Почетна / БРОЈ 368 / Одломци из Дневника – Дис у Француској

Одломци из Дневника – Дис у Француској

Милован Данојлић

Дис је у Француској, као избеглица, провео непуну годину дана, од лета 1916. до пролећа 1917. Језика није знао нити га је за тог, изнуђеног боравка, учио. Слутио је – а слутње су биле његово једино и највише знање – да се ближи час кад му ниједан земаљски језик неће бити потребан. Црни туђин у белом свету, он се и међу својима осећао као последњи човек. Избегличко прихватилиште налазило се у приморском насељу Петит-Дал (Petites-Dalles) на обали Ламанша. Морила га је брига за породицу засновану уочи Балканских ратова, остављену у окупираном Београду. Лишен тог, најчвршћег ослонца, нашао се у олуји злих, застрашујућих наслућивања. Због ратне цензуре и скучених техничких могућности, све везе са родном земљом биле су прекинуте. Данас, са мобилном телефонијом и Интернетом, ми не можемо ни замислити степен одсечености човека-усамљеника, и иначе крхког душевног устројства. Жена и двоје малолетне деце привиђали су му се као нестварне сенке из грубо прекинутог сна. Онде, на нормандијској обали, осећао се као бродоломац избачен на пусту обалу. Приповедач и преводилац француске лирике, Никола Трајковић, познаник из истог прихватног центра, оставио је сведочење:

„Запуштене косе, у овешталом оделу, натуштена и суморна лика, мало је с ким говорио, мислима сав у отаџбини. Некипут није се чак ни свлачио пред спавање него је спавао онако обучен.“

У таквом расположењу испевани су познати стихови:

У мом срцу поноћ. У њој каткад тиња

Мисо да још живиш, мој пределе млади.

Моја лепа звезда, мајка и робиња,

Боже! Шта ли данас у Србији ради?

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *