Почетна / БРОЈ 370 / Русија узвраћа ударац – Како ће Јенкији кући?

Русија узвраћа ударац – Како ће Јенкији кући?

Пише Филип Родић
НАТО и САД су на прошлогодишњем Самиту у Велсу одлучили да због наводне руске агресије у Украјини прекину све видове сарадње са Москвом, укључујући и заједничку сарадњу у борби против производње и шверца наркотика из Авганистана. Прекинута је свака сарадња, осим оне која је зависила од Москве, а била је потребна НАТО и САД – употреба копненог коридора преко Русије до Авганистана. Сада је Москва и на ово ставила тачку

Не без разлога, Авганистан се назива „Гробљем империја“. Ова стратешки важна централноазијска држава од античких времена представља озбиљну препреку за сваку силу која је желела да завлада тим простором. Још је Александар Велики, који је за шест месеци освојио и уништио Персијско царство, пуне три године безуспешно покушавао да покори Авганистан. Поред ратничког духа домаћег становништва, тешко премостив проблем за освајаче представљало је и питање логистике. Логистике не само у смислу допремања трупа и војног материјала на ратиште, него и њиховог снабдевања и, на крају, повлачења. У овом смислу посебно је опомињућа епизода коју су доживели Британци током свог првог рата у Авганистану (1839-1842) када су морали да напусте Кабул и повуку се ка Џалалабаду удаљеном око 180 километара. Из Кабула је кренула колона од око 16 500 британских војника и цивила, а у гарнизон у Џалалабаду је стигао само један преживели.

Совјети, који су, такође, у Авганистану прошли доста неславно, нису имали велики проблем, јер је СССР имао непосредну границу са овом државом коју су чврсто држали под својом контролом све док и последњи њихов тенк, у којем је био командант операција у Авганистану Борис Громов, није прешао мост „Пријатељства“ преко реке Аму Дарје 15. фебруара 1989.

 

ЛОГИСТИЧКА ВЕЖБА Нешто више од дванаест година пошто су Совјети напустили Авганистан и десетак година пошто су априла 1992. муџахедини коначно освојили Кабул и свргнули просовјетског председника Мухамеда Наџибулаха, Американци су октобра 2001, предводећи коалицију сачињену од Британаца, Аустралијанаца и Канађана, кренули путем Александра Великог, Британске империје и СССР-а и извршили инвазију на Авганистан. У доласку, као ни сви њихови претходници, нису имали већих проблема – инвазију је практично подржао читав свет, иако није постојала експлицитна дозвола УН (осим Резолуције 1378 усвојене пет недеља од почетка инвазије у којој се „осуђују талибани“ и „подржава авганистански народ у својој борби против режима“). Талибански режим је брзо свргнут, али су скоро целокупно руководство и највећи део бораца успели да се повуку, што у планински део земље, што у неке регионе суседног Пакистана који према њима гаји одређену и не потпуно притајену благонаклоност. НАТО савез у сукоб у Авганистану бива потпуно укључен од августа 2003, у оквиру операције Међународне снаге за безбедносну помоћ (ИСАФ).

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Један коментар

  1. Ja sam bio jako mlad kada su amerikanci bežali iy Vijetnama. Ovo je izgleda slična situacija. Samo ne znam kuda će sada bežati. U Vijetnamu su imali more gde su imali svoje nosače aviona. U avganistanu nemaju ni jednog prijatelja u okruženju.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *