Почетна / БРОЈ 370 / Ко свађа Вучића и Тому?

Ко свађа Вучића и Тому?

Пише Зоран Цветановић
Победа Томислава Николића, као кандидата СНС, над Борисом Тадићем у другом кругу председничких избора 20. маја 2012. године пресудно је допринела да се Социјалистичка партија Србије одрекне дотадашњег савезника, Демократске странке, и похита у загрљај напредњацима. И као што је Николићев успех био увод у готово незабележену политичку доминацију СНС, тако би и његов дефинитивни разлаз са врхом напредњака вероватно био почетак краја убедљиве супремације странке коју предводи Александар Вучић

Иако им је победа Томислава Николића у мају 2012. године донела огромну политичку моћ, изгледа да се нису сви међу напредњацима обрадовали због новог станара зграде на Андрићевом венцу. Николић је тако, врло брзо, постао мета напада не само у медијима блиским Српској напредној странци и влади Србије већ је директне нападе, крајње неочекивано, трпео и из врха странке коју је формирао. Наизглед, није било много повода за тако нешто. Николић је једини председник у новијој историји Србије који је напустио странку што га је кандидовала за председника Републике како би постао председник свих грађана. За разлику од свог претходника Бориса Тадића, Николић се строго кретао у границама задужења и права које председницима даје Устав. Политичка моћ, коју је Тадић у потпуности преселио из институција у свој кабинет, под новим председником почела је да се враћа тамо где јој је и место – у Скупштину Србије, владу, судове… За разлику од Тадића, који је током председниковања изгубио везу са грађанима, својом странком, владом, а на крају мандата и са реалношћу, Николић није користио свој утицај да би овладао медијима и судством, па је чак и странку препустио Александру Вучићу. За кратко време од почетка мандата, Николић се сусрео и са великим бројем светских лидера, чиме је демантовао све бојазни да ће, због своје десне оријентације и политичке прошлости, бити изолован у згради на Андрићевом венцу.

КОЈИ СУ МОТИВИ НАПАДА Уместо да СНС буде презадовољна таквим председником, врло брзо су из врха странке почеле критике на рачун председника и његових најближих сарадника. За те критике по правилу је била задужена потпредседница СНС, сада и потпредседница владе Србије, Зорана Михајловић. Пре Томислава Николића она се таквом жестином обрушавала још само на Ивицу Дачића и његове социјалисте све док нису изгубили ону моћ коју су имали после избора 2012. године, и ванредних избора у марту прошле године, и препустили потпуну доминацију напредњацима. Широј јавности нису до краја познати мотиви таквих напада на Николића из врха СНС. Осим ако је можда, у недостатку снажније опозиције, неко перципирао Николића као главну политичку претњу странци коју је предводио до изборног тријумфа, или претњу за остваривање неких интереса које напредњаци нису истицали у први план док их је Николић водио ка изборној победи.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *