Почетна / Колумне / Удри по православљу. Неће моћи, опрем бато!

Удри по православљу. Неће моћи, опрем бато!

Драгомир Антонић 

Исус Христос је страдао вољом других. Његову смрт тражила је руља. Руља га је исмејавала. Руља је остала руља. Ње се више нико не сећа. Христоса милиони људи славе

Данас је Велики петак. Најтужнији дан за православне хришћане, али и припрема за најрадоснији православни празник, Васкрсење Христово – Васкрс.

Велики петак је једини дан у години када у православним храмовима утихне литургијско појање. Дан када се пред вернике износи плаштаница, платно којим је повијено Христово тело после скидања са крста на који беше разапет. Зато се у народу овај дан назива и Распети петак. Данас ће се у српским домовима фарбати јаја, којима ће се укућани прво омрсити, после дугог Часног поста, у недељу на Васкрс.

 

СЛАВА ЗА ВРЕМЕНА, ПАМЈАТ ЗАУВЕК Исус Христос је страдао вољом других. Његову смрт тражила је руља. Руља га је исмејавала. Желела је његову смрт јер није био као они. Био је бољи. Својом, овоземаљском смрћу Син Божји се узнео на небеса и сео с десне стране Оца свог. Руља је остала руља. Ње се више нико не сећа. Христоса милиони људи славе, верују у њега вековима. Са радошћу говоре његово име. Божја воља!

[restrictedarea]

О њој свуда и свагда водимо рачуна. Пре него што било какву одлуку донесемо, или било шта урадимо, добро је застати. Упитати себе и Господа: Да ли је добро ово што чиним? Он ће већ наћи начина да неким знаком стави до знања шта нам ваља чинити. Колико пута вам се десило да вам одједном из чист.

Срби су, бележи њихова паметарница – данас је зову историја – страдали безброј пута. Страдали су јер нису хтели да се одрекну слободе, самосвести, писма, православне вере, Господа. Страдали су и кад би се одрекли вере, писма да би спасили главу. Главу спасили не би, али су зато стрељани као припадници другог народа и друге вере. Има безброј записа о злочинима над Србима, само зато што су Срби православне вере. Друге кривице нису имали. То што јесу било је довољно да у смрти постану оно што никад били нису. Све је записано и доступно.

НАШЛА СЕ ВИЛА У ЧЕМ НИЈЕ БИЛА Нажалост, страдања се настављају. Пред нашим очима, Србе убијају само зато што су Срби. Ако их не убију, онда их прогањају. Имовину отимају. Православне храмове руше или прете да ће их рушити. Вуковар и цела Хрватска, Косово и Метохија (а ускоро и цела Србија) места су где је Србин тешко бити или где се Србин не сме бити. Осврните се око себе и погледајте, ослушните. О Србима се ружно говори, опет су неком сметња. Ти што ружно говоре тврде да Срби ремете и сами себе. Свако има право да народу каже да је шизофреничар, као што рече онај амерички шмокљан Кирби, иначе особа без икаквог знања, а осион као и сви Американци. Ко би нормалан, да нешто зна, лупетао да је СССР имао 12 држава и да је Украјински фронт у Другом светском рату исто што и Украјина!? Нашла се вила у чем није била! Наша власт, уместо да га пошаље тамо одакле је, напрасно је оглувела. Ништа није чула. Једино премијер изјави да оно што смо чули или прочитали нисмо добро разумели. Видећу са адвокатом и тужићу Кирбија за увреду. Нисам шизофреничар.

Празници су време кад се ваља сетити предака, родитеља, пријатеља. Ако су живи, онда их посетимо. Ако нису, помолимо се за њихову душу и упалимо свећу. Не смемо  заборавити невине који су страдали у НАТО садистичком бомбардовању 1999. На Велику суботу, у селу Мердаре НАТО злочинци су бацили бомбу на кућу Божина Тошовића. Он је погинуо а са њим и његова ћерка Бојана која је имала једанаест месеци. Рањена, Божјом вољом је преживела једино мајка и супруга Марија, која је била у седмом месецу трудноће. Затим се породила и добила ћерку Анђелку.

 

НИСУ ЗАБОРАВЉЕНИ Да ли је због убиства детета млађег од годину дана макар срамота Јелену Минић и данашње државне званичнике када се сретну са неосуђеним убицама из НАТО? Са њима воде некакве преговоре који ће наводно помоћи развоју Србије и обезбедити бољи живот грађана. Колико ће НАТО дандаре помоћи родитељима Сање Миленковић, коју крвнички убише на мосту у Варварину? Ни да се извине. Породицама страдалих у бесомучном бомбардовању нико од званичника земаља чланица НАТО није саучешће изјавио. Кад у акцији негде у свету страда НАТО војник, команда шаље телеграм, генерали одлазе у кућу погинулог, изјављују саучешће породици. Истичу како је био војник за пример. Није важно што је убијен у страној земљи где је служио као окупатор. Нажалост, они не знају никаквог реда. Немају домаћег васпитања. Од њих не очекујмо ништа.

Зато свако од нас ко је познавао настрадалог у рату 1999. нека посети за празник њихове преживеле чланове породице. Да им каже да нису заборављени. Да људи памте њихову жртву. Кад заборавимо жртве, заборавили смо злочинце. Ако нису кажњени, вероваће да ништа лоше нису урадили. Кад заборавимо старе злочине, доћи ће нови злочинци да наставе злодела старих. Шта мислите због чега амерички председник и његови вазали неће бити присутни на Паради победе над фашизмом 9. маја у Москви. Желе да се злочини немачких нациста забораве, а онда „‘ајде Јово наново“. Удри по Русији и православљу. Уништи данас оно што ниси могао пре седамдесет година. Неће моћи. Опрем бато!

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *