Почетна / БРОЈ 368 / Александар Чепурин, амбасадор Русије у Србији – Победа је у генетском коду Руса и Срба

Александар Чепурин, амбасадор Русије у Србији – Победа је у генетском коду Руса и Срба

Разговарала Биљана Живковић Фотографије Милорад Миланковић
Одлука председника Србије Томислава Николића да учествује у празничним догађајима у Москви, без обзира на очигледан притисак Запада, не може а да не изазове поштовање

Уочи обележавања 70 година од завршетка Другог светског рата и прославе победе над нацизмом и фашизмом, амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин за „Печат“ говори о повампирењу нацизма и фашизма у свету, Дану победе у Москви 9. маја, украјинској кризи, односима Србије и Русије…

Разговор започињемо прославом Дана победе.

„За Русију је 9. мај врло светао дан и она овај празник обележава са великом радошћу. Уједно, то је и један од најомиљенијих празника за наш народ. Он има своју симболику која је вишеструка. Ипак ћу, у том смислу, навести неколико момената. У првом реду мислим на Параду, која се традиционално обележава 9. маја на Црвеном тргу. Овогодишња Војна парада у Москви ће бити организована поводом 70-годишњице победе над фашизмом. Са задовољством сам пре више од десетак дана испратио јединицу Војске Србије која ће учествовати на Војној паради у Москви. Млади српски војници су ми том приликом рекли да је одлазак на Војну параду у Москви и учешће на њој за њих велика част. Још су се шалили да сваки војник у животу машта да буде генерал и да корача у почасном строју на некој великој паради. Ова друга жеља им се остварује. А што се тиче прве – све је испред њих. Други веома важан симбол обележавања Дана победе  јесте трака Светог Георгија Победоносца. Георгијевска трака у својству ленте била је уведена у Русији давне 1769. године. Било је то у време Екатерине Велике, чувеног војсковође Александра Васиљевича Суворова. Тада је буктао рат са Турском ради ослобођења северне обале Црног мора од турског освајача. Данас, у руској модерној традицији, ове две боје ленте, црна и наранџаста, симбол су дима и пламена. У 18. веку, то је имало религијски значај, црно као симбол смрти, а наранџасто знамење спасавања, васкрсења. Војник се суочава са смрћу, а чудом Божјим бива спасен. Ово важно одличје добијали су, кроз историју, само војници који су били непосредно на ратишту. Такође, у тадашњој царској војсци и самој Русији гајило се велико поштовање према ратнику који је био одликован Лентом Светог Георгија. Кад би се десило да војник, носилац Георгијевског крста са лентом, улази у просторију, високи официри су морали да устану и да га поздраве. Георгијевска лента је везана и за Други светски рат. Наиме, наш маршал Победе Георгије Жуков – узгред речено, такође Георгије – учествовао је у Првом светском рату, када је био одликован Крстом на Георгијевској ленти. После Другог светског рата Георгијевска лента је постала симбол антифашизма. Због тога нашу ленту не воле они који имају нешто заједничко са фашизмом. Познато је да је Други светски рат у СССР однео 26 милиона људских живота. Тадашња фашистичка Немачка и њени сателити изгубили су око 12 милиона. Притом, морам да кажем да је од 26 милиона изгубљених живота у СССР, чак 17 милиона обичних људи, цивила, прогутало фашистичко ратно гротло. То у одређеном степену показује „цивилизацијски ниво“ оних који су дошли као освајачи у нашу земљу. Они су били непријатељи и нама и Србима. Ми смо се борили и победили. Да нисмо победили – можемо само да претпоставимо шта би се десило са човечанством. А после победе ојачале су и две велике словенске државе, СССР и Југославија! У историји, прошли смо тешке периоде. Памћење нам даје унутрашњу снагу, сећање да су наши народи способни за много. Не самопонижење, него наук о достигнућима и победи јесте услов нашег препорода и наше просперитетне будућности, какве су наши народи достојни.

И поред отворених притисака које Србија месецима трпи од западних сила, српски председник Николић долази у Русију на прославу, а српски народ не крије задовољство због тога…

Мислим да је тешко избрисати заједнички празник из народног сећања. На целом постсовјетском простору се, такође, обележава, иако у неким државама покушавају да умање значај овог великог празника. Код неких постоје чак и нескривене жеље да се придруже онима који су некада били на страни фашиста у Другом светском рату. То су актуелне власти балтичких земаља и Кијева.

Ван сваке сумње, три источнословенска народа, заједно са Србима, поднела су највеће жртве. Спасили су свет и Европу. А неке нације су спасили од тоталног уништења. Спасили су и немачки народ и ослободили га од фашизма. Због тога сматрамо да је потпуно природно да наши пријатељи дођу код нас у Москву и да заједно прославимо Дан победе. Видећемо ко ће доћи. Сви региони Русије ће бити представљени на Паради, као и ветерани који могу да дођу. Биће нам драго ако дођу и наши савезници. Ми то веома ценимо, као и њихов допринос победи над фашизмом. Очигледно је, међутим, да неки покушавају да од великог празника и Војне параде у Москви направе политички спектакл. Лидери земаља који имају кичму и који имају осећање властитог достојанства, чувајући сећања на подвиг свог народа, доћи ће у Москву. И неће бити мање присуство него на претходним парадама. Видећемо стварност 9. маја! Уосталом, рат се водио и у Европи, и у Азији. Знам да ће један од најважнијих гостију бити председник Кине Си Ђинпинг.

Сматрамо да одлука председника Србије Томислава Николића да учествује у празничним догађајима у Москви, без обзира на очигледан притисак Запада, не може а да не изазове – поштовање. Управо такав његов гест показује усмерење већине Срба. Ја мислим да је председник Николић искусан политичар, са добрим политичким осећањем. Другачију одлуку председника Србије тешко да могу да замислим. Народи бивше Југославије, а пре свега српски народ, дали су велики допринос у рушењу фашизма. У Југославији, у годинама Другог светског рата, био је организован најмасовнији покрет отпора на територији Европе. Фактички, може да се каже да је то био други фронт борбе против фашизма. У јединицама југословенских партизана ратовало је више од 500 000 људи. Скренуо бих пажњу – ратовали су од првог до последњег дана рата. Нису чекали ко ће победити код Стаљинграда! Они су се борили до Победе. У Москви, у Александровском парку код Кремља, налази се Споменик незнаном јунаку. Тамо су уклесане речи: „Име твоје није познато. Подвиг твој је бесмртан“. То је део историјског сећања.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

 

2 коментара

  1. Паде ми напамет једна идеја, покушавам да схватим где се налазе славени у овом кошмаруи и халабуци разних интереса и прохтева,похлепника
    свих боја, те великих пропагадних порука. Где смо ми као СЛАВЕНИ,као једна скупина народа, ко смо у овим збивањима, куда стремимо, и шта
    нам се спрема? Зато предлажем да се организује СВЕСЛАВЕНСКИ САБОР под
    покровитељством Русије, православне цркве и представника славена других вероисповести. Сведоци смо снажних напада на славене, на њихову имовину,на природна богатства, на православну цркву,на територију.На свеславенском сабору би се садашње свеукупно стање анализирало и извели одређени закључци, те донеле смернице о даљњем раду сабора и битисању народа славенскога. Треба што је могуће брже организиати скуп славена, како би спречили мрачне силеда нам науде више него што су нам досада наудиле.—-милан

    Thumb up 0 Thumb down 0

  2. Tako je,ali svih Slavena,pa onda da vidimo dje ce ove neke ,,gnjide,,Sloveni su,a bih se ovima germanima nabili u zadnjicu,,dodvoravanja,,mnogo ih monte,crotie,slovenije,poljaka i mnogih,,

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *