Почетна / Регион / Орбан против имиграната и ЕУ

Орбан против имиграната и ЕУ

Зa „Печат“ из Будимпеште Властимир Вујић
Проблем илегалних имиграната изазвао је нови сукоб мађарског премијера и бриселске бирократије

Нова Европска агенда о миграцијама, коју је Европска комисија обзнанила 13. маја, поред мера у Средоземљу, знатно већих новчаних издавања за обнову италијанске операције „Маре нострум“ и додатну помоћ „Фронтексу“ (агенцији за заштиту спољних граница ЕУ) односно уништење криминалних кријумчарских мрежа ‒ предвидела је још нешто. И то врло важно. Дислоцирање избеглица и њихово распоређивање по свим ЕУ чланицама из трећих земаља (све ово по кључу који узима у обзир број становника, БДП, постојећи број азиланата и незапосленост у свакој држави чланици). Брисел је такође планирао и знатно јачу заједничку политику према питању азила и потпуно нову политику према легалним миграцијама.

За Мађарску, главни град Европске уније предвидео је да прими 1,53 одсто од свих релоцираних избеглица и 1,79 одсто (укупно 307) од 20 000 избеглица предвиђених за расподелу из трећих земаља, по предлогу Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР).

[restrictedarea]

НАМЕТНУТЕ КВОТЕ Ова импозантна шема, која обухвата период од 2015. до 2020. године и реинтеграцију 100 000 расељених (дакле, по 20  000 годишње) иако представља кап у мору (у свету их укупно има 50 милиона) изазвала је врло бурне реакције у великом броју земаља Уније.

Прво и најжешће противљење Белгији (које су потом подржале и остале чланице Вишеградске групе с њом у савезу, Словачка, Чешка и Пољска) стигло је из Мађарске. Владајући десноконзервативни „Фидес“ и премијер Виктор Орбан категорички су подвукли да Будимпешта неће поштовати ниједну од две наметнуте бриселске квоте. Са Кошутовог трга одбијен је и предлог италијанске католичке фондације „Мигратес“ да „мађарске породице морају постати ‚ресурс и нада‘ барем импресивном броју од 10 000 избеглица испод 18 година без родитеља и родбине који су се искрцали на италијанске обале“.

Премијер Орбан (европски план о подједнакој дистрибуцији тражитеља азила у државе чланице ЕУ назвао „сулудим и непоштеним“)  високој представници за спољну политику и безбедност ЕУ Федерики Могерини, на њену тврдњу да ће „од сада одговорност терета за збрињавање избеглица морати да поднесе свака од земаља двадесетосморице, што је у складу са основним начелом солидарности…“, директно је одговорио: „Није време за солидарност, већ за спровођење закона. Илегална имиграција је прекршај!“

И Јанош Лазар, шеф Кабинета Виктора Орбана, на конференцији за новинаре потврдио је да ће „мађарска влада учинити све да блокира било какав систем квота у Бриселу“. Одлуку је образложио речима да је Мађарска друга у Европи (иза Шведске) по упливу избеглица (у ту земљу долазе преко њене јужне границе са Србијом) и да би до краја 2015. њихов број достигао цифру од преко стотину хиљада (у поређењу са 18 900 колико их је било 2013. године). Лазар је подсетио да је у Мађарској од јануара до маја регистровано 40.550 захтева за азилом (од којих је 23.800 са Косова и Метохије, а остали из Сирије, Ирака, Авганистана и Сомалије).

Недељу дана касније, 19. маја, Виктор Орбан је о избегличкој кризи „укрстио“ ставове и са европским парламентарцима у Стразбуру. Том приликом је и ‒ званично ‒ одбио прихватање система квота за емигранте, за које је рекао да ће „само повећати њихов број у Европи“. Он у вези са овим питањем једино подржава идеје засноване на принципу добре воље и процене самих држава.

 

БРИСЕЛСКА КОНФУЗИЈА  „Мађарска мора сама да одлучује о политици према илегалним имигрантима на својој територији и да брани своје границе. Ни у ком случају није сагласна да о овако важној теми уместо ње одлучује администрација у Бриселу. Фер је питати грађане шта мисле о томе, што ћемо и урадити у првој половини јуна“, изјавио је Орбан чију дискусију је, током оштре двочасовне дебате, осудила већина представника политичких група у ЕП, наводећи (по ко зна који пут) да је недемократска и противна основним европским вредностима.

У свом коминикеу пред европарламентарцима Орбан је апеловао и да се прави разлика између оних који траже азил (а имају право на међународну помоћ) и економских миграната (који су у потрази за бољим животом). По њему, бриселском конфузијом дошло је до „мешања“ питања избеглица, економских миграната и гостујућих радника, а те три категорије треба одвојено решавати. Уз то, Мађарска не може да има исти третман према мигрантима као некадашње колонијалне силе, а није ни у могућности да обезбеди посао за оне који напуштају своје земље из економских разлога.

Орбан је у Стразбуру јавно спочитао још један, чини се, посебни парадокс код присилног примања избеглица. То су отворене границе међу европским земљама које још више компликују ствари. Јер, нико од бриселских бирократа не може да објасни, на пример, како приморати једног мигранта који је због квота доспео у Мађарску да затим не оде у Немачку, државу што је прошле године прихватила трећину од 627 000 тражилаца азила у ЕУ?

Завршетак ове приче у потпуности заокружује изјава специјалног представника УН за миграције Питера Сатерленда, који истиче да су главни узроци ових таласа миграната пре свега ратови, затим економско-социјална неједнакост и беда, и ‒ демографски раст. „Кад је реч о ратовима и економским разликама, ту западне земље имају највећи део одговорности. Барем једна чланица НАТО интервенисала је у последњих 20 година у Сомалији, Сирији, Авганистану и Либији и сваки пут су те акције довеле до дестабилизације земаља“, рекао је Сатерленд.

Да би контроверзни план Европске комисије о збрињавању миграната са увођењем квота које одређују колико свака држава ЕУ мора да их прими ступио на снагу, потребно је да га 26. јуна одобре све земље чланице.

Федерализација на мала врата

Први човек мађарског парламента Ласло Кевер подвлачи да је увођење имиграционих квота „у служби настојања Европе да националне државе потчини бирократији Европске уније, у статусу квазипокрајина“.

Кевер је још изјавио да је смешно ниска укупна квота азиланата од 20 000, с обзиром на то да је у прва четири месеца ове године у Мађарској већ поднето 135 пута више захтева за азил од броја који Унија од Будимпеште тражи. „Овај систем с квотама само је мамац. Брисел хоће да се државе чланице упецају на удицу да би се Унија померила у смеру федерализације“, упозорио је.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *