Почетна / БРОЈ 371 / Печат недеље

Печат недеље

Москва: Афера ФИФА, правно насиље САД

Министарство спољних послова Русије саопштило је да хапшење представника ФИФА представља нову незакониту екстериторијалну примену америчких закона. „Не улазећи у детаље оптужби изнетих против званичника ФИФА, јасно је да смо суочени са новим случајем незаконите екстериторијалне примене америчких закона. Рачунамо да то неће бити искоришћено да се баци сенка на међународну фудбалску организацију у целини и на њене одлуке, укључујући и кадровске“, изјавио је портпарол Министарства Александар Лукашевич. Он је поново позвао Вашингтон да „престане да суди далеко изван својих граница, по својим правним нормама“ и да се „придржавају међународноправних процедура“. Америчко Министарство правде објавило је претходно да су функционери ФИФА за последњих 19 година примили више од 10 милијарди долара мита. Државни тужилац САД Лорета Линч објавила је да су функционери ФИФА примили мито и за доделу светског првенства Јужноафричкој Републици у 2010. години. Нагласила је да се на рачунима тих функционера у офшор-зонама и даље налазе десетине и десетине милиона долара. Сви функционери ФИФА који су ухапшени у Цириху треба да буду изручени САД. Министарство правде Швајцарске саопштило је да је блокирало неколико рачуна у банкама на својој територији који би могли да буду повезани са „корупцијом у ФИФА“.

Свет је устао против „Монсанта“

Глобални протести против једне од најозлоглашенијих компанија на свету, америчког биотехнолошког гиганта „Монсанто“, одржани су прошлог викенда трећу годину заредом у више од 400 градова и више од 40 држава – од Хаваја преко Северне и Јужне Америке, Европе и Африке, до Индије, Јужне Кореје и Аустралије. Десетине хиљада активиста који су учествовали у маршу оптужују ову корпорацију да продаје отровне хемикалије погубне за људско здравље, изворишта воде, инсекте од виталног значаја за оплођавање култура и животну средину уопште. Гигант је мета критике и због свог утицаја на регулативу о безбедности хране и противљења обележавању генетички модификованих производа. Једна од највећих опасности коју ова компанија представља, поред свега овога, међутим, јесте то што монополизује тржиште семена и претендује да читав свет учини зависним од својих производа. У швајцарским градовима Базел и Морж, где се налазе седишта фирме за Европу, Африку и Блиски исток, окупило се око две и по хиљаде људи. У Паризу их је било око три хиљаде, а демонстрације су одржане у још двадесетак француских градова, укључујући и Стразбур, где се испред зграде Европског парламента окупило око хиљаду људи и одало почаст минутом ћутања „за садашње и будуће жртве“ ове компаније. У Берлину се, такође, окупио велики број протестаната, иако је „Монсантово“ семе забрањено у Немачкој, али се користе њихови пестициди и хербициди. Читав низ маршева одржан је и у САД, где „Монсанто“ контролише око 90 одсто тржишта семена, између осталог у Њујорку, Вашингтону, Лос Анђелесу, Сан Франциску и Чикагу. Први годишњи глобални марш против ове корпорације био је 2013. и окупио је више од два милиона демонстраната широм света. Компанија „Монсанто“ основана је 1901. и првобитно је производила прехрамбене адитиве. За нешто више од једног века постала је светски лидер у производњи генетички модификованог семена и хемијских хербицида. Тренутно запошљава више од 22 000 људи у 61 земљи. Према последњим подацима NASDAQ (мај 2015.) акционарски капитал фирме износи 49,1 милијарду долара. Њено је седиште у Сент Луису. У 2014. остварила је профит од 243 милиона долара, док је у 2013, када су почели глобални протести, зарада износила 368 милиона долара.

РУСКИ ТУРИСТИ НАЈВЕЋИ ПОТЕНЦИЈАЛ

„Руски туристи су прошле године у Србији остварили 154 хиљаде ноћења чиме су постали најбројнији страни туристи који су током 2014. године посетили Србију“, истакао је Ненад Поповић, председник Српске народне партије (СНП), после састанка са представницима Савеза туристичке привреде Русије у Москви.
Поповић је навео да је број ноћења руских туриста у 2014. години порастао 27 процената у односу на 2013. годину. „У последњих седам година број руских туриста у Србији порастао је за чак 150 одсто“ истакао је Поповић и додао да то говори о огромном потенцијалу сарадње Србије и Русије у области туризма.
„То је охрабрујућа чињеница за нашу туристичку индустрију, али и за све друге делатности које се на њу наслањају, јер је познато да руски туристи у ванпансионскм смештају потроше више новца од свих других туриста из Европе“, рекао је Поповић.
Председник СНП је указао да због санкција које су Црна Гора и Хрватска увеле Русији, Србија ове године има шансу да привуче рекордан број руских туриста у своје туристичке центре.
„Руски туристи су посебно заинтересовани за планински, бањски, верски и спортски туризам, као и за посете великим туристичким центрима као што су Београд, Нови Сад и Ниш“, навео је Поповић. Он је као посебну шансу за привлачење туриста из Русије истакао развој конгресног туризма.

Почеле XI Духовске свечаности

Једанаесте Духовске свечаности које су почеле у четвртак, у организацији Архиепископије Београдско-карловачке и Храма Свете Петке и Цркве Ружице отворене су беседом Његове светости Патријарха српског Иринеја. Поред епископа СПЦ, у богатом шестодневном програму учествоваће композитори, извођачи духовне музике, хорови, драмски уметници и писци.

БЕЗ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА

Виши суд у Београду, актом К.793 од 29. априла 2015. године донео је одлуку да се обустави кривични поступак против окривљених Јасмине Јанковић, Зорана Симића и Милета Стојановића на основу решења тужилаштва – да одустаје од гоњења окривљених због кривичног дела расне и друге дискриминације из члана 387, став 4 Кривичног законика. Они су иначе били окривљени због тога што су, уочи геј параде 2014, „делили летке чијом садржином се подстрекава дискриминација против лица припадника геј популације, а што је засновано на њиховом личном својству – полној опредељености“.
„Печат“ je писао о овом случају, између осталог, објавио је и правну анализу др Зорана Чворовића, који је показао да је реч о покушају да се начини преседан после кога ће свака реч у одбрану хришћанских и породичних вредности пред агресијом „политичког хомосексуализма“ (израз Наталије Нарочницке) бити кривично гоњена и кажњавана. Потписивана је и петиција у одбрану слободе изражавања, а против тоталитарне ЛГБТ идеологије, у којој, између осталог, стоји: „Крајње је време да дигнемо глас против ове тоталитарне идеологије. У име слободномислеће јавности и интелектуалаца стајемо у заштиту оптужених грађана Србије који имају право на слободу мисли и којима се не може судити само зато што другачије мисле од идеолога тоталитарне промоције хомосексуализма. Позивамо надлежне државне органе да одустану од овог кривичног гоњења или да ухапсе и процесуирају све нас који смо такође противници ове тоталитарне идеологије и то ћемо и остати“. Да ли је због отпора критичке јавности, Tужилаштво одустало од гоњења окривљених? Извесно је да се расплетом овог „случаја“ испоставило да борба за слободну реч и мишљење, односно борба за слободну земљу, још није изгубљена, и да је вреди наставити.

Репресивни режими частили Клинтонове

Државе које званични Вашингтон отворено критикује због непоштовања људских права донирале су милијарде долара Фондацији „Клинтон“ и од Стејт департмента којим је управљала Хилари Клинтон добијале дозволу за увоз америчког оружја, пише Интернешенел бизнис тајмс. Лист наводи да је Обамина администрација повећала извоз оружја, а Стејт департмент под управом Клинтонове одобрио извоз оружја вредног више од 300 милијарди долара у више од 20 држава које су пре или после ових уговора донирале филантропску Фондацију „Клинтон“. „Алжир, Саудијска Арабија, Кувајт, Уједињени Арапски Емирати, Оман и Катар су сви донирали Фондацију ‚Клинтон‘ и истовремено добили дозволу Стејт департмента за куповину америчког оружја иако их је Министарство истакло као одговорне за разне прекршаје од корупције преко ограничавања грађанских слобода до насилног гушења политичке опозиције“, навео је лист. Фондација је сјајан начин да се избегне америчко законодавство које стриктно забрањује донације за политичке кампање у случају да донатор тражи дозволу Стејт департмента за куповину оружја. Ова забрана има за циљ спречавање страног фактора да новцем утиче на националну безбедносну политику. „Ништа их, међутим, не спречава да донирају филантропске фондације које контролишу политички званичници“, наводи ИБТ. Листа донатора Фондације „Клинтон“ нашла се под лупом пошто је бивша државна секретарка најавила улазак у трку за председничку кандидатуру Демократске странке на изборима 2016. године. У априлу су Клинтонови признали да су направили „грешке“ у вези са транспарентношћу донација добијених од страних субјеката, посебно у време док је Хилари Клинтон била државни секретар, од 2009. до 2013.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *