Почетна / Свет / Чак и Хаду гори под ногама

Чак и Хаду гори под ногама

Зa „Печат“ из Солуна Катарина Верикиос
До краја месеца, до такозване „крајње границе“ остало је само око две недеље, када ће се, већ сасвим извесно, знати ком свету ће убудуће припадати Грчка

Почетком минуле недеље, грчка влада, односно преговарачки тим за економске везе и обавезе према Институцијама Европе (ЕУ, ЕЦБ, ММФ) предаo је Бриселу нову листу предлога не би ли допринеo што бржем решавању грчког проблема. Поменути проблем, који је већ чувен по трајању и мучним покушајима две заинтересоване стране, Грчке и Институција, за изналажење решења, још једанпут је дошао до кризне тачке.

Европска комисија је ову листу последњих предлога за свеопшти спас грчке нације и земље карактеристично назвала „paperology“, „украшавајући“ је метафоричким значењем празне папирологије, те ју је одбила као непотпуну, нејасну и изван постојеће теме. Извесно је да су договори на релацији Атина – Брисел, после пет месеци преговора, дошли до тачке кључања.

 

БАНКРОТИРАНА АТЛАНТИДА Кредитори и повериоци више не верују да Грчка има намеру да помогне себи како би избегла изненадни бродолом. Називајући је „савременом банкротираном Атлантидом“, страна средства информисања наглашавају да се у садашњој међународној политичкој и економској ситуацији за ову државу више не назире ни уздржани оптимизам „европске стране“ у погледу проналажења изласка из лавиринта и бега од „Минотауруса“, то јест Grexita. Последњих неколико дана европски званичници исказују, поводом економских и социјалних прилика, само страх и сумњу у опстанак Грчке. Више не постоји ни изјава бар неког релативно „безначајног“ европског званичника који верује да ће се договор између Атине и Брисела на крају ипак постићи. Недостаје бар једна „морална енергетска инјекција“ грчкој влади да би могла да се уљуљка у сигурност неког неочекиваног чуда. То чудо би могло хипотетички бити губљење стрпљења са „европске стране“, која би у последњем моменту отворила славину за толико очекиваних 7,2 милијарде евра и опростила већи део дугова сиромашне Хеладе.

[restrictedarea]

Европски званичници јавно износе своју бојазан да је Грчка званично започела једну веома опасну стратешку игру. Одлажући рате доспеле за наплату за крај јуна, премијер Алексис Ципрас и његов преговарачки тим на челу са Јанисом Варуфакисом, по речима извора блиског Европској комисији, намерно одуговлаче „игру“ преговарања, немајући чак ни скривене адуте, верујући да ће крајем јуна Институције из сажаљења или из страха од домино ефекта попустити Атини. То би, наравно, значило прилагодити се атинским политичкоекономским екстравагантним захтевима, као што је драстичан отпис дугова и улив готовине у земљу под занемарљивим условима.

„Игра“ стрпљења, на коју Грчка очигледно рачуна, може је веома скупо коштати јер је управо због ње изгубила можда свог „највернијег друга“ ‒ председника ЕК Жана Клода Јункера, познатог по томе да је, наводно, пријатељ малих земаља (или му је то бар наметнута улога) па је он до сада у више наврата показао да му је Алексис Ципрас нешто више од обичног сарадника.

 

„СИРИЗА“ НЕ ПРИХВАТА КЉУЧНЕ РЕФОРМЕ Међутим, у својој скорашњој изјави Јункер је нагласио да ако Грци опет дођу са истим празним предлозима и негирањем реформи, више неће бити великодушан. Такође је саопштио да би у том случају више волео да се сусретне са представницима неке латиноамеричке државе него са Ципрасом.

Премијер Грчке није спреман, што због својих идеолошких убеђења, што због предизборних обећања „Сиризе“ грађанима, да прихвати стриктне услове Институција.

Државне касе су празне. Поставља се чак веома озбиљно питање да ли ће Грчка бити у могућности да у јулу исплати плате и пензије. Неки зли језици крајње десничарских партија, које ће овог лета летовати по судницама Атине, сматрају да то није ни битно јер ће држава већ дотле банкротирати.

Премијер Ципрас је у веома деликатној ситуацији. Осим што се бори са злим слутњама опозиционих струја, унутар саме „Сиризе“ за противника има и крајње леву фракцију која не пристаје ни на најмањи компромис са Европом и подржава постојање „владе националног спаса“. Познато је да министар Ј. Лафазанис, првоборац најлевичарскије опције унутар „Сиризе“, стално јавно подсећа премијера на предизборна обећања и на чињеницу да не треба издати своје гласаче у интересу „окупатора“, тј. Институција Европе.

Алексис Ципрас и „Сириза“ не могу никако да прихвате кључне реформе, за које Институције траже да их остваре у што краћем року. Оне подразумевају повећање ПДВ на острвима, смањење пензија и плата, приватизацију државних привредних гиганата, као што је електродистрибуција Грчке. Премијер је до сада погазио своју реч само када је задржао ванредни порез на имовину, такозвани ЕНФИА, који је увела претходна влада под притиском Институција и строгих мера штедње.

 

БЕЗ ПРАВА НА ЛАПСУС Ципрас не сме себи да дозволи још један погрешан политичкосоцијални лапсус на терет свог народа. Његова тактика се очигледно заснива на теорији „Док и Хаду не изгоре ноге“. Питање је ко ће до краја јуна издржати. Сасвим је приметно да грчки премијер игра „игру“ и на карту чињенице да се Европа неће усудити да изгуби једног „сиромашног рођака“, јер би се у супротном многи периферни, веома задужени рођаци, као што су Италија и Шпанија, нашли у веома деликатној ситуацији. Ципрас рачуна и на манијакални страх Европе од Истока.

Ипак, овог пута Европа је спремна на све. По речима министра финансија Финске, Александера Стамба, земље чланице еврозоне су спремне на све не би ли задржале Грчку, али и њихово стрпљење већ се ближи крају.

Можда звучи парадоксално, али у тамошњим медијима се наглашава да једина подршка, коју премијер Ципрас сасвим оправдано очекује, јесте подршка немачке канцеларке Ангеле Меркел. Додуше, са неутралне тачке гледишта може се приметити да грчка средства јавног информисања у неким критичним тренуцима за положај и опстанак земље на европској политичкоекономској карти, ублажавају или прећуткују, у интересу лепог грчког лета које долази и туризма, чињенице од кључног значаја за своје сународнике и европске туристе што посећују егејску и јонску невесту.

До краја месеца, до такозване „крајње границе“ остало је само око две недеље, када ће се, већ сасвим извесно, знати ком свету ће припадати Грчка. Ко је бољи играч у овој чудној „игри“ стрпљења и дипломатије – показаће се. Не заборавимо! Још су стари Грци играли и наравно измислили најдревнију логичко-математичку игру звану „Тавли“. Ципрас је, по свему судећи, добар „играч“.

[/restrictedarea]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *