Почетна / Свет / Ципрасова дилема

Ципрасова дилема

Зa „Печат“ из Солуна Катарина Верикиос
Хоће ли Грчка попустити пред немилосрдним захтевима својих међународних кредитора, или ће расписати референдум, или ће се окренути Русији и БРИКС-у?

На заседању Еврогрупе минулог понедељка, које је трајало три сата и на дневном реду имало седамнаест тачака, грчко питање разматрало се свега петнаест минута. За тако кратко време које је грчка страна имала да изнесе свој извештај о неколицини предузетих економских мера у циљу захтеваних реформи, председавајући Еврогрупе Јерун Дајселблум и министар финансија Немачке Волфганг Шојбле успели су да искристалишу своје закључке. Ти закључци, који се сматрају и званичним закључцима свих министара земаља еврозоне веома су лаконски и кажу само да се сматра да постоји напредак, али да Грчка пред собом има још дуг и трновит пут који треба да пређе у веома кратком року ако не жели да се нађе на вратима Хада, односно „случајног“ банкрота.

 

ПОРУКА ВАРУФАКИСУ Порука која је била индиректно упућена грчком министру финансија Јанису Варуфакису била је јасна ништа нисте урадили, више немате времена, пређите преко својих „црвених линија“ предизборних обећања или ништа од готовине коју грчко тржиште чека као хлеб насушни. Речју, Грчка је дужна да испуни све захтеве Еврогрупе на које се обавезала претходна влада Антониса Самараса или ништа од транши економске помоћи, мада је сама држава остала празне касе. Минулог уторка Грчка је ММФ-у платила рату од 750 милиона евра, што је и последњи расположиви новац из државне касе јер је реч о парама које су Грци, да би ММФ-у платили дуг, повукли из свог удела у ММФ-у.

Неколико дана пред заседање Еврогрупе премијер Алексис Ципрас изјавио је да је боље да се грчка влада одлучи, у овом кризном тренутку по будућност земље, за референдум него за неки понижавајући уговор. Отворена тема референдума је министрима Еврогрупе дала крила да, са једне стране, ниподаштавају способност владе „Сиризе“ и „Независних Грка“ да сама одлучује о својим потезима, а са друге стране, да је изложе уцени изјављујући како, ако ће већ бити референдума, нема никаквих уговора пре његовог исхода.

[restrictedarea]

Дан након мучног заседања Еврогрупе заседао је и министарски савет грчке владе. Заседање је трајало пет сати и расправљало се о томе колико је влада спремна да прекрши своја предизборна обећања и да прихвати захтеве ЕУ у погледу још већег смањења пензија, уговора о раду, отпуштању великог броја радника, реформи пензионог система земље и повећању ПДВ-а. О референдуму није било ни речи случајно или намерно. У ствари, ни сама влада није сигурна које би то питање било постављено грађанима на референдуму. Да ли да Грчка остане у еврозони? Да ли да се прихвате понижавајуће мере Еврогрупе, које су, у ствари, наставак претходних оштрих мера штедње, да би се преживело?

Иначе, читав терет преговора са Европом на своја леђа преузео је премијер Алексис Ципрас. Евроцентрици и еврократе еврозоне су на веома лош начин показали на претходном састанку Еврогрупе у Риги да је грчки цар финансија Варуфакис персона нон грата међу (тобоже) једнакима. Чак се индиректно тражило од премијера Грчке да га смени да би несметано могло да се настави с преговорима између земаља еврозоне и њиховог сиромашног и непожељног рођака са југа. Ова чињеница је свакако шокантна јер се њом директно демонстрирају сила и воља појединих „водећих“ држава мале „сложне“ европске породице да управљају „неспособнима“.

 

РУСКА ПОНУДА Јутро пре заседања Еврогрупе, влада је запослила годину дана раније неправедно, због сурових мера штедње отпуштене чистачице Министарства финансија. Ове жене, које су буквално логоровале 365 дана испред зграде Министарства, постале су симбол Ципрасове борбе за социјални спас државе и први трачак наде да ће влада спаса извести Грчку из робовског положаја. За наредну недељу предвиђа се да се поново запосле отпуштени радници Радио-телевизије Грчке. Зид реформи у који удара влада тренутно су питања приватизације електродистрибуције, ПДВ, смањење пензија, и нажалост, задржавање ванредног пореза на некретнине који је буквално уништио грчка домаћинства.

Алексис Ципрас је почетком прошле седмице добио понуду Развојне банке земаља БРИКС-а да постане њен члан, на шта се он са одушевљењем захвалио и најавио да ће са сарадницима размотрити ову дивну понуду. Иначе, БРИКС је развојна банка, нешто као антитеза ММФ-у, чији су чланови Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка. Заменик министра финансија Русије је уз то предложио грчкој влади да се у трговини, као и за туристичке услуге двеју земаља међусобно могу користити руске рубље. Овакав предлог и програм Русија је у прошлости остварила са Египтом и показао се као веома исплатив за обе државе. Чека се одговор званичне Атине. Или ће прихватити руску понуду, или ће бити приморана да спринтом, како и сама каже, стигне до неког часног и непонижавајућег уговора са ЕУ, Европском централном банком и ММФ-ом преко преговора унутар Еврогрупе. Времена је, у сваком случају, све мање.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *