Фудбал

Као у порнићима најкраћи је и најнеуверљивији тобожњи драмски заплет а онда се нервозно прелази у непосредну акцију. Тако је и са војвођанским сепаратизмом и сецесионизмом који се некада из миља називао аутономаштвом. Приче о заједничкој бризи и одговорности се напрасно прекидају и прелази се у директну акцију. Најпре то почне са новом Пајтићевом иницијативом за оснивање некакве војвођанске Академије наука, уметности и културе због тобоже нараслих стваралачких снага у Војводини. (Коначно је тим поводом реаговала нова управа већ деценију уснуле САНУ и то врло енергично). Одмах затим уследи борба за успостављање од ЕПС-а сепаратне „Електровојводине“, ваљда и то због такође нагло нараслих енергетских снага и потенцијала северне српске покрајине. А онда, и одмах затим, нелегалним пучем у Фудбалском савезу Војводине креће се у конфронтацију са „остатком Србије“ и тражи ванредно смењивање председника ФСС Томислава Караџића.

И као и у свим претходним сличним случајевима у Београду се увек нађу „пријатељи“ да подрже ове пријатеље, не знајући шта у суштини чине, а све то из својих ситних приватних или каријеристичких интереса. Као у нашем фудбалу ће бити све у реду ако се на силу и из политикантских разлога смени председник ФСС и то на иницијативу из Војводине а у складу са појединачним клубашким интересима и амбицијама. А ти пријатељи и у Београду и у Војводини већином су управо они који се налазе на списку УЕФА (ОФК Београд и Спартак) због сумњивих послова у вези са својим клубовима и кладионицама о чему већ данас брује наши и светски медији. Ваљда су управо зато и на тај начин задобили легитимацију за уређивање српског фудбала. И што је горе од свега своје понашање претварају у некакав тобоже владајући политички став призивајући на тај несмотрен начин и реакцију међународних спортских организација и форума који изричито забрањују мешање политике у спорт и спортска такмичења. Некоме је изгледа потребно да до краја сломи с муком успостављену регуларност у нашем главном фудбалском такмичењу за коју, истини за вољу и поштено говорећи, велике заслуге има принципијелно понашање данашњих власти Србије.

У данима и месецима који следе биће све више разних иницијатива које ће долазити из пајтићевских и Чанкових политичких кругова а биће и „пријатеља“ у Београду који ће их подржавати и подстицати често не знајући шта у ствари чине.        М. П.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *