Почетна / БРОЈ 370 / Крајпуташи и Србија за памћење

Крајпуташи и Србија за памћење

Бранко В. Радичевић (1925–2001)

Пише ДРАГАН ХАМОВИЋ
Тачно на 90. годишњицу рођења великог песника и прозаисте, у родном Чачку, на „Дисовом пролећу“ које је и засновао, одржан је научни скуп Поезија Бранка В. Радичевића, које би требало да врати у књижевноисторијска разматрања овога особеног и разноврсног аутора

У последњу збирку Нове песме (1997) Радичевић увршћава и рану песму коју свакако није могао објавити поратне године кад је датована (1947). У песми „Сумња“ непреваспитани партизански курир исписује следеће речи, интуитивно и презрело: „Још палим малу наду./ И кријем велики стид./ Има ли спаса под овим густим небом./ Са чим пред свет. И какав је то привид./ И може ли се крити/ То чудо да Србе треба посрбити.“ У изреченом програмском смеру васпитаваће своју поезију и прозу, у знаку наслова и смисаоне окоснице унеколико резимирајуће песме „Похвала земљи“ из 1971. године: „Земља се неком јавља.// Полако, слог по слог, слово по слово,/ поскакује моја срицаљка./ Хвалим земљу а ништа не разумем./ Почех од себе, па из почетка – од себе…“ Неразговетни знаци земље зарана су га привукли, остајући да их сриче и раскрива до краја богатог песничког полувека.

ЖЕНА, БИЋЕ ОПСЕСИВНО… У Радичевићевој поезији Жена биће опсесивно удвајана је са Земљом, архетипском двојницом, а њен мушки лирски субјект сједињаваће се с родном земљом из које је поникао. Као у песми „Без наслова“, и то с лозинком родне реке на уснама: „Па онда трипут шапнем: Мораво!/ И будем све до неба плава:/ птица, звер, дрво чвораво/ и трава.“ Еротски набој и динамика сексуалности – о чему је редовно говорено поводом овог песника – прожима читаву творевину, као одјек митског мотива Свете свадбе неба и земље изнова уведен у српској књижевној авангарди. Критика је пропустила да у Радичевићевом еротизму не сагледа нешто више од индивидуалне тематске опсесије – а то је континуитет с магистралном линијом међуратне књижевности, оличеној, пре других, у базичној симболици Растка Петровића, у бизарном чулном лиризму Црњанског, као и са ослобођеним реторичким размахом Рада Драинца.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *