Почетна / БРОЈ 370 / Колонизација развијеног света

Колонизација развијеног света

Пише  ЗОРАН МИЛОШЕВИЋ
Последњих деценија миграција достиже историјски невиђене размере. Овај тренд свету поставља читав низ питања, пре свега да ли ова врста кретања људи представља нови начин колонизације и заузимања територија и ресурса и како изаћи на крај са економским и етничким конфликтима који из ње произлазе

Број људи који су због измењених околности и хаоса у својим државама променили место боравка, према најновијем извештају Одељења Уједињених нација за економска и социјална питања за 2013. годину, износи 232 милиона или 3,2 одсто становника планете. Највећи миграциони коридори су Мексико – САД (13 милиона имиграната) Украјина – Русија (3,5 милиона) те Казахстан – Русија (2,5 милиона). Ови подаци су већ стари, јер се у међувремену догодио нови процес покретања популације. Фебруарски пуч 2014. године у Украјини, појава Исламске државе на Блиском истоку и још неких терористичких организација покренули су житеље са Севера Африке и Блиског истока. Оно што свему томе даје драматичан тон јесте да се пресељавање људи све више претвара у безбедносно питање и питање самог опстанка нација које примају невољнике. Наиме, етничка миграција данас представља нови тип колонизације, односно освајања територија и ресурса, а у данашњем кретању становника тешко је повући црту између економске и политичке миграције, односно између бекства од хаоса и сиромаштва и колонизације. Због тога расте социјална и етничка конфликтност и прети да некада просперитетне државе претвори у зоне рата. Најугроженија је Европска унија, јер данас 60 одсто имиграната живи у Унији (56 милиона) затим следи Азија (50 милиона) и Северна Америка са 41 милионом.

Анализа догађаја у државама Европске уније показује да је суочавање са нелегалном имиграцијом становника из Африке и са Блиског истока постало прворазредни задатак безбедности, тј. опстанка држава Уније, какве данас познајемо, односно националног опстанка најбогатијих нација. Јер, миграција није једноставно механичко пресељење људи, већ сложен процес који утиче на многе области социјално-економског и културног живота целих народа. Због тога се питање насељавања избеглица из Африке и са Блиског истока „преместило“ из статистичких завода на војне академије.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ИМИГРАЦИЈА

Почетком ХХI века под утицајем политике глобализације започета је приметна трансформација миграционих процеса, који су стекли нова обележја, утичући на политичку, социјално-економску и духовну сферу живота заједница. У савременој миграцији јасно се оцртавају две стране овог процеса. На једној страни примећује се да су људи роба и капитал. На другој страни притисак досељеника мења културу земље примаоца, односно мења се етничка структура. Ту су најбољи пример САД у којима је сваки четврти Американац пореклом из Јужне Америке, односно није белац. Према подацима Бироа за попис становништва САД 2000. године, око 18 одсто становника у кући не говори на енглеском језику, док четири одсто уопште не зна језик. Већина њих (60 одсто) комуницира на шпанском. Уколико се ова тенденција сачува, 2020. године око 35 одсто популације САД чиниће Хиспаноамериканци. До 2050. године, према проценама, у САД бело становништво представљаће око 50 одсто свих становника. Слични процеси одвијају се и у Европи. У Лондону, на пример, средином XXI века бело становништво ће се смањити са 72 на 45 одсто, а афричко са 11 на 9 одсто, док ће се удео Азијаца повећати са 10 на 26 одсто.
У тим условима се не искључују конфликти. За тако нешто постоје бројни разлози, од социјалних до политичких и расних. У САД ће половином овог века већина пензионера бити белци, а већина радника црне боје коже. Такође, црнци траже укидање Закона о енглеском језику као државном, који ови сматрају дискриминационим. Наравно, већ постоји конфликт око квота за упис на универзитете САД између белаца и црнаца, наводи портал studme.org.

ТЕНДЕНЦИЈЕ МЕЂУНАРОДНИХ МИГРАЦИЈА

Савремене миграције одликује:

– раст нелегалне миграције;
– раст принудне миграције (пре свега из Африке због повећања ратних дејстава и заоштравања међунационалних сукоба, при чему 80 одсто избеглица одлази у развијене државе, које су и одговорне за хаос у њиховим матичним државама. Жене и деца представљају додатно оптерећење за економију земље која их прихвата);
– догађа се глобализација светских миграционих токова, при чему се у процес увлаче и државе које немају везе са изазивањем миграција;
– са имигрантима долазе и терористи;
– појава политичких покрета и партија који се боре против пријема досељеника;
– имигранти мењају етничку и културну мапу неких држава;
– имиграција се све више доживљава као организовано заузимање (колонизација) појединих држава;
– имиграција више није социјално и политичко питање, већ безбедносно.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *