Почетна / БРОЈ 367 / СВЕТ ЛИЧНИХ ОПСЕСИЈA НА КОЛЕКТИВНУ ПОЛЗУ

СВЕТ ЛИЧНИХ ОПСЕСИЈA НА КОЛЕКТИВНУ ПОЛЗУ

ЈУБИЛЕЈИ: Три деценије Модерне галерије „Ваљево“

Пише Дејан Ђорић
Дугогодишња спектакуларна излагачка делатност јединствене институције у животу српске ликовне сцене прослављена је капиталном изложбом – посветом имагинарном сликарству из колекције Драшка Милићевића, једне од најбољих на Балкану; шта све (не) крије чудесно благо савремених српских колекционара?

Тридесет година спектакуларне излагачке делатности Модерна галерија „Ваљево“ прославила је капиталном изложбом у оба своја простора. Реч је о имагинарном сликарству из колекције Драшка Милићевића, једне од најбољих на Балкану, у којој су сакупљена ремек-дела српског, црногорског и хрватског сликарства. Изложба је отворена до 27. маја. Довољно је рећи да ко није излагао у тој Галерији, као и да не постоји у свету фигурације, а изложба у Ваљеву омогућује улазак на велика врата у српску историју уметности под будним оком Љубе Поповића. С правом је на каталогу од педесет страна грб града Ваљева. Са сваком изложбом те врсте Ваљево постаје центар света, тридесет година без било какве помоћи Министарства културе, али са много добре воље мудрих ваљевских политичара Модерна галерија без допуштања мешања у излагачку концепцију представља у светским оквирима узорну установу. Постоји свега неколико галерија и музеја те врсте у свету а ваљевска је међу најдоследнијима и са највишим критеријумима.

НАЈВИШИ ДОМЕТИ

У складу са доследном излагачком концепцијом, у Модерној галерији „Ваљево“ представљају се највиши домети српског, југословенског и европског ирационалног, метафизичког, имагинарног, можда је најбоље рећи фантастичног сликарства. Многи старији, заборављени и млађи сликари њеним посредством на велика врата ушли су у српску уметност. Међу антологијским ликовним дешавањима у Ваљеву посебно место припада изложбама приватних збирки. Разлог за увођење на јавну сцену личних опсесија и страсти које покрећу колекционаре лежи у неспорној вредности предмета њиховог интересовања. Све више се у нашим галеријама приказују квалитетне приватне колекције, не само слика и цртежа. Ако је постмодерна галеристика измислила фиктивну функцију и запослење названо независни кустос, зашто онда не би и колекционар могао да се појави у својству кустоса?

Програмска идеја Модерне галерије „Ваљево“ је представљање старијих, заборављених и млађих али истакнутих сликара, као и уметника средње генерације. Поред самосталних изложби које обухватају и промоцију једне слике капиталне по значају и великом формату, Галерија континуирано излаже дела из приватних збирки, чему је била посвећена прва таква изложба слика из фундуса породице Перић 1992. године. О резултатима те ванредне сакупљачке страсти за делима српског сликарства магичног карактера објављена је и монографија (Артур Шопенхауер, Бранко Кукић, Милан Туцовић и Милољуб Перић: „Метафизичко сликарство. Из колекције Милољуба и Ивана Перића“, Издавач Иван Перић, Београд 2006). После збирке Милољуба и Ивана Перића (који је и члан Програмског савета Модерне галерије „Ваљево“) ваљевска публика могла је 1998. да види колекцију слика и цртежа Чедомира Едренића. Њен власник више није био жив а у пратећој публикацији цела је каталогизирана, што је једини каталог те врсте у Модерној галерији. Уследила је 2010‒2011 изложба слика „Од Станчића до Станића“ из колекције породице Милићевић и изложба збирке породице Ивана Ћурковића посвећена једином предмету њихове сакупљачке љубави – сликама Љубе Поповића. Обе изложбе пратиле су репрезентативне публикације а у каталогу Љубиног сликарства из збирке Ћурковић (2012‒2013; постоји и француско издање) Никола Кусовац уз др Станислава Сташу Живковића најбољи наш познавалац те проблематике, објавио је текст „Колекционарство у Југославији и Србији“. Његов прилог у измењеној верзији објављен је у књизи „Љуба. Слике из приватних колекција“, коју је издао београдски галериста Живојин Иванишевић (Галерија „Париски круг“) заслужан за формирање многих приватних колекција у земљи и иностранству старијих али и младих колекционара. Двоструко, српско и француско издање те монографије из 2013. са Кусовчевим освртом на колекционарство реиздато је у двострукој проширеној верзији 2014. године. Тај драгоцени увод је међу ретким те врсте код нас, а о старијим колекционарима и колекцијама поуздано сведочи и Станислав Живковић у својој књизи „Живот слика“, објављеној у четири издања, као једином нашем бестселеру из области уметности (последње допуњено издање је из 2013. године).

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *