Почетна / БРОЈ 370 / УМЕТНОСТ ИГАРА БЕЗ ГРАНИЦА

УМЕТНОСТ ИГАРА БЕЗ ГРАНИЦА

БИЈЕНАЛЕ У ВЕНЕЦИЈИ 2015.

За „Печат“ из Милана Марина Муштовић
Судећи према поставци 56. Венецијанског бијенала, те највеће светске изложбе савремене уметности, уметници који су данас „неко и нешто“ врло су богати, али су, и даље и још увек „потпуно несхваћени”

Посетиоци 56. Венецијанског бијенала ове године, поред упознавања са ремек-делима светске савремене уметности, могу да се увере и шта је стварно „кавијар левица“ и да тако дефинитивно схвате зашто је левица данас пропала и претворила се у гротескну карикатуру. Већина посетилаца ове највеће светске уметничке изложбе ни не зна који су то критеријуми данашњег вредновања уметности. Јер, ако су врхунска уметничка дела трансформација једне венецијанске цркве у џамију, слике које смрде јер је по платну полепљено ђубре или можда бесконачно и досадно ‒ исцрпљујуће 24-часовно ишчитавање Марксовог „Капитала“, онда је једини сувисли коментар за све оне који су, пре свега, искрени према себи врло приземан: па, ови уметници су баш неки мангупи који су измислили добар штос за развејавање досаде и трошење пара доконих и богатих, али и за замајавање (полу)сиротиње која жели да буде у тренду, или – модерно речено, да буде „ин“. А та савремена уметност није ништа друго до једно пусто и безобразно шегачење.

ДОМЕН МИСТЕРИЈА Уметници су увек били авангарда, ишли су испред свог времена, и за живота, углавном, били несхваћени и сиромашни. Судећи према поставци 56. Венецијанског бијенала, те највеће светске изложбе савремене уметности, уметници који су данас „неко и нешто“ врло су богати, али су, ипак, још увек потпуно несхваћени. Јер, критеријуми по којима се одређује величина нечијег уметничког талента, али и врло растегљив појам шта то све данас може да буде „велика уметност“ за већину публике и за многе ликовне критичаре потпуно су несхватљиви и спадају у домен велике мистерије.

Као што у домен мистерије спада и радна биографија самог уметничког директора овогодишњег Бијенала, Оквија Енвезора (1963) водећег светског експерта за савремену уметност. Наиме, Окви Енвезор представља живи доказ да „амерички сан“ још увек постоји! Јер, како другачије рационално објаснити метеорску каријеру 19-годишњег Нигеријца који без пребијене паре у џепу 1982. стиже у Њујорк, годинама животари у Бронксу, на једвите јаде успева да дипломира политичке науке на обичном државном колеџу у Њу Џерсију и одједном му се посрећи да баш он у једној од најпрестижнијих њујоршких галерија организује изложбу о савременој афричкој уметности, покрене уметнички часопис (Nka: „Journal of Contemporary African Art“) и тако се вине до самог Олимпа светске ликовне критике.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *