Почетна / БРОЈ 375 / Александар Вулин: Ако је живот викара усташке војске препорука, за небо који је онда пут покланих…

Александар Вулин: Ако је живот викара усташке војске препорука, за небо који је онда пут покланих…

Говор Александрa Вулинa на комеморативном скупу поводом Дана сећања на јадо вничке жртве

Поштовани,
На овом месту ваљало би ћутати, пустити сузу, упалити свећу, помолити се, заклети човечанству да се више никад не понови. На овом месту ваљало би ћутати, али када сам долазио овде и слушао оне који вриште зато што јама није довољно пуна или зато што је превише или премало оних у јами, знам да морам говорити. Знам да сви ми морамо говорити. Јер, будемо ли ућутали, зло ће говорити, ако је икада и престало да говори. Знам да морамо говорити. На ова места људи долазе да ране своју душу, да дотакну зло, да би га препознали, да би га победили. На ова места људи дођу да ране своју душу и да одговоре душама праведника шта су то урадили за ове 74 године. Хвала представницима хрватске државе што су данас овде, јер верујем да заједно са мном деле стид и бригу и не знам шта да им кажем. Шта да кажем мојој ромској браћи што на стадионима гледамо кукасте крстове, шта да кажем мојој јеврејској браћи што гледам како заставе Израела горе, шта да кажем мојој српској браћи, шта да кажем побијеној српској деци у Јами Шарановој ако препознају, ако препознају, ако чују кроз завесу од 74 године исту песму са тргова најлепших градова: Јасеновац и Градишка Стара? Шта да им кажем ако препознају иста имена и исте песме које су их у јаму бацале? Шта да им кажем, да после 74 године на улазу у Јаму Шаранову слушам људе који кажу да није довољно пуна? Шта да кажем на гробљу браће моје? На оваква места људи долазе да би дотакли зло, да би га препознали, да би га спречили, да се више никада, али баш никада не понови. Који је то пут, који је то живот који је викара усташке војске препоручио за свеца? Јер ако јесте, шта је онда са душама покланим у Јадовну, јер ако јесте, шта је онда са душама побијених у Јасеновцу? Јер ако је небо довољно велико и за викара усташке војске и за поклане у Јасеновцу, поклане деце у Јасеновцу, шта да им кажем какво их небо чека, шта да им кажем куда су се они запутили?

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Један коментар

  1. Нисам у прилици да прочитам цео такст Александра Вулина, али и ово
    шта сам прочитао буди у човеку језу и јал када схватите да се у
    „љепој њиховој“ ништа није променило, апсолутно ништа ни после 70 год
    Било је потребно да се ђаво („неовисност“)пусти из кавеза,да би се видело како је истинита она истина на коју је указао песник Дучић.
    Та истина гласи „Ви Хрвати сте најхрабрији народ на свету, не зато
    што сте неустрашиви, него зато што се ничега не стидите“
    Хвала Александру Вулину што им је поново рекао ту истину у брк и то на месту где су њихови преци починили те страхоте. Тај поступак
    и говор Александра Вулина вредан је за памћење и наук. Свима нама
    треба да је јасно да „вук длаку мења а ћуд никада“ и да је то тачно.—-милан

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *