Почетна / Регион / Од Скопља до Бање Луке…

Од Скопља до Бање Луке…

Пише Стефан Каргановић
После Македоније, „обојена револуција“ спрема се и у Републици Српској

Нагло пооштравање трајно латентне македонске кризе, од тренутка када се влада премијера Николе Груевског определила за учешће у „Турском току“, одражава се у најзанимљивијим видовима. Један од доказа хитности извођења преврата у Македонији и постављања бране непожељним енергентима из Русије, јесте то да је прошлогодишња награда за корисне идеје за изазивање друштвеног метежа и свргавања власти више него удвостручена. У децембру прошле године Сорошева фондација, УСАИД и њихова сателитска македонска филијала „Форум“ нудили су по 1.500 долара за сваку добру идеју. Сада се инвентивним сарадницима преврата за идеју плаћа по 3.500 долара.

„КАНВАС“ У МАКЕДОНИЈИ Нескривено присуство београдске агенције „Канвас“ у Македонији, агенције специјализоване за рушење влада које су у политичкој немилости Запада, немирима у Македонији даје изузетно озбиљан, професионалан и злослутан тон. У Украјини и Египту, да не помињемо бројне друге локалитете, „Канвас“ је већ стекао богато искуство у производњи усмераваног хаоса под плаштом „ненасилног протеста“ против наводно недемократских и корумпираних влада, које све имају заједнички именитељ да су на западном списку за одстрел. Где се појаве Срђа Поповић и његови технолози „обојених револуција“, људске жртве, разарање и друштвени колапс закономерно следе за њима.

Како извештава македонски дневник „Вечер“, „студенти су у децембру 2014. и јануару 2015. године били плаћени и обучавани како да изводе протесте. Срђа Поповић се лично појавио у марту, априлу и почетком маја 2015. и састајао се са Заевим (вођа опозиционог покрета који се финансира из иностранства – наша прим.) Шестог. маја активисти „Канваса“ су физички напали припаднике полиције и том приликом су нанели повреде тридесетосморици.

[restrictedarea]

У оквиру припрема за обарање владе Николе Груевског, која је према бројним индицијама била нациљана и одређена за смену још пре него што је своју судбину „запечатила“ изражавањем заинтересованости за „Турски ток“, потези се већ поодавно вуку. Под руководством Срђе Поповића и са финансијском подршком Сороша и УСАИД „Канвас“ је још прошле године у Македонији основао „Школу за активно грађанство“ где је, по македонским изворима, у вештинама уличне пешадије преврата већ обучено шест генерација активиста. Њихово присуство је приметно преко коришћења, током недавних нереда, читавог спектра стандардних технологија из приручника Поповићевог ментора, америчког професора Џина Шарпа.

СРПСКА НА НИШАНУ Отисци прстију „Канваса“ – или, по речима македонских аналитичара, „београдске агенције за револуције и подземну политику“ – запажају се широм региона. Разоткривају их не само крупни детаљи, који готово да не варирају са једног оперативног подручја до другог, већ и најситније појединости, као што су терминолошке нијансе. У припремној фази за бунт у Македонији, када је следећи упутства Џина Шарпа „Канвас“ регрутовао студентску популацију незадовољну образовном политиком македонске владе, симулирајући подршку студентима, Поповићеви активисти су формирали „студентске пленуме“ као контролисане институције преко којих ће се истицати и усмеравати студентски захтеви. Током прошлогодишњих немира у Босни и Херцеговини, у већим индустријским центрима оснивали су „радничке пленуме“ у очекивању да ће на тај начин лакше покренути рушилачки талас који би се коначно прелио у Републику Српску и тамо изазвао свргавање легално изабране власти.

Нема никакве сумње да пут из Скопља у Бању Луку води преко Београда, мада је питање чисто тактичког карактера да ли ће се субверзивни талас „агенције ,Канвас‘“ из Скопља ваљати географски логичном секвенцом, или пречицом. У овом контексту, предлог „Треће Србије“ да се забрани потенцијално противуставни рад „Канваса“   представља основну и разумну меру друштвене самозаштите. Међутим, што се тиче Републике Српске, једно је сигурно: танка победа Милорада Додика на прошлогодишњим изборима фронтални сукоб је само привремено одложила, али не мења њен статус као главне и крајње, парадигматично непослушне, мете здружених напора свих локалних пиона страног фактора на Балкану.

Зато догађаје у Македонији треба помно пратити, али они не би требало да одврате пажњу од активних припрема за репризу прошлогодишњег блокираног покушаја рушења Републике Српске.

Као што смо више пута истакли после избора у РС у октобру 2014, резултатима гласања стратегијска слика се ни по чему битном не мења. Противничка страна неће одустати од својих циљева, нити ће променити свој догматски став да председник и главна личност у Републици Српској „мора да иде“, као што је раније то било политичка линија према низу других отписаних фигура које је непотребно набрајати. У оваквим ситуацијама само се коригују грешке и регрупишу снаге, да би се затим кренуло у нову офанзиву.

Сходно томе, моментум за „промену режима“ у Републици Српској осетно расте. Главна опозициона странка СДС, заробљена изнутра и стављена у функцију политичких циљева који су опречни њеним изворним начелима, инструментализована је за обликовање психолошке атмосфере нестабилности и наметање утиска неминовног слома власти, што се прецизно уклапа у инструкције Џина Шарпа за стварање „предреволуционарног стања“ као увода у улични преврат. У медијима и на друштвеним мрежама у РС пласира се не само наизглед бизарна идеја о скупштинској већини опозиције до јесени, и то без нових избора, већ се увелико нагађа и о томе ко би могао да буде „премијер“ у тој новој и за сада фантомској влади. Истовремено, Драган Чавић, један од челника политичке пете колоне у РС, бивши председник и аутор „Извештаја о Сребреници“ 2004. године који је један од темеља за тврдњу да је Република Српска „геноцидна творевина“, претећи је истакао да очекује да ће његова коалиција „у расподели позиција у Сарајеву, пре свега, добити СИПА (Државна агенција за истраге и заштиту) што ће бити значајан корак да уђемо у борбу против криминала и корупције“. Ова кодирана али јасна порука упућена је председнику Републике Српске који се, по шаблону „обојених револуција“, као сада у Македонији Груевски, оптужује за корупцију и ауторитарни стил владавине.

 

НЕТРАНСПАРЕНТНЕ НВО На фону обнављања офанзиве против институција РС, једна од малобројних предложених противмера којом би се неутралисала једна од најважнијих компоненти противничког фронта, лажне „невладине организације“, 18. маја није прошла у одбору Народне Скупштине РС. Суштински пресликан из законодавства САД, које од 1938. године имају „Закон о регистрацији страних агената“ (FARA) којим се регулише потпуна транспарентност у раду организација које су финансиране из иностранства, у РС аналогни „Закон о јавности рада непрофитних организација“ није добио већинску подршку у Одбору за европске интеграције и регионалну сарадњу Народне Скупштине, па је зато повучен из процедуре.

То значи да је за сада РС још увек рањива у односу на делатност обилно финансираних и добро обучених страних агентура које се позиционирају за изазивање масовних нереда са циљем свргавања изабране власти у преосталом делу ове године.

Истовремено, потенцијал за продубљивање друштвене поларизације који пружа двадесетогодишњица Сребренице такође се нештедимице користи за дестабилизацију РС. Рамиз Салкић, потпредседник Републике Српске из реда бошњачког народа, у Народној Скупштини РС подноси декларацију којом се осуђује „геноцид у Сребреници“. Ово је предлог чисто провокативне природе за који се унапред зна да не може бити усвојен, али његова сврха и није да буде изгласан већ да послужи као још једно средство за постизање политичке фрагментације и повод за интернационализацију положаја Бошњака у „геноцидној творевини“, пред најављену репризу „обојене револуције“, касније ове године.

Општа некомпетентност састава Скупштине и дремеж посланика пред надолазећим опасностима огледају се и у сметеним изјавама српских посланика у вези са декларацијом коју предлаже Салкић. Ниједном од њих није јасно да суштина сребреничке декларације која им се подмеће није осуда злочина из моралних разлога него признање геноцида, па самим тим и морална дисквалификација Републике Српске.

Обезглављеност која влада у РС савршено је рефлектована у контрасту између два готово истовремена догађаја. Док је руски законодавац пре неколико дана усвојио пооштрени закон, који је председник Владимир Путин одмах потписао, за регулисање рада страних агентура на територији Руске Федерације, посланицима у Скупштини Републике Српске баш тих дана понестало је грађанске храбрости да учине макар први корак у том правцу.

Предлог није прошао јер је један посланик већинске коалиције, Игор Радојичић, гласао против њега, а други се разболео, и то баш на дан када је скупштински одбор о томе одлучивао…

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. Zašto Srbija dozvoljava ovakvoj organizaciji i njenom vođi da egzistira u Beogradu? Zar to nije sramota za jednu normalnu državu? Na kraju krajeva ta ista persona je od 2000 godine zaslužna za mnoge nečedne stvari koje su se događale na našim prostorima.

    Thumb up 0 Thumb down 0

  2. Драгица

    Човечанство ће још много невине крви пролити док не дође до мира.Није канвас једина организација која има револуционарне амбиције и делује под окриљем сила из иностранства.Савремени ратови су без витештва,храбрости,љубави…Гола сила,подмуклост и мржња која ће најмање победнику донети добро.Ми још не схватамо у каквом вихору живимо тачније,нећемо да поверујемо зато што је нада још жива и нека никад не умре зарад будућих генерација које ће доћи после огромног пакла који тек долази.Издајника је увек било и биће а ви пазите колико ћете им веровати.

    Thumb up 0 Thumb down 0

  3. Душан Буковић

    У овом контексту ваља указати на југословенске републичке границе и на Светску Федералну Владу са седиштем у Сједињеним Америчким Државама у коју је Јосип Броз укључио југословенске представнике др. Алексу (Алоша) Беблера и др. Лазара Мојсова (World Federal Government, United World Federalist, World Constitution and Parlament Assocation ) да би се уклопио у виталне интерсе западно-еврпских и америчких империјалиста које оличавају тријалисти: чаробњаци међународне масонерије, римски католички темплари и кабалисти (Види: Olivia Marie O’Grady, The beast of the apocalypse, Benicia, California, 1959, str. 397; Gary H. Kah, En route to global occupation – A high ranking Government Liaison exposes the secret agenda for world unification, Lafayette, Louisiana, 1992, str. 189).
    Такође, ваља поменути и један интервју индијског премијера Индире Ганди дописнику Танјуга у којем дословно стоји:
    “Прошла су времена када су границе мењане силом – изјавила Индира Ганди говорећи о кризи на Средњем истоку и наглашавајући да Индија подржава иницијативу председника Тита
    (Њу Делхи, 7. Октобра, Танјуг) – Индијски премијер Индира Ганди изавила је да ће приликом предстојеће посете нелом европским земљама и УАР разматрати са лидерима тих земаља најактуелније међународне проблеме, али да са интересовањем очекује и разговоре о билатералним односима између Индије и тих земаља. Ову изјаву Индира Ганди дала је у интервјуу са дописником Танјуга у Њу Делхију Ладиславом Брузорем уочи свога одласка у посету Београду, Варшави, Букурешту, Софији и Казру. На путу у Варшаву, индиски премијер ће се зауставити у Москви.
    Индира Ганди изразила је забринутост због ситуације на Средњем истоку истичући да се мир може обезбедити само повлачењем израелских снага на положаје од 4. јуна и правичним и часним решењем проблема палестинских избеглица… Прошла су времена када су границе мењане силом…” (Види: Борба, Београд, 8. Октобар 1967).

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *