Почетна / Друштво / Куманово као Рачак – повратак метода Вилијема Вокера

Куманово као Рачак – повратак метода Вилијема Вокера

Пише Никола Мартић
Званичници западне алијансе данима одбијају да акцију терориста у Македонији назову правим именом и тиме подстичу функционере НАТО државе на Космету да јој прете. „Вокер методологија“ за изазивање насиља и рата поново је актуелна на Балкану

 

Aмеричка „Мајдан технологија“ је у Скопљу заказала и зато је уследила крвава кумановска ратна драма. Усред „македонског мира и напредовања ка ЕУ“, из суседног НАТО „демократског раја“ извршена је крвава оружана агресија. Актери су познати амерички штићеници из ОВК. Епилог свега тога, и по методологији и по броју мртвих, неодољиво подсећа на Рачак.

Македонци би морали да се чувају. Где год да се догађа нешто као Рачак, ту је присутан и неко као Вилијам Вокер и то, ако не физички, онда макар само симболички, као метод. Вокер је онај Американац који је са позиције шефа Косовске верификационе мисије ОЕБС сличну интервенцију српске полиције против групе терориста ОВК, каснијом манипулацијом истраге, прогласио за злочин над цивилима. Под тим изговором  извршена је над Србијом и СРЈ најдивљачкија агресија најснажнијег војног савеза откад постоји цивилизација.

 

Методологија ратних подметања На позицију са које је припремио злочиначку агресију Америке и НАТО на СРЈ и Србију Вокер је доведен са функције специјалног изасланика генералног секретара ОУН на место шефа Прелазне администрације Уједињених нација за Источну Славонију, Барању и Западни Срем у бившој Југославији. Колика је била моћ Америке у том тренутку, говори и чињеница да је Влада СРЈ  јануара 1999. донела одлуку о проглашењу Вокера персоном нон грата, али само недељу дана касније, та иста влада је, на интервенцију председника и премијера Руске Федерације, опозвала своју одлуку. Русија је у том тренутку следила вољу САД.

Сам Вокер је последњи пут и физички јавно боравио на месту злочина јануара 2012. године. Снимљен је на протесту Албанаца са КиМ који је организовао Покрет „Самоопредељење“. Овим протестом су блокирани административни прелази а Вокерово присуство говори о томе ко је стварни организатор ове манифестације.

[restrictedarea]

Вокером, као појавом, али и као методом, бавио се и Ноам Чомски. Чомски је писао да се Вокерово име везује за крваве догађаје у Салвадору 1989. године. Он је тамо, као амбасадор САД, руководио америчком помоћи која је локалним властима омогућила убиство шест водећих интелектуалаца у земљи, језуитског свештеника, његове домаћице и њене ћерке. И не само то. Вокер је заштитио америчке марионете у власти Салвадора тако што је лагао у медијима како су убијени заправо жртве герилаца преобучених у униформе салвадорске војске.

Касније је и у Рачку, такође, манипулисао униформама и преоблачио терористе ОВК у фармерке и џемпере, подупирући тврдњу да је реч о „недужним цивилима“ које је масакрирао режим из Београда. И ови из Куманова су, ваљда, „недужни цивили“, иако се ради о банди која је за неколико дана ликвидирала осам македонских полицајаца. Ипак, Јенс Столтенберг, генерални секретар НАТО, Јоханес Хан, европски комесар за суседску политику и преговоре о проширењу, и Иво Вајгл, стални известилац Европског парламента за Македонију, о члановима ове банде не говоре као о терористима. Столтенберг говори о „оружаној групи“ и уместо да се одреди према очитој терористичкој акцији ОВК, макар и у најави, он има дилема о томе шта се догодило и тражи да се то тек утврди. Јоханес Хан је рекао да је „забринут због текуће ситуације“ и  „могућег губитка људских живота“ и додао да се мора „избегавати свака ескалација насиља“. Ни Иво Вајгл није видео терористе у Куманову већ, као и Столтенберг, само „наоружане групе“, дакле  нешто што би могло да буде и стрељачко друштво на локалном такмичењу у категорији ваздушне пушке или група ловаца на фазане.

Ствари не иду у добром правцу А и како би ови европски и НАТО званичници могли да кажу да је овде реч о терористима, када су ту у питању њихови савезници из 1999. године. Македонска полиција је саопштила да су терористе водили команданти ОВК, познати из времена оснивања те банде. Реч је о „борцима за демократију“ са којима се Ричард Холбрук сликао за светске медије у пријатељском ћаскању – изувен, сугеришући светској јавности да су то савезници и пријатељи Америке. Тиме је свима ставио до знања како је сваки покушај да се тој паравојној формацији стане на пут, заправо, злочин а до Вокерове манипулације којом су ликвидирани терористи проглашени за масакриране цивиле остао је само корак.

Чињеница да за западне званичнике у Куманову није било терориста говори да ствари не иду у добром смеру за Македонце и да је Брисел близу формулације да је реч о „прекомерној употреби силе“ над „недужним цивилима“. Иако је сада тешко да се нађе и неки Вокер који би буквално пресвукао и ове мртве чланове ОВК у фармерке и мајице, то се данас ради у политичкој сфери и у медијима. Из тог угла гледано, Куманово је на путу да буде нови Рачак. Вокер је и даље присутан, макар као метод „медијског пресвлачења“ терориста у „групу“, са потенцијалом да „група“ буде састављена од недужних цивила а македонски полицајци заврше као злочинци.

Оваква намера је сасвим јасно наговештена и представља припрему сцене за наступ Аиде Дергути, потпредседнице Скупштине самопроглашене државе Косово и чланице Покрета „Самоопредељење“, са којом је Вокер био на албанским барикадама 2012. године. Дергути је изричита: „Никола Груевски је диктатор.“ Она тврди да су „нападнути Албанци у Македонији, као некада, када је српска полиција напала Албанце на Косову“. Ова функционерка НАТО државе на територији Србије, коју је отуда могуће разумети и као спикера алијансе, запретила је војном интервенцијом у Македонији, овај пут не бомбардовањем, него на копну: „Немојте да нас терате да нас седам милиона Албанаца крене празних руку и да не буде више те државе“, поручила је Дергутијева.

Полицајци Србије изгинули на Космету 1998. и 1999. године већ су доживели судбину да буду и морално стрељани, тако што су кроз западне, а и неке домаће медије, проглашени за слуге „злочиначког режима“, дакле за злочинце који су терорисали „недужне цивиле“ и изгинули у легитимној самоодбрани Албанаца од режима „балканског касапина“. И када се то већ догодило српским полицајцима 1999. године, зашто ту судбину не би могле да доживе и њихове македонске колеге побијене у акцији у Куманову? Поготово ако међу погинулим полицајцима има и Срба.

То што сада више нема оног „балканског касапина“ није за Запад нерешив проблем. Функционери НАТО државе на Космету Груевског већ називају диктатором. Сем тога, и председник Македоније, Ђорђе Иванов, дрзнуо се да оде на Параду у Москву поводом 70-годишњице победе над фашизмом, и то у тренутку неспоразума Америке и Русије око судбине света. Отишао је у Москву, што значи да му „наоружана група“ која је заузела македонску караулу Гошинце није била довољно упозорење, па ни то што се још увек „не зна“ ко су ти људи, иако оружјем и у крвопролићу заузимају гранично место суседне државе, и то на само неколико десетина километара од америчке базе „Бондстил“.

Све говори о томе да у овој причи своје роле имају и Вашингтон и Москва, али више не на начин како су их играле 1999. године. Русија данас сигурно не би тражила од Македоније да укине своју евентуалну одлуку о проглашењу функционера Брисела персоном нон грата, како је то својевремено тражила од Србије у време Јељциновог либералног посрнућа.

 

Тирана као америчка „лажна застава“ Значај тих рола био је и 1999. године, а и данас је, у директној сразмери са моћи ова два центра. Однос моћи та два играча је данас драматично другачији него на прелазу два миленијума и то је видљиво и у јавној сфери. Тако, Русија поводом напада на караулу Гошинце упозорава да постоје „велике тензије и опасности за избијање сукоба у овом делу Балкана“ и тражи да се обрати већа пажња на све чешће позиве за стварање „Велике Албаније“ у региону. Амерички и НАТО фаворит на Балкану, Албанија, одговорила је саопштењем које, заправо, највише говори о нервози њених патрона. Тирана је саопштила да су наводи Кремља „против две суверене државе Албаније и Косова… дестабилизујући“. Такве изјаве су, додаје, „уцене“, а онда следи и претња чињеницом да је Албанија чланица НАТО и кандидат за чланство у ЕУ. Упозорава Русију: „Свака претећа изјава од стране Русије ће бити сагледавана из тог угла.“ Тешко је, разуме се, поверовати да је Тирана у позицији да прети НАТО-ом без знања алијансе, па отуда не би било невероватно ни то да је саопштење написано у њиховом седишту, а да је Тирана само „лажна застава“.

Русија је на све ово реаговала мирно и позвала Тирану да „схвати значење речи ‚уцена‘ и да убудуће у званичним изјавама Министарства избегава неодговорно и неприкладно коришћење“.

Тако, када се разгрну све копрене над збивањима у Македонији, на сцени остају Русија и Америка. Када власт у Скопљу ликвидира 10 терориста са ознакама ОВК и у том обрачуну има осам мртвих, онда се ради о готово нерешеном резултату у судару Русије и САД. Али овде је нова крвава утакмица тек почела.

При томе, америчка „Вокер методологија“ се на овим просторима налази пред тешкоћама али то још не значи да су, по процени њених аутора, оне и непремостиве. Медијско пресвлачење терориста у некакве „групе“ на посебно аутентичан начин говори о томе да Вокер и даље јаше Балканом.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Рукопис је јасан. наћин познат, лаж, обмана, подметање, терор, уцене и условљавања!?

    Ваљда нам је јасно , надам се, да они нису одустали од циља да нас скроз приземље/утемеље, и економски, па самим тим и војно, и као ддржаву разбију.

    Мењају само начин извођења прљавих подметнутих дрон акција, може да буде свашта у будућности( у Сирији чине зулум)… ами изненађени и зачуђени!?
    Зачуђени јер јевропа и САД, НАТО ћуте и балансирају, чак више критикују званичну БЈРМ, па и Србију критикују?

    Само економска одбрана/развој, развој наменске индустрије,развој јаких државних корпорација које вуку напред и гурају извоз, само обновом можемо да парирамо нарастућем тероризму , које долази, нажалост.

    Под хитно да се реорганзују наше снаге безбедности на нивоу Округа, да се војска и полиција опреме вишенамеснким хеликоптерима, јер како видимо и БЈРМ имају јаку хекликоптерску ескадрилу(која их је спасила од ранијих оружаних устанака) и кроација има ескадрилу савремених хеликоптера, и Албаниа има модерну ескадрилу хеликоптера?

    А ми ?Зачуђени и у размишљању?
    Да под хитно набавимо ескадриле савремених војно/полицијске вишенаменских хеликоптера( Ми-24, Ка-60 , Ансат …) јер је потребна муњевита реакција и приступ свакој тачци у регону! Да се не изненадима ако непријатељ атакује сличним методама и срествима, муњевито,п а збришу???

    Thumb up 0 Thumb down 0

  2. Да ли ми се учинило или нека Аида прети: „Немој да 7 милиона голоруких? Албанаца крене.“

    А где мисли да нађе тих 7 милиона? У Албанији Албанаца више практично нема. 2 милиона их је прешло у Македонију, 1 милион у Грчку, од окупације Косова од стране Американаца, на оних 800.000 дошло је милион до милион и по Албанаца из Албаније. Што дошло, а што прошло на путу ка европским земљама и европској социјалној помоћи. Мало је ко остао у Албанији, само Срби, Грци и остале мањине којима је брањено да се изјашњавају као припадници својих нација, а и данас им се брани.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *