије и Истока, против сваке Русије, не само комунистичке…

    Ја нећу говорити нашим људима шта би значило за нас Србе кад бисмо Русију изгубили или удаљили од себе, кад бисмо је натерали да пригрли наше непријатеље ( као у доба краља Милана ). То знамо из историје, то осећамо инстиктивно. Нема нама природнијег ни чвршћег наслона него на Русију, словенску, православну, ћириловску.

    Она нас је несебично помагала кроз многе векове и у разним ситуацијама…”

    Стр. 66 и 67: “Енглези су егоисти према целом свету, али су према Србима још и непријатељи. И онај ко се на њих поуздава у најмању руку је непоправљив. Други ‘савезници’ нису тако а приори нерасположени према Србима и дали би се местимично разлогу да се Енглеска не укопча увек, па тиме онемогући сваки акт у корист Срба. Немамо ми шта од њих да очекујемо, ма шта доброг, ја најискреније уверавам читаоце. А видеће да и други тако мисле.

    Пок. Адам Прибићевић је у једном веома запаженом чланку објављеном у питсбуршком листу 2 марта 1954 под насловом ‘Опрезност према Великима’ (тај чланак је пренео после и календар ‘Америка’) веома оштро опоменуо оне који се уздају у помоћ ‘Великих Савезника’ Србима. Он се ту чак највише окомио на владу САД, која је ‘да би задобила за партиске куглице 28 милиона америчких католика и симпатије Ватикана’ дала склонисте Артуковићу, који је крив за покољ 600 хиљада Срба и рушење стотина српских православних цркава, да паљење стотине српских села не спомињемо. А обавештени смо да је та звер, за изборне борбе, учествовала активно на једном републиканском збору у Лос Анђелосу. Главно је задобити владу САД а не извојевати победу правди у Југославији. И, ако Артуковић може привући хрватске гласове, добро је дошао преко гробова бар 600,000 Срба!’…” (Види: Проф. Лазо М. Костић, Србија или Југославија, књига трећа, Хамилтон, Онтарио, Канада, 1962).

    У енглеском часопису за спољну политику “The nineteenth Century and After” у свесци за септембар 1943, у јеку судбоносне прекретнице на Источном фронту, дословно стоји:

    “…Коминтерна која је пре извесног времена распуштена, претворена је у један перманентни конгрес, који заступа комунистичке и совјетско-руска схватања, али при томе следи један национални (совјетски) и један социјални (бољшевички) програм. Совјестка унија тежи за разарањем целе Европе, а нарочито области између Балтика и Јегејског мора… Совјети такође раде и на уништењу Румуније. Несумњиво је, да они намеравају да потчине под своју власт делту Дунава и петролејске изворе. Они хоће да имају несметан излаз и на Средоиземно, а можда и на Јадранско море…” ( Види: The nineteenth Century and After, Sep. 1943, London, England).

    Љуба Ненадовић је у књизи „Писма из Италије“ забележио разговор, који је вођен између Његоша и енглеског Лорда у Напуљу, где дословно стоји:

    “…Моји су стихови сви жалосни ја их више не пишем! Ја пред собом видим гробну плочу на којој стоји написано: “Овде лежи владика црногорски, умро је, а није дочекао да види спасење својега народа, и томе имамо највише захвалити вашим земљацима, господине, који и мртву турску руку држе под нашом гушом. И кад год видите ову слику, сетите се милиона хришћана који су моја браћа и који без икаквих права пиште под нечовечном турском руком; и ви те Турке браните. Кад дођете у богати Лондон, и кад покажете ову слику својим пријатељима, немојте им казати: ово је владалац једног срећног народа; него им кажите: ово је мученик једнога за слободу мученичког народа. Кажите им: Срби могли би победити Турке, али немогу да умилостиве вас, хришћане’. – Владика је са осећањем говорио; познало му се то на лицу. Сердар Андрија, који није разумевао шта владика француски говори, полако ми рече: ‘Жао господару што тај Инглез хоће да иде’. Лорд је после овог говора владичина остао хладан, као сваки Енглез. Тако је бар изгледало. Он опет замоли владику да му за спомен напише отприлике то што је тада казао. Владика му одговори: ‘У нас Срба има једна песма која каже: да се море претвори у мастило, а небо у лист књиге беле, не би се могли наши јади исписати. То је малено место за нашу тугу’…” (Види: Љубомир П. Ненадовић, Писма из Италије, Београд, 1950, стр. 28; Исто: Јеремија Живановић, Примери нове књижевности, Београд, 1921, стр.185-186 ).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *