Почетна / Колумне / ЂИПА-ИПА ФОНД

ЂИПА-ИПА ФОНД

Драгомир Антонић 

Укључите телевизор. Слушате и гледате пажљиво. Мало шта разумете. Промените канал. Исто. Оно, разбирате речи, појединачно су вам многе и познате, али кад вас неко од укућана упита о чему говори лице са екрана, ви не умете да поновите

Последња недеља у мају месецу ове године се завршава у суботу Задушницама а у недељу великим православним и народним покретним празником ‒ Силаском Светог Духа на апостоле. У народу се празник зове Тројице. У Старом завету овај дан се назива и Педесетница. У староставним књигама и усменој народној паметарници све је записано јасним речима. Да свако разуме. Зато се такве књиге изнова штампају и стално читају.

У савременом животу је другачије. Укључите телевизор. Слушате и гледате пажљиво. Мало шта разумете. Промените канал. Исто. Оно, разбирате речи, појединачно су вам многе и познате, али кад вас неко од укућана упита о чему говори лице са екрана, ви не умете да поновите. Слушали сте – разумели нисте. Није важно чак ни коју емисију гледате: образовну, забавну, информативну, спортску… Свако прича и „анализира“ шта му падне на памет. Шта све може једном аналитичару доћи на ум не би се могло у сто села, свећом да се тражи, наћи. Нема тог јунака који би се досетио онога што аналитичар већ зна.

ДАТУМ КАО „ПОКРЕТНИ ПРАЗНИК“ Што се тиче политичара, они говоре разумљивијим речима о стварима и догађајима из свакодневице и ближе прошлости. Додуше, иако причају нама блиским језиком, скоро да је српски, некако ми видимо стварност потпуно другачије. Политичари из странака које су у парламенту, било да су на власти или ван ње, исто лелечу да са евроунијатског пута нема скретања; да кад се отворе поглавља има да нам се све увећа; да неки Ђипа-Ипа (ваљда скраћеница од ђипити) фондови пуни новаца чекају да их ми испразнимо; да је скрининг надлежне комисије позитиван (неразумљиво: да није можда нека од дама из евроунијатске канцеларије у благословеном стању? Обично кад је тест позитиван, тако испадне); да Приштина само што није, а Загреб скоро да јесте, док ће госпођа Меркел средином јуна, до краја године (мислио сам да се година завршава у децембру) отворити оно што је најављено пре две године кад је потписана Бриселска капитулација а заузврат добијен Датум који очито спада у покретне празнике. Час је био, час још није стигао. Некад је крај године у јуну, а почетак године у септембру. Зато је добро што Срби имају више календара ‒ стари српски, византијски, црквени, народни, лунарни, астрономски, јулијански, грегоријански. Све је ово могуће по одговарајућем календару.

[restrictedarea]

Кад се манемо календарских питања, видимо да је стварност потпуно другачија. Шиптари праве „Велику Албанију“. На Косову и Метохији, ако Срби омркну у својој кући, не знају да ли ће осванути. Шиптари упадају у српске куће кад год им се прохте. Пребијају и пљачкају. Нико за злочин не одговара. Госпођа Меркел је нагло обневидела и занемела. Нит говори нит ромори. Предлажем да се колективно Орденом хероја одликују сви Срби који живе у Клини, Дрснику, Прилужју, Гојбуљама, Гораждевцу, Сиринићкој жупи, Призрену и другим местима на Косову и Метохији. Храбријих Срба од њих данас нема.

ОДМАРАЛИШТЕ ЈАСЕНОВАЦ Председник Хрватске клања се сенима усташа, Јасеновац је био одмаралиште за Србе. Јастребарско, које се не сме помињати, дечје одмаралиште. Ћирилица се мора протерати. Српски језик не постоји. „Србе на врбе“ је постала народна пошалица. Можда је заштити Унеско као неотуђиву баштину Хрвата.

Евроунијатски чиновник, Хрват, у Стразбуру цепа српске жалбе за отетом имовином. Остали солидарно ћуте. Римски бискупи или папе ништа не знају, али би хтели у Србију да дођу и Србима о слози говоре. Аратос те такве љубави. Новце из Ђипа и осталих фондова добиће понеки службеник и невладин чиновник. Остали ће и даље бити на нашој грбачи. Отме се од пензионера. Од мене и моје жене су већ отели 69.000 динара, без икаквог папира, ваљда да би се дами из „ферарија“, утрнула нога од седења, платио стан у Бриселу или госпођи министарки трошкови ангажовања др Нинковића?

У чему је разлика између шиптарских банди које упадају у српске куће, Хрвата који у Стразбуру крије српске пријаве, сакалуда из канцеларија и агенција за евроунијаћење, Министарства финансија, државних извршитеља? Нема разлике. Сви отимају и ником зато не одговарају. Нама преостаје да певамо народну песмицу. Тужна је. Уједно и смешна. Као живот на путу без алтернативе. Сачувао ју је од заборава предани истраживач, др Илија Мамузић:

Имам кућу од ивова прућа/Амбар – тикву пуну кукуруза

а поњаву од стотину љета/ изгорела на стотину мјеста,

да с‘ окрпи, још би била нова!      

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Jedino što bez dvoumljenja razumem je da su naši političari ljudi bez časti i minimuma dostojansta i integriteta.Brine me što se našoj omladini nudi samo slugeranstvo i rad za dvesta evra ili odlazak u inostranstvo.Sunovrat naše ekonomije traje već predugo,a političke odgovornosti ni traga ni glasa, a laži se gomilaju kroz čitanje raznih lažnih statistikih podataka.Kada bi zaista bilo i najmanjeg privrednog rasta, penzije se ne bi delile iz buđeta.U svim pokušajima da se naša pamet promoviše nailazimo na birokratiju koja nas u tome sprečava zbog sumanutog kopiranja svega što od nas traži evropska unija, a u EU bićemo onda kada nje možda više neće ni biti.Našim političarima je svetli uzor naša estrada, i tu je mrtva trka, ko će pobediti ne mogu da predvidim.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *