Почетна / БРОЈ 372 / Браво Никола! Збогум лажна опозицијо…

Браво Никола! Збогум лажна опозицијо…

Пише Стефан Каргановић
Хоће ли Милорад Додик научити лекцију од тебе?

Доказ да оматорелим дечацима из „Канваса“ понестају идеје је јавна лицитација у Македонији за нова идејна решења, која је почела са 1.500 америчких долара а сада се попела чак на 3.500 за добитне предлоге.

Понављање је сигуран знак креативног замора. Током припрема за „обојену револуцију“ у Скопљу, пре скоро две године, активисти „Канваса“ су за регрутовање студената незадовољних владином политиком у области образовања лансирали концепт „студентских пленума“. Идеја је била да се под изговором који је привидно у вези са проблемима што тиште младе формирају јака упоришта негативне енергије а њих ће организатори касније преусмерити у сасвим другом правцу. Пленум је усмерена причаоница под руководством искусног, обученог координатора, чији задатак је да дискретно преображава свест циљне групе. Исти концепт био је примењен у пролеће 2014. године у Федерацији БиХ, под сугестивно сличним називом „радничких пленума“. Међутим, поред најбољих напора стручњака, тузланске и сарајевске „причаонице“ нису прерасле у капислу за уличне нереде и планирану „револуционарну акцију“.

ДВА ЈАКА УДАРЦА На енглеском, истовремено сервирање два јака ударца из разних праваца, што је техника преузета из бокса, зове се „double whammy“. У Македонији и у Републици Српској упоредо се догађа такав процес. Док дечаци из „Канваса“, уз помоћ мреже унајмљених локалних сарадника, организују притисак одоздо, прави професионалци минирају темеље власти изнутра и помоћу палете притисака који се примењују са стране урушавају је одозго.

И у Македонији и у Републици Српској шаблонска примена ове технике долази до изражаја координисаним позивима легално конституисаној власти да сама себе укине и да контролу над државом преда марионетама које је одредио страни фактор, чија имена, на пажљиво кореографисаним демонстрацијама, извикује унајмљена руља. У прошлогодишњој студији „Рушење Републике Српске“ (може се још увек скинути са интернет презентације „Печата“) те савремене санкилоте смо дефинисали као „улична пешадија преврата.“

Иста техника је била примењена у Либији („Гадафи мора да иде“) у Сирији („Асад мора да иде“) и у Украјини („Јанукович мора да иде“). Све те земље су данас девастиране и разваљене, а људске жртве преврата тешко је пребројати. У Македонији, оперативна парола је „Груевски мора да иде“, а у Републици Српској на месту отписаног исписано је име Милорада Додика.

У питању је, пре свега, пажљиво калибрирана психолошка операција у функцији „смене режима“ и наметања марионетске власти. Она се одвија делимично уз коришћење претходно индоктринираних и заведених маса, које су убеђене да протестују против корупције и мањка демократије, али то чине под руководством скривених специјалаца да би својом рушилачком акцијом били употребљени за постизање потпуно различитих циљева. Ко у ово сумња, нека се присети Петог октобра и његових кобних последица.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *