Може ли Блера да опере „Хидрант“

У британској штампи испливала мрачна истина о улози политичке елите у злостављању деце

Пише Никола Мартић
Јавност у Великој Британији све гласније захтева да се разбије завера ћутања о ланцу педофилије који је, како се сумња, већ више од сто година присутан у врху острвског система социјалне сигурности и јако је добро повезан са појединим високим члановима естаблишмента. „Пале“ су и прве доживотне робије а на удару је и некадашњи британски премијер Тони Блер

Утицајни „Гардијан“ објавио је пре неколико дана информацију да се у Британији тренутно води истрага против 1 400 особа осумњичених да имају везе са „историјским случајем злостављања деце“ у систему социјалне сигурности. Према речима једног високо рангираног официра полиције који учествује у истрази под ознаком „Операција Хидрант“, осумњичена је и 261 јавна личност, међу којима су и политичари, али и „звезде“ из „шоу бизниса“, индустрије музике и филма, ТВ лица и познати радио водитељи.

Како преносе готово сви већи светски медији, па и утицајна руска ТВ мрежа „Раша тудеј“, шеф ове операције британске полиције Сајмон Бејли изјавио је да у истрази „готово свакодневно искрсавају нови осумњичени“. „Бројке о којима данас говоримо су само један исечак у времену“, рекао је Бејли. Он је навео да се „злостављање углавном догађало у институцијама а да је чак 666 случајева у овом тренутку могуће повезати са британским естаблишментом“. Истрага се води у 154 школе, 75 домова за смештај деце са проблемима у понашању и деце без родитељског старања, као и у 40 установа верског типа.

Циљ „Операције Хидрант“ Ирски дневник „Белфаст телеграф“ пренео је недавно сведочење Брајана Гемела, некадашњег официра британске тајне полиције МИ 5 (Служба безбедности) о заташкавању педофилије у врху државе. Ово сведочење додатно је узбуркало острвску јавност која већ годинама тражи истину о моћном педофилском ланцу у систему социјалне сигурности. Сумња се, наиме, да злостављање малишана у систему заштите деце без родитељског старања има директне везе са неким високо рангираним британским политичарима и врло моћном аристократијом. Међу политичарима који се доводе у директну везу са осуђеним педофилима налази се и један министар из некадашње владе Тонија Блера.

У изјави за „Белфаст телеграф“ Брајан Гемел је рекао да му је шеф Службе безбедности наредио „да престане да копа“ када му је својевремено изнео сумње о постојању развијеног ланца педофилије у дому за незбринуту децу у Белфасту (Дом „Кинкора“, Белфаст, Северна Ирска). Ово сведочење пренела је ирска телевизија „Вести Канала 4“ као део приче о Ричарду Керу, човеку који је јавно сведочио о ужасима што је у британским домовима преживео као дечак.

Кер је испричао да је са још двојицом дечака систематски сексуално злостављан седамдесетих година ‒ био је одвожен у Лондон и тамо „изнајмљиван неким врло моћним члановима вестминстерског ланца педофила“. Рекао је да су га до 15. године сексуално злостављали британски политичари и високи чланови естаблишмента у луксузном апартману вестминстерског хотела „Долфин сквер“, као и у хотелу „Елм гест хаус“ (западни Лондон). Према писању острвске штампе, обе локације су под истрагом Скотланд јарда, која је започета поводом убиства једног дечака. За ово убиство осумњичен је и један британски парламентарац, члан Конзервативне партије.

[restrictedarea]

Британски „амерички сан“ У британској јавности већ више од годину дана траје жива дебата и о могућим мрљама из прошлости некадашњег премијера Велике Британије Тонија Блера. Он се доводи у везу са ометањем истраге монструозног ланца педофилије који сеже до врха владе где је био премијер. Реч је о скандалу који у Уједињеном Краљевству траје већ неколико деценија. О томе су писали сви угледни британски листови, међу којима и „Гардијан“, „Индепендент“ и „Мирор“. „Мирор“ је веома дуго у ударном простору држао Тонија Блера, износећи чињенице које поткрепљују оптужбе да је он лично опструисао истрагу о случају „државне педофилије“. Лист је тврдио да је Блер заташкао сазнања до којих је својевремено дошла независна истрага Скотланд јарда, када је инспектор што је руководио истрагом напрасно пензионисан.

Како је открио „Мирор“, документа из истраге показују да је 1998. године тадашњи шеф Службе социјалног рада дао изјаву у полицији о томе да је „један Блеров министар одлазио у вечерње посете управнику дома за незбринуту децу у Лондону (Ламбет, јужни Лондон) осуђеном педофилу Мајклу Џону Керолу“. Керол је, упркос признању да је сексуално злостављао децу у сиротишту у којем је раније радио (1966. године осуђен је за „непристојни напад“ на дванаестогодишњег дечака) ипак 1980. године именован за управника лондонског дома за незбринуту децу. И поред наведених сазнања која су „испливала“ када је Керол тражио дозволу да усваја децу, ова креатура није била уклоњена са позиције управника дома; то је доживео тек неколико година касније, када се испоставило да је имао везе са финансијским малверзацијама.

Недавно је, поред управника Керола, због педофилије и злостављања деце осуђен (на доживотну робију) и Џон Ален, управник сличног дома у Северном Велсу, иначе Керолов лични пријатељ. Иако на високим положајима, ова два педофила су, како се основано сумња, само врх леденог брега у ланцу педофилије који прожима Велику Британију „уздуж и попреко“, а о чему је Блер, као премијер Велике Британије, свим својим ауторитетом онемогућио делотворну истрагу.

„Мирор“: Блер да објасни… Још увек не постоји званична информација о томе ко је конкретно од Блерових министара имао везе са педофилијом у домовима за незбринуту децу, али је то једна од ствари коју бивши британски премијер мора да објасни после низа отворених позива у јавности. Конкретно, од њега се очекује да изађе са потпуним информацијама о томе ко је и зашто обуставио истрагу педофилије у врху система социјалне сигурности, при чему је најосетљивије питање институционалног збрињавања деце без родитељског старања. Детаље о томе недвосмислено је својевремено изнео и „Мирор“, у својој листи питања упућених бившем премијеру, у форми јавног писма, где се од Блера тражи да одговори на следеће:

1. Да ли је Тони Блер знао да је један његов министар лично умешан у овај историјски скандал сексуалног злостављања деце у установама за њихово збрињавање?

2. Да ли је Тони Блер икада добио информацију да постоје сумње да један министар из његове владе сексуално злоставља незбринуту децу из домова који би требало да буду њихово сигурно уточиште (деца без родитељског старања)?

3. Да ли је Тони Блер, или било ко од његових министара, имао било какве везе са обустављањем истраге о овом случају од прворазредног значаја за британску јавност?

4. Какву су улогу у обустављању ове истраге имала министарства здравља и социјалне сигурности (социјалног рада)?

5. Каква је била комуникација између највиших полицијских функционера и Блерове владе поводом истраге актуелног министра који је био уплетен у овај случај?

6. Ко су били функционери који су се бавили овим случајем и када је то било?

7. Да ли је дисциплински поступак против високог полицијског официра који је руководио истрагом (официр Клајв Дрискол) покренут искључиво због тога што је истрага водила у правцу политичара из Блерове владе?

8. Зашто се званична истрага није бавила наводима социјалне раднице из дома за незбринуту децу у Лондону која је официру Дрисколу дала изјаву „о групи људи што су долазили у посете управнику Керолу у његовом приватном стану, где су деца била сексуално злостављана“?

9. Да ли је Тони Блер, или било ко из његове владе, знао да је један члан владе близак пријатељ са осуђиваним педофилом Мајклом Џоном Керолом?

10. Где су књиге протокола и спискови посета дома за незбринуту децу у Лондону (Ламбет, јужни Лондон) у којима је записано име овог политичара?

О томе да ова питања нису само пука нагађања британске „жуте“ штампе у потрази за скандалом који би јој гарантовао висок тираж, говори и чињеница да су о овим догађајима својевремено писали и листови попут „Гардијана“ и „Индепендента“. И поред тога, међутим, Тони Блер није нашао за сходно да се, до овог тренутка, обрати јавности и одговори макар на нека питања која су му јавно упућена. За сада се овај бивши британски премијер неометано крије иза ауторитета филантропа чија фондација, располажући стотинама милиона долара, широм света пропагира „отвореност, толеранцију, сигурност и стабилност у друштвима погођеним верским сукобима и екстремизмом“.

А да ли ће Блер бити обухваћен неком будућом истрагом ланца педофилије у Великој Британији (или можда, на међународном нивоу, истрагом одговорности за ратне злочине, па и за злочин против мира у Ираку, Авганистану и бившој СФРЈ) ‒ видеће се.

Дом „Хат де ла Гарен“ – регрутни центар  Гнусна прича о педофилији у врху Велике Британије је, нажалост, много шира од актуелних новинских трагања о прошлости Тонија Блера. Годинама уназад све је више јавних сведочења жртава овог злостављања. Она сежу и више стотина година у историју Велике Британије и не исцрпљују се педофилијом у систему социјалне сигурности на Острву. Трагови овог педофилског ланца могу се пратити и у другим државама Комонвелта, посебно у Канади и Аустралији, где су жртве били северноамерички Индијанци и аустралијски Абориџини. Јасна илустрација трагичне природе британског „Савеза заједничког благостања“ (Комон-велт) јесте случај дома за децу без родитељског старања са острва Џерзи (канал Ламанш) у којем су била смештена „проблематична деца“ из читаве британске империје.

Овај дом, који носи француски назив „Хат де ла Гарен“, био је крајем прошлог века предмет можда и најобимније полицијске истраге злостављања и масовног убијања деце у британском систему социјалне сигурности. О томе су снимани документарни филмови (аутори су углавном људи који су одрастали у овом дому) и објављивани чланци у домаћој штампи („Дејли мејл“ и „Гардијан“) малобројних новинара што су имали храбрости да се упусте у раскринкавање ланца педофилије. Трагови су их водили у сам врх британске аристократије (до британске круне која је над територијом острва Џерзи задржала посебан статус власништва, без формалне јурисдикције британске полиције).

После темељне форензичке истраге спроведене 2008. године у дому „Хат де ла Гарен“, полицијски званичници су саопштили да су се у овој институцији, која је била нека врста „регрутног центра“ за незбринуту децу из целе империје, догађале застрашујуће ствари. Поред нечовечне тортуре (попут двадесетчетворочасовне самице за децу од 11 година) и, како се касније испоставило, свакодневног сексуалног иживљавања, ова деца су била и убијана а њихова тела спаљивана у подрумским пећима. Британски форензичари пронашли су посмртне остатке (дечје кости са траговима мучења и млечне зубе) преко педесет различитих особа.

Међутим, с обзиром на то да је истрага водила у само језгро британске државе, овај случај, са свим интернационалним одликама, убрзо је заташкан. Врх полицијског тима који је водио истрагу смењен је а против медија који су „покривали“ овај догађај покренути су судски процеси због „преурањеног објављивања непроверених информација“. Моћне тамошње научне институције „од ауторитета“ су заузеле становиште да пронађене кости и дечји зуби „не представљају релевантан доказ у овом случају“. Тврдило се да су кости старије од времена на које се односила званична истрага. Ипак, истрага овог случаја још увек траје, иако је тешко поверовати да би могла да доведе до било каквих резултата. Трагично је, такође, и то што се нељудска тортура најосетљивијег дела популације, незаштићене деце у систему социјалне сигурности Велике Британије, вероватно и данас догађа.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Postovani citaoci bili smo svedoci Blerove politike zamislte koliko je taj covek nemoralan i bestidan da dodje u Beograd .Tu Se vidi koliko je on bez vrednosti kao covek. Nemogu da verujem da Srbi tako lako oprastaju . Clanak nisam procitao jer taj covek. Za meine neznaci nista

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *