Почетна / БРОЈ 369 / Тамна је ноћ, зора никако да сване

Тамна је ноћ, зора никако да сване

Драгомир Антонић 

Није први пут да Србе бацају у тамницу. Било је тога и раније. Од Јанковић Стојана, преко Марка Краљевића до сужња Милутина. Некада Стамбол, сада је Хаг

Знање је сила, знање је моћ/ читајте људи дан и ноћ, певао би данас Чика Јова. Вреди читати. Данас многи, нарочито они који никад у тамници нису били, воле о њој да причају. Не само да причају већ би да суде и оне који им се не свиђају у тамницу баце. Од концентрационог логора у Гвантанаму до инквизиторског казамата у Хагу.

ГОРКО ЦВИЛИ ДЕВЕТ ГОДИНИЦА… Баци противника у тамницу и заборави. Приче о људским такозваним правима и хуманости важе само кад смо ми и наши пријатељи у питању. Оно, није ово први пут да Србе бацају у тамницу. Било је тога и раније. Бацали су их разни. У народној песми „Ропство Јанковић Стојана“ Стојан и Илија Смиљанић леже у затвору у Стамболу: тамо били за девет година и десете за седам месеци. У песми „Марко Краљевић и кћи краља арапскога“ Марко је у тамници седам година Нит ја знадох, кад ми љето дође/ нит ја знадох кад ми зима дође. Према народној песми „Вук Анђелић и Бан Задранин“ сужањ Милутин горко цвили девет годиница. Има много сличних песама, али ни у једној нико није провео дванаест година колико је у хашкој тамници боравио Војислав Шешељ. Дужином робијања надмашио је све познате српске јунаке из народних песама.
Како народни песник објашњава пуштање јунака из тамнице? На првом месту је откуп. За сужња тамничар тражи велики откуп: три товара блага, три стотине сремских волова, пет стотина бачких овнова, две хиљаде жутих дуката… У том случају сужањ ситну књигу пише својим пријатељима и они га избављају. Никад, бар у народној песми, није се десило да је робијаш остављен на цедилу. Други разлог за пуштање је кад живот и имовина тамничара буду доведени у опасност од трећег лица. Тад их може спасити само јунак који труне у његовој тамници. Робијашу се све даје само да отклони опасност која се над тамничаром надвила. Сликовит је опис Марка Краљевића у тамници: Све је моје огољело тело/коса ми је нотњи покривач/ нокти су ми ко у орла панче/ све је моје оруњало месо. Цар од Стамбола коме Арапин зулум чини и прети му, кад виде Марка у јадном стању повика: Благо мени мог посинка Марка! Тадар викну три млада бербера/ један мије, други косу брије, а трећи му нокте сарежује/ па Краљићу примакао вина, и шенице из равна Сријема и дебела с јаловице меса.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *