Почетна / БРОЈ 370 / Јалово „помирење“ непомирљивих

Јалово „помирење“ непомирљивих

Пише Љиљана Богдановић
Како је случај недавне рехабилитације Драже Михаиловића потврдио да под такозваном лажном заставом – ма како она брижљиво била „сашивена“ – не бива ни правих одлука, ни историјских споразума, а ни развејавања циљано произведене густе магле идеолошких и политичких конструкција

Која српска тема има капацитет да у једном дану, у најоштријем критичко-осуђујућем мишљењу, уједини све хрватске домољубе, поједине српске родољубе, фронтмене најжешћих другосрбијанских НВО-формација, крем дела крем београдских „Жена у црном“, тешку артиљерију овдашње етаблиране политичке и научне јавности? У одговору би се могле наћи, нема сумње, многе српске идентитетске и карактерне „несавршености“, сијасет одавно уочених структурних ретроградних својстава Срба, али у тој јакој конкуренцији, нико и ништа не може да се мери са генералом Драгољубом Дражом Михаиловићем, четништвом и равногорским покретом. Ватру те искључивости ласно је претворити у пожар, па је прошлог четвртка 14. маја, када је Александар Трешњев, судија Вишег суда у Београду, у завршници поступка прочитао „историјске речи“: „Драгољуб Михаиловић сматра се неосуђиваним“ домаћа јавна сцена експлодирала, регион се заљуљао, док су страни медији равно и коректно о догађају известили, не пропуштајући ипак да именују и четничке „ратне злочине за памћење“, те рестаурацију четништва током ратова деведесетих година (сувишно је и напоменути да су саговорници извештача из света били управо чланови поменуте лиге Дражиних домаћих и регионалних „симпатизера“).

„Рехабилитацијом је поништена пресуда из јула 1946. године, којом је Михаиловић осуђен на смрт (два дана касније и стрељан) када су му одузета сва грађанска права. Одлука Суда да усвоји захтев за поништење пресуде и рехабилитује Михаиловића је коначна и не постоји могућност жалбе, а с обзиром на то да поступак има само једну страну, Михаиловићу су овом одлуком враћена сва грађанска права“, рекао је судија Трешњев.

Између крајности констатације да се десила епохална суспензија једне давне фарсичне пресуде, до оцене да су се чуле „бестидне завршне речи у процесу рехабилитације четничког заповедника из Другог светског рата“, пред готово затеченом српском јавношћу потом се љуто сударила и посвађала управо њена режимска и утицајна елита, обнажујући (без стида, наравно) своје мале и велике личне страсти и амбиције, породичне хронике и успомене, као и своју одлучност да буде меритум и порота за националну историју, а разуме се, за живот и свеукупне прилике народа и државе.

У фронталној острашћености одударали су ретки умерени гласови, попут, на пример, оцене патријарха Иринеја, који је помирљиво рекао да смо у прилици да окончамо поделе и кренемо путем јединства и националног помирења.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

6 коментара

  1. Nema te prilike koju ce neki ostrasceni titoisti( SUBNOR-ovci i potomci VI licke )propustiti da na
    70 godisnji, nametnuti, razdor stave tacku.Kao potomku boraca Kosmajskog odreda ( koji su-hvala
    im,odbili da kao „Mac revolucije“ okrvave ruke u masovnim streljanjima u jesen 1944 i zbog toga
    godinama ispastali) zao mi je sto ovakvim pristupom ,svesno ili ne,daju“ vetar u ledja“ kroatskim
    domoljubima i ostalim simpatizerima Pavelica, Acif efendije i Sabana Poluze .Verni do besmisla
    grobaru srpstva i dalje odbijaju da uvide sustinu Brozove namere ,o kojoj,vrlo precizno -u razgovoru
    sa V. Viskovicem – govori bivsi SUBNOR-ovac Franjo Tudjman:

    „Nemojte podcjenjivati Tita, on je stari Kominternin učenik, a Kominterna nikad nije prihvaćala versajsku, unitarnu Jugoslaviju. Osim toga, on je uvijek bio brana prema velikosrpskim utjecajima. Nije nikad dopustio da te silnice u socijalističkoj Jugoslaviji prevladaju. On je zaustavljao i tendencije minimaliziranja hrvatskog doprinosa NOB-u, što je bio jasan velikosrpski koncept kako bi se Hrvate optužilo za grijeh ustaštva. Bio je i protiv napuhivanja brojki o jasenovačkim žrtvama, jer je to bio način kako da se Hrvate prisili na priznanje krivice i ispaštanje u zajedničkoj državi. Da, nije bilo njegove antifašističke borbe, Jugoslavija bi bila obnovljena kao monarhija s jakim pročetničkim elementima, jer bi četnici i Izbjeglička vlada oni bili prihvaćeni kao dio savezničke koalicije, a Hrvati bi bili potčinjeni kao nacistički kolaboracionisti!“

    Thumb up 0 Thumb down 0

    • Da su prsti sporiji od oka prva recenica bi glasila:
      Nema te prilike koju neki ostrasceni titoisti( SUBNOR-ovci i potomci VI licke )nece propustiti da na…izvinjenje

      Thumb up 0 Thumb down 0

  2. @ПЕЂА. Није у питању 6 Личка већ све пролетерске дивизије које су
    прешле реку Дрину с јесени 1944 и више су Срба убили него нацисти
    са Бугарима и Албанцима на територији Старе Србије и Недићеве Србије. Главни кривци су комунисти Срби из целе Југославије тосу
    наши проблеми о којима морамо искрено наћи правилно РЕШЕЊЕ( ПОМИРЕЊЕ)

    Thumb up 0 Thumb down 0

    • Radoslave,VI Licka je metafora za sve „oslobodioce“Dedinja, za masovna streljanja,
      (videti „Divlja ciscenja u Beogradu 1944“- Srdjan Cvetkovic) za slanje srpske mladezi
      na klanicu zvanu „Sremski front“ i sve verne mu do groba.Inace se slazemo.

      Thumb up 0 Thumb down 0

  3. Дража је се борио за српску ствар, и то не може да му се порекне. Ми смо сведоци обнављање Југославије под Титом, онако како су планирали други. Највећи страдалник обновљене Југославије је српски народ, и то смо видели са распадом те Југославије Деведесетих. Њен распад је планиран онда када смо несвесно клицали нашим победама. Круна тог распада је 1974. када је новим уставом створена могућност да се републике одвоје, што је се и догодило 1991. када су Словенија и Хрватска прогласиле самосталност. Од тада смо сведоци наставка страдања српског народа, и не ѕнамо када ће да престане. Можда би били поштеђени тих трагедија после 1945. да је тада Дража решио српско питање. Ствар за размишљање, зар не? Ми немамо други излаз, него српско помирење. Нек ради СУБНОР шта хоће, они су већ историја!

    Thumb up 0 Thumb down 0

  4. У обадве Југославије највећи страдалници су Срби који су преварени прво од Круне а затим о комуниста. Срби су били за обадве Југославије и зато су изгубили и оно штосу ослободили 1912
    године. Од тих губитака тешко ћемосе опоравити и повратити изгубљено.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *