Битка за Македонију, битка за Србију

Пише Никола Врзић
Да ли је Карл Билт Србији и Републици Српској припретио македонским сценаријeм „обојене револуције“ зачињене албанским тероризмом?

Било је симболике, и више од симболике, у заставама које су се Скопљем вијориле у недељу, на митингу опозиције предвођене Зораном Заевим, и у понедељак на митингу подршке премијеру Македоније Николи Груевском. У недељу заставе Македоније и Албаније, у понедељак, Македоније и Србије. Симболично, али, и више од симболике; било је ту, наиме, и извесне организације. Јер, видело се на снимцима из Скопља у понедељак увече, заставе Србије које су се завијориле у подршку Груевском биле су све потпуно нове, све исте као да су из истог пакета; на митинг их је, видело се такође на једном од снимака, донела једна група људи; пробили су се кроз масу ка бини с говорницима и ТВ камерама, а онда се у маси разишли тако да су заставе Србије којима су махали покриле још већи простор и биле уочљивије – макар се по једна могла видети на сваком кадру који је приказивао окупљене – него што би биле да су остале у групи и на једном месту.

Управо овај мањак спонтаности, надокнађен вишком организације и координације, показао је да није баш реч о новооткривеном македонско-српском пријатељству већ је, радије, представљао значајну невербалну поруку, поруку да садашња битка за Македонију представља и битку за Србију. Поруку да нам је непријатељ заједнички и да ћемо заједно и да му се супротставимо…

[restrictedarea]

 

ТИХА ИЗГРАДЊА ОДНОСА Али кренимо редом, да бисмо видели зашто српске заставе на митингу Груевског не представљају изненађење таман колико ни албанске на митингу његовог ривала Заева. И шта би све то могло да значи за нашу будућност.

Односи Србије и Македоније су, испод радара шире јавности, кренули да напредују после смене власти у Србији након победе Томислава Николића на председничким изборима 2012. године. Почело је лоше, тако што је и македонски председник Ђорђе Иванов, као и остали екс-ју лидери, одбио да дође у Београд на Николићеву председничку инаугурацију. Тајна дипломатија је, међутим, у међувремену и очигледно одрадила посао, па је у октобру 2012. Николић боравио у званичној посети Скопљу, пријатељски изразио разумевање за македонске муке с Грцима око имена државе а премијер Груевски Николићу у част одржао свечани пријем. Тада је, иначе, први пут и лансирана идеја да се политичари укључе у решавање једног од питања која оптерећују односе две државе, у спор између српске и такозване македонске православне цркве, спор додатно отежан затвором у којем се налазио архиепископ СПЦ у Македонији Јован Вранишковски. У јануару 2013, упркос противљењу коалиционог партнера Николе Груевског, лидера албанске Демократске уније за интеграцију (ДУИ) Алија Ахметија, државна делегација Србије, на челу с тадашњим премијером Ивицом Дачићем, борави у званичној посети Македонији; потписује се неколико међудржавних споразума, Дачић Србију проглашава најбољим пријатељем Македоније и заједно са Груевским 27. јануара прославља Савиндан, који је македонска влада прогласила за национални и државни празник Срба у Македонији. Већ следећег месеца тадашњег шефа српске дипломатије Ивана Мркића у Скопљу примају и председник Иванов и премијер Груевски, када се и потписује споразум Србије и Македоније о сарадњи у евроинтеграцијама. У априлу 2013. делегација македонског Собрања борави у Србији и састаје се с Николићем и Дачићем уз све пратеће изјаве о добрим и блиским суседским односима и сарадњи, да би већ следећег месеца, у мају 2013, сви ови изливи пријатељства почели и да се конкретизују пошто председник Македоније Иванов, по жељи Србије, Републике Српске и Румуније, а уз противљење Албаније, Хрватске, Европске уније и Сједињених Америчких Држава, на охридски Самит Процеса сарадње Југоисточне Европе није позвао и председницу Косова Атифете Јахјагу иако је и Македонија Косово признала као независну државу (самит је на крају отказан, зато што су Албанија и Хрватска припретиле бојкотом). У јуну 2013. у Београду се одржава и заједничка седница влада Србије и Македоније, у децембру министри полиција две земље отварају заједнички Центар за полицијску сарадњу. Током 2014. године постиже се и договор о сарадњи две војске, постиже се и договор о заједничким амбасадама Србије и Македоније, српски премијер у јануару те године борави у Скопљу, у Београд долазе македонски шеф дипломатије а затим и председник који се састаје и са новим премијером Александром Вучићем и (поново) са председником Николићем који после тога саопштава да је „политички дијалог Србије и Македоније у последње две године интензивиран, продубљен и квалитативно унапређен посетама и сусретима на највишем нивоу“. 2. фебруара 2015. из затвора је – коначно – пуштен и архиепископ Јован, а 16. фебруара одржава се, овог пута у Скопљу, и нова заједничка седница двеју влада на којој је потписано нових седам међудржавних споразума…

Све у свему, са изузетком Републике Српске што је и природно, актуелна српска власт ни са ким у региону није успоставила толико блиску сарадњу у протеклом периоду као што је то учинила с Македонцима Николе Груевског.

Српско-македонски односи, међутим, не би били од толиког значаја, ни за „Печат“ а камоли за државу, да није и ширег контекста у којем је дошло до унапређења тих односа. Они су, наиме, унапређени паралелно са македонским унапређењем – или, макар, очувањем – добрих односа са Русијом усред украјинске кризе (Македонија, баш као ни Србија, упркос свом статусу вечитог кандидата за улазак у ЕУ и у НАТО, није увела санкције Русији када су то учинили њени и наши евроатлантски партнери. Председник Ђорђе Иванов је, чак, као и Томислав Николић, присуствовао и Војној паради у Москви 9. маја поводом Дана победе над нацизмом и фашизмом у Другом светском рату.) и истовременим и, без сумње, последичним хлађењем односа актуелне македонске власти и њених евроатлантских партнера, упркос свим јавним заклињањима у супротно. Ово нас, заправо, и води суштини приче.

ЗАЕВ, СОРОШ И СТРАНЕ СЛУЖБЕ А један од кључева за њено разумевање налази се у македонској афери прислушкивања, у оном низу прислушкиваних разговора македонских званичника које лидер опозиције Зоран Заев објављује већ месецима да би их компромитовао а које је – снимке пресретнутих разговора – Заев добио од „страних тајних служби“, како је и сам признао пред камером за коју додуше није знао да постоји у кабинету Николе Груевског, када је покушао да га тим пресретнутим разговорима уцени и натера да оде с власти.

Није спорно да Заев ради против Груевског, али, у чијем интересу он то чини осим у сопственом? Реакције на ову аферу пружиле су прилично јасан одговор на то питање. После оптужбе Груевског да је Заев, овом уценом и материјалом који је добио од страних служби, покушао да изврши државни удар, руско Министарство спољних послова пружило је подршку Груевском већ и тиме што је „изразило наду да ће бити извршена свеобухватна истрага неуспелог покушаја пуча у Македонији“, упозоривши притом да би „погоршање ситуације у пријатељској Македонији могло да изазове опасну ескалацију међуетничких сукоба у држави“. Насупрот Русима и Груевском, ЕУ је затражила да се поштује претпоставка невиности Зорана Заева, америчка амбасада саопштила је и да са забринутошћу прати кривични поступак против овог опозиционог лидера, а амерички амбасадор у Скопљу Џес Бејли је недавно новинарима, обраћајући им се у име својих колега из ЕУ, Немачке, Француске, Италије и Велике Британије, рекао да су сви они премијеру Груевском „изразили забринутост зато што његова влада није направила напредак у контексту оптужби на њен рачун произашлих из прислушкивања. Ово континуирано непредузимање деловања баца озбиљну сумњу на посвећеност владе Македоније демократским принципима и вредностима евроатлантске заједнице“…

Паметноме доста? Ако није, крунски доказ налази се у присуству представника ЕУ мисије у Македонији на митингу Зорана Заева протекле недеље у Скопљу, као и тамошњег амбасадора Холандије Симонеа Филипинија, и неколицине европарламентараца међу којима је био и Немац Кнут Флекенштајн (иначе, известилац Европског парламента за – занимљиво – Албанију) који је недавно од Србије тражио да откаже најављену војну вежбу с Русијом док је, практично истовремено, за изјаву албанског премијера Едија Раме о уједињењу Албаније и Косова рекао само да „није много срећна“ а на директно питање, да ли је то залагање за Велику Албанију неприхватљиво, одговорио „ја то не желим да кажем, али подвлачим да је уједињење кроз чланство у ЕУ прави пут“… Додајмо свему овоме и да је, према писању угледног и „мејнстрим“ америчког часописа „Форин аферс“, немачка амбасадорка у Македонији Кристина Алтхаузер „отворено затражила да влада поднесе оставку“, и да је недавно грчки „Катимерини“, позивајући се на дипломатске изворе у Атини, објавио да су оставку Груевског – коју тражи и Заев – затражили и амбасадор САД и амбасадорка Немачке у Скопљу.

При чему из вида не треба изгубити ни улогу коју у изнуђивању оставке од Груевског има и амерички милијардер Џорџ Сорош. Његов Фонд за отворено друштво у Македонији и отворено се придружио протестима Заева, а дугогодишњи директор Фонда у Македонији Владимир Милчин РТ-у је признао чак и да ова организација „финансијски подржава садашње догађаје у Македонији“. Отуда и не чуди што је, обраћајући се у понедељак својим присталицама, премијер Груевски рекао и да Заева, који „шурује са страним службама“, „води међународни милијардер који контролише половину медија у Македонији, па мисли да са својим парама може да господари народом“.

Најзад, ту је и недавни обрачун македонске полиције са албанским терористима у Куманову. У прошлом броју „Печата“ указали смо на озбиљну, смртно озбиљну могућност да је кумановска група терориста имала подршку евроатлантских структура. Уосталом, ниједан од представника ових структура није их ни назвао терористима а чак је изражено и саучешће члановима породица оних терориста који су настрадали у обрачуну с македонском полицијом. Терористе терористима није назвао ни Зоран Заев, али ни коалициони партнери Груевског из ДУИ-а Алија Ахметија; напротив, и он и сви побројани затражили су истрагу кумановског сукоба чији је циљ да се кривица уклони са очигледних криваца (да је заиста тако, потврђују речи европосланице из Аустрије Улрике Луначек: „Мора се спровести независна истрага о томе шта се тамо догодило. Морају се испитати оптужбе да је Никола Груевски, уз руску подршку, инсценирао оружане сукобе“). Насупрот свима њима, терористе су терористима назвали и Груевски и његова влада, али и влада Србије – „Најновија догађања у Куманову, али и недавни напад на полицијску станицу у Зворнику, потврђују да је тероризам све присутнији“, рекао је ове среде у Тирани министар полиције Небојша Стефановић. Реплицирао му је Рама: „Ништа се опасније не може догодити у борби против тероризма од укључивања термина ‚тероризам‘ у догађаје у Македонији. Мешање ових термина је неприхватљиво за нас, као и терор који су преживели недужни грађани Куманова.“ – и уз Србију Русија, чији је шеф дипломатије Сергеј Лавров, пренео је РТ, прошле недеље рекао да је његова земља „озбиљно забринута“ да су „последњи догађаји у Македонији“ ‒ „резултат добро планираног чина тероризма“.

Све у свему, карте су подељене поприлично јасно. С једне стране Заев, Албанци, Сорош и евроатлантски партнери, са друге Груевски, Русија гласније и Србија гласно колико сме да се усуди, што није много али је довољно да буде примећено у свакој озбиљној анализи.

 

СКОПСКИ МАЈДАН Присуствујемо ли покушају спровођења украјинског сценарија „обојене револуције“ у Македонији? Да, с примесама локалног колорита у виду албанских терориста. Демонстрације опозиције којима отворену подршку дају евроатлантски политичари, све са камповањем у центру главног града док актуелна влада не одступи, уз наоружане и за борбу обучене младиће у првим редовима борбе за НАТО демократију – Заев их, признао је у интервјуу за македонску ТВ „Нова“, под својом командом има две хиљаде који „знају карате и кик-бокс“ – а све зачињено медијским извештајима о корупцији актуелних властодржаца („Премијер Македоније Никола Груевски је симбол корупције, економског назадовања и расипништва“, пише ових дана, примера ради, немачки „Зидојче цајтунг“) изазивају јасну асоцијацију на кијевски Мајдан и свргнутог председника Виктора Јануковича. Недостају само снајперисти да распале масу и омогуће насилну смену власти. Али зато су ту албански терористи. Македонске власти и провладини медији устврдили су да су терористи намеравали да ударе у садејству и синхронизовано са Заевљевим демонстрацијама, што би могло да се протумачи и као покушај компромитације политичког противника, међутим, основана је и сумња да и Заев и терористи имају исте инспираторе. И да су ови инспиратори, како смо писали прошле недеље, терористима омогућили да уђу у Македонију и приде Македонце слагали да су упозорења о таквој намери терориста, које је Скопље претходно добило од Београда, неистинита. И сва је прилика да их је, терористе, македонска полиција напала без одобрења својих евроатлантских партнера – о чему сведочи, у основи, негативна реакција тих партнера на кумановске догађаје – и то 9. маја док су ови били притајени код својих јатака у Куманову, што ће рећи да су се тек спремали да нападну. А то отвореном оставља управо могућност да су се, да нападну, спремали баш у недељу 17. маја у време митинга Заева и његових присталица, као што провладини македонски медији и тврде. На овом су се митингу, уосталом, и вијориле заставе Македоније и Албаније, све уз повике „УЧК“ како је јавио „Блиц“, што већ само по себи носи извесну поруку…

Правовременим ударом у Куманову, као и митингом својих присталица у понедељак увече на којем се – према различитим проценама – окупило између 30 и 90 хиљада присталица власти наспрам максимално двадесетак хиљада присутних на митингу опозиције, Никола Груевски је ову рунду удара издржао на ногама; може се чак рећи и да ју је добио на поене. Шта му следи? Без сумње, нови удари, и споља и изнутра. Споља, Еди Рама већ прети албанским ветом на даље НАТО интеграције Македоније захтевајући нове повластице македонским Албанцима – затражиће ускоро и федерализацију Македоније, најавили смо то прошле недеље – европски партнери истовремено, и досад безуспешно, покушавају да наговоре Груевског, убедљивог победника прошлогодишњих избора, да власт, до расписивања нових избора, подели са изборним губитником Заевим, и истовремено настављају са синхронизованом кампањом медијског блаћења и политичког инсистирања на истрази садржине оних прислушкиваних разговора које су сами и доставили Заеву. Изнутра, и коалициони партнер Али Ахмети почео је да окреће леђа Груевском, што се видело и по томе што је био упадљиво одсутан с митинга подршке влади чији је члан, и по томе што се, практично, и сам прикључио Заевљевим оптужбама, потврдивши ове недеље да су снимци прислушкиваних разговора аутентични. Тако да сада остаје да сачекамо да Ахмети добије миг да напусти владу Груевског, а тај ће миг добити чим буде процењено да ће ван владе иностраним ауторима оних прислушкиваних разговора бити кориснији него што је сада, док је и даље члан те владе.

Најсигурнија карта оних који би да смене Груевског, а истовремено и најопаснија за читав Балкан, јесте распламсавање међуетничког сукоба у Македонији. Сада, пошто је Заев показао да нема снаге да сруши Груевског, ова опасна могућност постаје и кудикамо извеснија. И за то су основе већ почеле да се спремају, будући да су западни медији, као по команди, митинг опозиције приказали као дивно мултиетничко окупљање (Би-Би-Си: „Стојећи заједно на митингу, људи из различитих етничких група послали су поруку да су јединствени у свом циљу да издејствују оставку дугогодишњег премијера Николе Груевског.“) што сугерише да је Груевски, осим што је већ проглашен за корумпираног клептомана, на корак да заслужи и етикету задртог и опасног националисте који стоји на путу мирне коегзистенције албанског и македонског народа у овој бившој југословенској републици. Другим речима, усуђујемо се да прогнозирамо не само да ће се у Македонији ускоро појавити нова група албанских терориста већ и да ће појава те групе бити синхронизована са Ахметијевим иступањем из владе Николе Груевског. Тиме ће у Македонији бити запаљен међуетнички пожар који ће, они који су га и потпалили, онда искористити да Груевског натерају да оде, што ће бити представљено као једина могућност да пожар буде угашен… Одбије ли Груевски, као што одбија за сада, Македонија неће доживети украјински, већ сиријски сценарио, и Груевском би било добро да се око тога распита код Башара Асада.

А да ова мрачна прогноза нимало није без основа, говоре већ и речи самог Заева, који је „РИА новостима“ рекао да ће се „Македонија суочити са ратом, баш као Украјина“ ако Груевски не поднесе оставку, а и Сорошев Милчин је РТ-у претећи рекао „надам се да се све, као у Украјини, неће завршити крвопролићем“…

РУСКИ ГАС Али зашто? Зашто је евроатлантистима толико стало да Никола Груевски оде, кад се и сам заклиње у верност евроатлантским интеграцијама Македоније? „Моја странка и даље ради на приступању НАТО-у и Европској унији“, уверавао је ових дана. Да, али, како констатује немачки државни Радио „Дојче веле“, „парадокс је то што обе стране говоре о истим циљевима: чланству у Европској унији и НАТО, интеграцији у западни свет. Само, код једне стране, оне владајуће, није баш сигурно да ли то она заиста жели“…

То нас враћа на његово зближавање са Србијом и Русијом. Трасом најављеног „Турског тока“, и не може ту да буде много случајности. У децембру је председник Русије Владимир Путин, објавивши обуставу „Јужног тока“ преко Бугарске, најавио изградњу „Турског тока“ преко Турске, Грчке, Македоније и Србије према Мађарској и централној Европи. У јануару Руси ту своју претњу, претњу да ће Европи овим путем доставити гас који јој је преко потребан, појачавају најавом да транзит гаса преко Украјине, зато што је нестабилна и непоуздана, и дефинитивно престаје 2019. године, кад истекне садашњи уговор о транзиту. Македонија је у том моменту постала кључни играч. Груевски овом пројекту даје пуну подршку. И већ крајем јануара и почетком фебруара, Заев почиње са својим „бомбама“, прислушкиваним разговорима које је добио од западних служби заинтересованих да „Турског тока“ не буде. На крају крајева, никоме од њих корумпирани Груевски није сметао, баш као ни Виктор Јанукович, док се није супротставио западном интересу у својој земљи.

А „Турског тока“ не сме да буде из истог разлога из којега није смело да буде ни „Јужног тока“. Зато што – америчка дипломатска депеша 09STATE80223 – „САД остају забринуте због европске зависности од увоза руског гаса… Штавише, забринути смо због способности Русије да изврши утицај на европске владе и економије које су претерано зависне од снабдевања руским гасом.“ То би, навели су даље, „могло да се претвори у забрињавајуће политичко присуство у иностранству“ које по својој природи потискује америчко присуство у том истом иностранству. Све ово су, притом, Американци писали још 2009. године, када су се руско-амерички односи чинили безмало идиличним, после „ресетовања“ односа које је иницирао нови амерички председник Барак Обама. И није потребно много маште и аналитичке проницљивости да би се претпоставило како данас они гледају да могућност достављања руског гаса и пратећег политичког утицаја Европи.

Реч је, дакле, о руском гасу и руском утицају, што нас враћа и на Србију и на Републику Српску. Они који су изазвали хаос у Македонији да би спречили ширење руског гаса и политичког утицаја, без сумње, спремни су то да учине и у Србији и Српској. О томе сведочи и Карл Билт, бивши шведски премијер и утицајни евроатлантиста чију мудрост ових дана јавно хвали и водећи амерички геостратег Збигњев Бжежински. Ову похвалу своје мудрости Билт је заслужио говором пред Центром за евроатлантске студије у Вашингтону 29. априла, у којем је Русију и Путина означио као главну претњу „не само основама безбедности нашег континента већ све више и нашим отвореним, либералним и секуларним друштвима“. „Режим у Кремљу“, наставио је, „покушава да (нас) подели, тражи слабости и сигурно ће бити немилосрдан у коришћењу прилика које му се укажу… Кохезија Европе и Запада налази се под претњом.“ Овај утицајни русофоб Билт је, боравећи недавно у Београду па га зато сада и спомињемо, на свом Твитер налогу имао две ствари да примети. „Газпромов“ билборд са спојеном руском и српском заставом, уз пратећи коментар у складу с цитираним говором да је „Русија активна у покушајима да прошири свој утицај на Балкану. То је део њених покушаја да подели ЕУ и њене пријатеље“, и, „узнемирујуће је чути г. Додика који у Босни почиње да спроводи идеје о распаду земље. Ово је заиста играње с ватром“.

Да ли је ово претња „обојеним револуцијама“ у Србији и Републици Српској? У сваком случају, није далеко од тога; ове Билтове коментаре не треба схватити олако, зато што откривају начин размишљања у оним круговима који су сад потпалили Македонију јер ради оно што ради и Србија. Отуда, као што смо већ констатовали, битка за Македонију представља и битку за Србију; на крају крајева, ако падне Македонија, ништа од руског гасовода у Србији, а о могућем преливању насиља и свим опасностима које из тога проистичу да и не говоримо.

Истовремено, међутим, отпор Николе Груевског показује да је – чак и ако сте избушени и рањиви колико је то Македонија, а Македонија је и избушена и рањива чак и више него Србија – отпор заиста могуће пружити. Његов отпор, такође, и Александру Вучићу одузима право да поклекне, а баш то ће се – да могући „Турски ток“ Вучић прекине у Србији ако већ он не буде прекинут у Македонији Николе Груевског – од њега затражити сасвим ускоро, већ када почетком јуна у Вашингтону буде разговарао са потпредседником САД-а Џозефом Бајденом. Наду да Вучић неће испунити ову Бајденову жељу пружа већ и дискретна српска подршка Николи Груевском. А ту је, коначно, и руски фактор. Информација „Фајненшел тајмса“, према којој „западне дипломате и локални новинари кажу да је Москва значајно повећала број особља у својој амбасади у Скопљу“ при чему „Македонија постаје потенцијално жариште геополитичког суочавања Русије и Запада“, пружа наду да ће Руси учинити оно чега се Билт и прибојава, и коначно пружити озбиљнију подршку својим балканским савезницима. Лишени Украјине као свог пута у средиште Европе, уосталом, ако од Европе не намеравају и потпуно да одустану, много другог избора и немају него да покушају да се одрже на Балкану. У овоме, истина, лежи опасност од потпаљивања Балкана, али и једина озбиљна нада да ће Балкан избећи судбину која му је иначе намењена, а та је судбина оцртана границама Велике Албаније и ММФ-овском економском политиком која ће нас све учинити још и сиромашнијима него што данас јесмо, а уз то и странцима у остатку сопствене, распродате земље. Нада јесте танка, но, напокон се указала. Али најпре Македонија не сме да падне.

[/restrictedarea]

14 коментара

  1. Чим је Билт у региони, најављује проблеме!

    Србија коначно треба да одговорно ради и регује, без претеранх емоција, јер ни БЈРМ-Маћедонија ни Црња Гора нису према нама били баш блгонаклони, ,…

    БЈРМ је у шах-мату, једини излаз је повезивање са Србијом и Гршком.
    Са Бугарима су неславнопрошли!

    Чудно је колико су услужни према шиптарима, а колико тврди према Србји и Грчкој! Србији неће да врате наше манастире, наш народ шиканирају…..У вези Грчке, толико су тврдоглави , не желе дапромене име у Нова , Горња, Вардарска Македонија или сл .

    Недавно су њихови граничари наустили границу са Србијом код Куманова, што је симултанипотезх да би пренели кризу код нас, намерно је то неко учинио. Што значи да је васт у МК мека, оптерећена шиптарским уделом!

    Србија да буде паметна и не наседа, да помогне колико може али и да не будемо ко досад , да се више жртвујемо за њихове интересе уместо наше интересе да бранимо!?
    Ако се распасну, мофду само да ее прикључе Србији, исто важи и за Црну Гору, јер ће тамо лакше или завада и растурање Монтенегра, јер су слаби и завађени, што значилак плен за странце.

    • Непријателот е еден СОРОС и западот, Заев и СДСМ одработуваат заедно со Албанците за Западот, ВМРО-ДПМНЕ е демохристијанска народна партија во чија коалиција се и Србите во Македонија. А ти Мишко на БЈРМ можи да и се фатиш за „стојко“ копиле комунистичко, поради вакви како тебе имаме разлики и несогласувања помеѓу двата пријателски народи.

      • Ево видим пар пробугарски коментара, жалосно је колико су БЈРМ_Маеднонци пукли!

        Ја вређао нисам, само одговарам на вређање!

        Многи манастири јесу српски и то је чињеница, постоје постаменти на улазима у манастире(које намерно скрнаве), постоје фреске на одређеном месту које показују ко је ктитор, али ти не знаш ништа!

        Нису вам Срби криви , ви сте се отцепили од нас, бре !

        А Заев ће да вас заебе,па ће те почети да учите шиптарски од обданишта…. !?

        Још једном се потврђује да нам и нису баш неки пријатељи православни маћедонци, на жалост њихову. Али они сами себи кроје такву судбину, можда ће да им помогну бугари, ко досад!?

        Срам вас било , бре!Србија је била и остала фер према свима, а други нису били увек баш фер, нажалост!?

    • Setali ti se bjrm goli po kuci.

    • кад смо имали потребе од србије па нам је и сада потребна помоќ не дајте себи превише значаја нити сте нам требали раније пи ни у будучности …. управо то твоје бјрм и непризнавање цркве из које је и ваша произашла у најмању руку код македонаца иако смо православци према србима увек има нека аверзија посто. ваше надмено понашање наслеѓеног из бивше државе вас је коштало батина где год сте се потукли…онај ко је изгубио све битке и ратове у задњих 20 и кусур година и није неки савезник…а то су биле заставе српске партије из Куманова…Уживајте ми немамо намеру да изгубимо део државе…

      • Dule,dicni potomce na Aleksandar Golemiot, ako je ikako moguce ,zauzdajte
        frustracije i averziju prema Srbiji. Zlu ne trebalo zatrebace vam ponovo da sutra
        ne osvanete u “Velikoj Albaniji” kao kolaterarna steta povampirenog projekta
        “Nabuko”.Jer,kumanovski pucnji su pucnji upozorenja ne samo Vladi Gruevskog,
        vec i vlastima Grcke,Srbije i Madjarske da ne talasaju oko “Turskog toka”i koridora
        Pirej-Budimpesta.Da li ce Rusija i Kina pronaci efikasne” kapi za smirenje” pobesnelog
        svetskog serifa saznacemo uskoro.Dotle,bilo bi lepo da uprkos averzije ucinite nesto
        da ovce vise ne zapisavaju spomen-kosturnicu na Zebrnjaku(i drugde),tu lezi i jedan moj predak.
        Pozdrav braci u Hristu uz iskrenu zelju da Vardarska Makedonija,vremenom, ne zavrsi u
        zaboravu kao sestre joj: Pirinska i Egejska.Sta bi sa njima?

      • Зоран Заев рекао је за косовску телевизију РТК1 да Македонци треба да уче албански језик још у обданишту, а касније и у школи.

      • Kako stvari stoje nećete izgubiti deo , već celu državu .

    • Ти иди код доктора и то хитно! Можда има још наде за тебе.. Стварно интересна ствар је да има и постоји неко као ти, зашто ти си медицински феномен, живиш а живиш без мозга..

  2. BJRM a ne Makedonia…Kao prvo ne poznajete istoriju,kao drugo,ne postujete UN. I sta o vama da misli covek?

  3. Како онда дозвољавате да неко вреџа једну државу и ословљава је бјрм јел то није мржња господа?

  4. MISKO , izvini KAJ nAS vo MAKEDONIJA sekoj vtor konj se vika MISKO, a znam deka i vo SRBIJA e slicno. nema veze, ee MISKO , kaj nas ima edna izreka, ,,,,,, sakam kazam, neznam recam, razbiras,koj manastiri vo MAKEDONIJA se srpski i ne vi gi vrakame, ne li vi e sram veke, istoricarite znaat se, nikoj niv ne gi pita, prasuva, politikata i kafandziite kakjo mene i tebe kreirat stav, i sl;

  5. То штосе десило између Срба и Хрвата донекле је разумљиво из више
    разлога а један је верски. Ово штосе десило и дешава у Црној Гори
    и Македонији треба нас Србе да највише занима. Зашто? Па дешава се подела у једно родној браћи по језику и вери, по првим КОМИТСКИМ устаницима у Старој Србији и ЧЕТОВАЊЕ по планинама Црне
    Горе где турска нога није крочила.Шта се десило? Комунизам и његово семе убачено међу Србе током Краљевине Југославије. Други рат начинио је поделе и стварање нових нација и држава од нације српске и саслојавање српсок народа по републикама тоје дело КОМИНТЕРНЕ а Срби комунисти су спроводили.

  6. Славяни, совезайте се !!!

    Мы,Западне Славяни, хочеме Славянску Федерацию !!!
    https://www.facebook.com/groups/1552764498315913/
    https://vk.com/slavunity

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *