Генетички модификована академија наука

ВОДЕ ЛИ СРПСКУ АТИНУ ПУТЕМ СРПСКЕ СПАРТЕ?

Пише Игор Јовановић
После дебакла на председничким и парламентарним изборима и унутарстраначких свађа, Војводина је остала последње упориште Демократске странке и њених сателита. У борби за власт у Покрајини, они су припуцали из свег расположивог оружја и упустили се у опасну игру стварања новог идентитета и нове нације. Најновији корак ка овоме је оснивање такозване ВАНУК. Постоји ли неки интерес изнад интереса останка на власти?

Аутономна Покрајина Војводина остала је последње упориште бивше српске власти оличене у Демократској странци и њеним савезницима. И сасвим је сигурно да се демократе неће лако одрећи последњег бастиона. Не само зато што би тиме изгубили значајно извориште гласова и контролу над новчаним токовима за српске прилике добростојећег региона већ и зато што од задржавања власти у Војводини углавном зависи и опстанак Бојана Пајтића на челу ДС.

А Пајтић је, иако не делује као лидер који би демократама могао да поврати стари утицај на нивоу целе Републике, већ у два наврата показао да и те како уме да „обори руку“ скоро свемоћним напредњацима када је реч о Војводини. Најпре је глатко одбио њихов покушај да преласцима посланика преузму већину у Скупштини Војводине и елегантним маневром оставио без неколико мандата дојучерашњег страначког шефа Бориса Тадића и његову Социјалдемократску странку у тренутку када се она нећкала између загрљаја са Александром Вучићем и коалиције са демократама и лигашима. Потом је, у грубој игри у Инђији, где су цена власти биле и крваве главе и прединфарктна стања појединих локалних одборника, Демократска странка показала да и на тај начин може да се супротстави Српској напредној странци.

Истини за вољу, ни напредњаци немају много скрупула у жељи да преузму власт у Војводини. Они већ месецима свакодневно издају саопштења где Бојана Пајтића називају „шефом криминалног режима у Војводини“ и оптужују га за „крађу народног новца“ преко Развојне банке Војводине и сличних пројеката, иако су случајеви које помињу изгледа далеко и од саме оптужнице, а камоли од пресуде о кривици председника демократа. Ствари су чак дошле дотле да је потпредседник СНС Игор Мировић морао да се извињава Пајтићу због изјаве да је председник ДС „психопата и умоболник“ који га лажно оптужује да нуди новац виђенијим демократама како би променили табор.

[restrictedarea]

ТЕШКА АРТИЉЕРИЈА Дакле, извесно је да ће се у борби за власт у Војводини користити средства која надилазе оно што се сматра партијским фер-плејом. Али, последњих дана демократе и њихови коалициони партнери, пре свих Лига социјалдемократа Војводине, почели су да користе „тешку артиљерију“. Најпре је покрајинска влада 20. маја објавила планове о оснивању Војвођанске академије наука, уметности у културе (ВАНУК) да би само пет дана касније функционер лигаша Бојан Костреш запретио и радикализацијом прилика у Војводини уколико се ствари не решавају по узусима који би, ваљда, пре свега требало да задовоље његову странку. Заиста храбро од представника странке која се ретко када осмелила да самостално провери свој рејтинг код бирача! А једно је извесно – избори за војвођански парламент све су ближи.

Али, кренимо редом – оснивање ВАНУК многи су одмах назвали политичком ујдурмом где се војвођанска власт поиграва симболима државности који не могу да јој припадну по важећем Уставу Србије. Правни основ за доношење одлуке о оснивању ВАНУК покрајинска влада пронашла је у члану 17 Статута Војводине и члану 4 Закона о јавним службама Србије. Како се наводи у саопштењу покрајинских власти, ВАНУК се оснива ради унапређивања науке, уметности и културе на територији Покрајине, а њен рад ће бити заснован на савременим европским принципима и традицијама организовања. „Нагласак ће бити на проучавању научних, уметничких и културних питања специфичних за Војводину, као и на подстицању, унапређењу, помоћи и пропагирању научног стваралаштва“, наводи се у саопштењу после којег је тешко отети се утиску да је нова институција планирана како би, пре свега, радила на успостављању војвођанског идентитета, првог значајнијег корака у потенцијалном дубљем неразумевању са остатком државе.

Иницијатива је изазвала праву буру на српској политичкој сцени. Академик Василије Крестић, иначе рођен у Војводини, оценио је да је реч о „опасној политичкој ујдурми“. „Оснивање неке посебне, војвођанске академије, битно је онима који желе да издвоје Војводину из Србије. Војвођанска академија наука као научна или уметничка институција нема никакав други значај осим тога да буде атрибут посебне војвођанске државности“, оценио је Крестић. Он је додао и да у Србији, са осам милиона становника, нема потребе за другом академијом поред Српске академије наука и уметности (САНУ). „То је чиста политичка ујдурма, коју не треба називати аутономаштвом, већ сецесионизмом и сепаратизмом. Оно што је раније радио Ненад Чанак сада наставља Бојан Пајтић. Види се да му није стало до аутономије, већ до много шире посебности“, рекао је Крестић.

Брзо је реаговао и САНУ. „Одлука о оснивању јавне установе ВАНУК озбиљно би угрозила јединство научног, културног и уметничког простора Србије и САНУ ће, као највиша научна и уметничка установа у Србији, својим активностима и даље настојати да ово јединство сачува“, саопштио је Извршни одбор САНУ. Из владајућег СНС оценили су да покрајинска власт одлуком о формирању ВАНУК само покушава да подигне уздрмани рејтинг пред покрајинске изборе. „Да ли они на тај начин формирају темељ за једну нову, војвођанску нацију, војвођанску државу, или само подижу тензије, што је најближе истини ‒ подижу тензије пред предстојеће покрајинске изборе“, рекао је Владимир Галић из СНС.

Одлуку је покушао да одбрани покрајински секретар за науку и технолошки развој Владимир Павлов, који је оценио да ВАНУК не парира САНУ и да није реч о паралелним институцијама. Он се позвао и на члан 17 Статута Војводине, где се наводи: „У оквиру својих Уставом и законом утврђених надлежности, АП Војводина оснива установе у области образовања, студентског и ученичког стандарда, науке, културе, физичке културе, здравствене заштите, социјалне заштите и у другим областима, у складу са законом.“

Овде је потребно знати да је Уставни суд Србије 2012. године оспорио две трећине Статута Војводине, па тако и одредбу о поновном оснивању Војвођанске академије наука и уметности (ВАНУ). Та академија била је основана 2003. године. У складу са одлуком Уставног суда, Статут Војводине је 2014. измењен, а ВАНУ је трансформисан у удружење грађана под називом „Академија наука, уметности и културе Војводине“. Један од њених чланова, Јован Комшић, оценио је да је потпуно разумљива одлука покрајинске владе да оснује ВАНУК. „Покрајинска влада је донела, по мени, једину могућу рационалну одлуку да омогући колективна истраживања људи од струке, од науке, уметности, од културе, који немају довољно простора да се искажу у својим креативним резултатима, идејама и пројектима на нивоу Републике Србије, нације, САНУ“, оценио је Комшић и додао да регионалне академије нису реткост у европској пракси.

ГАШЕЊЕ ВАТРЕ БЕНЗИНОМ И док мирнији део војвођанске власти ради на проналажењу рупа у закону како би оснивање ВАНУК било легализовано, онај „несташнији“ отворено је запретио радикализацијом стања у Војводини. „Војводина је данас питање, али ако се оно не решава 30 година, може да се радикализује и постане проблем, што ми из ЛСВ сигурно не желимо“, рекао је заменик председника Лиге социјалдемократа Војводине Бојан Костреш за новосадски „Дневник“ од 25. маја. Ваљда зато што не желе да Војводина постане проблем, лигаши су пре неколико година делили пасоше такозване „Републике Војводине“, али и флеш меморије у облику Србије са поклопцем у облику Војводине који се одвајао од остатка предмета. Да би се до краја поверовало у добре намере ЛСВ, Костреш је казао и да његова странка жели „законодавну, извршну и судску власт, изворне приходе и имовину гарантовану Уставом“ за Војводину.

Све то, нарочито након болног искуства деведесетих година, тешко може да звучи другачије него као најава стварања нове државице на Балкану. Посебно када се узме у обзир најава измена српског Устава и изјава сада покојног немачког амбасадора у Србији Андреаса Цобела, који је повезао питање Косова са Војводином и Рашком области. „Како ја то видим, уколико наставите да се превише уносите у проблем Косова, сукоб који би тамо потенцијално ескалирао може онда довести до даље дестабилизације Србије, где ћете онда добити нове проблеме у Војводини и јужној Србији. И онда, ја мислим, иако није на мени да саветујем, да је боље да се што пре реши питање Косова, у смислу његове надгледане независности, тако да Србија може да преусмери своју политику према будућности, што би онда стабилизовало целу државу. Иначе, цена задржавања Косова и ескалирања конфликта тамо може да се прелије на друге територије и онда је то хаос“, рекао је Цобел на једном скупу у априлу 2007. године.

Иако се немачки амбасадор извинио због те изјаве, тешко је отети се утиску да се прилике у другим регионима Србије лако могу користити за поткусуривање поводом Косова. Зато су Кострешове изјаве крајње неумесне када се зна да расте притисак на српску владу да учини нове уступке поводом косовског питања да би почела толико жељене преговоре о поглављима у процесу евроинтеграција. На Кострешову изјаву за сада нико није реаговао из владајуће коалиције на републичком нивоу. Можда и због тога што би наклоност ЛСВ и аутономашког дела Војводине могла да буде од значаја када се буде решавало питање изборног победника у Покрајини. Али, смеју ли се оћутати претње радикализацијом зарад освајања већине у прегломазној Војвођанској скупштини? Изгледа да је то питање чији је одговор тежак око 1,7 милиона гласова, колико је у Војводини било бирача на покрајинским изборима 2012. године.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *