Почетна / Друштво / Стварање „војвођанског проблема“

Стварање „војвођанског проблема“

Драгомир Анђелковић 
О измишљању „војвођанске нације“, Кострешу, НАТО панонским комбинаторикама и другим антисрпским играма око Војводине

Од пада Берлинског зида односи Србије са кључним државама евроатлантског блока одвијају се по принципу једностране уцене. Од нас се стално нешто тражи а упоредо нам прете да ће нас снаћи неко зло ако то не дамо. Било што ће нам бити ускраћено нешто што заслужено очекујемо или да ће нам, што је још бруталније, нешто наше – део територије Србије, српски национални интереси у њеном окружењу, економска перспектива или ма шта друго – бити отето, уништено, оштећено. Већ зависно од значаја траженог уступка за Вашингтон, Берлин, Брисел. Тако дефинисане механизме западног „решавања проблема“ на српском простору врло вешто користе сви наши регионални непријатељи. И не ради се ту само о томе да реализују налоге својих западних ментора, односно играју поверене улоге и тако „зарађују“ одређене награде. Не. Албанци, тзв. Бошњаци, Хрвати – знајући да су Срби стигматизовани и да мало треба да се нађу под ударом самозваних атлантских господара света – кад год за то имају погодну прилику, иду и много даље. Настоје да од нас на своју руку, али не сопственим снагама, извуку неки уступак тако што прете да ће нам створити додатне тешкоће на релацији са Западом или чак у прилог томе систематски раде када не поклекнемо пред претњама и не удовољимо њиховим хировима. А Западу не треба много да буде нахушкан на Србе. Све то добро знамо, али недовољно уочавамо колико исту антисрпску уцењивачку матрицу НАТО маљем, и то са територијалним претензијама против своје земље, користе и неки – бар по пореклу а донедавно и номинално, ако не и по осећањима – Срби. О томе ће надаље бити речи!

[restrictedarea]

НАКОСТРЕШЕНИ ЛИГАШ Заменик председника Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ) – како преноси „Танјуг“ – пре неки дан је изјавио да је питање аутономије Војводине стално „отворено“, што прети да прерасте у „проблем“, а ако се тако нешто деси, то неће бити добро ни за Војводину, ни за Србију. А све је, прeмa рeчимa поменутог лидера ЛСВ, почело oд „joгурт рeвoлуциje“ 1988. гoдинe, кaдa je Mилoшeвићeва власт одузела Вojвoдини ширoку aутoнoмиjу. Да би потом – прeкo владавине ДOС, влaдe Вojислaвa Кoштуницe, влaдe Бoрисa Taдићa и aктуeлнe влaдe – развој догађаја био такав да ниje дoбиjeн jaсaн oдгoвoр нa питaњe кojи нивo aутoнoмиje Војводина трeбa дa имa. „Кaдa сe дoгoвoримo oкo тoг кључнoг питaњa, oндa мoжeмo дa идeмo дaљe“, oцeниo je Бојан Кoстрeш.

Дoдao je дa га oхрaбруje нajaвa прeдсeдникa влaдe Србиje Aлeксaндрa Вучићa дa ћe у мajу мeсeцу бити рaзгoвoрa o дoнoшeњу зaкoнa o финaнсирaњу Вojвoдинe. „Aли, дoк сe jaснo и прeцизнo нe дoгoвoримo кaквa je вojвoђaнскa aутoнoмиja, кoje нaдлeжнoсти oнa трeбa дa имa, и тo у нoвoм Устaву Србиje – a ми у ЛСВ зaлaжeмo сe зa зaкoнoдaвну, извршну, судску влaст, извoрнe прихoдe, имoвину гaрaнтoвaнe Устaвoм – мислим дa ћe и зaкoни o финaнсирaњу и зaкoни o нaдлeжнoстимa, кoje ћe eвeнтуaлнo дoнoсити Скупштинa Србиje, бити приврeмeни.“ Јер, како Бојан Костреш тврди, суштинa прoблeмa je у тoмe штo свaкa слeдeћa скупштинскa вeћинa мoжe дa прoмeни и jeдaн и други зaкoн, штo знaчи дa je питaњe вojвoђaнскe aутoнoмиje стaлнo oтвoрeнo, „дoк тaкo нe пoстaнe прoблeм“.

ГЕОПОЛИТИЧКИ „ПРОБЛЕМАШИ“ Укратко, Костреш на завијен начин тражи федерализацију Србије, односно уставно а не тек законско – што је карактеристично за унитарне државе каква је наша а и за скоро  све чланице толико величане Европске уније – регулисање статуса АП Војводине. То није проблематично, нити било шта ново. ЛСВ се већ дуже време залаже за поменути вид преуређења Србије. На то у демократској држави каква је наша та партија има право. Проблем је што нам се прети да ће Војводина „постати проблем“. Зна се какав: глобално-геополитички! А на основу косовског и сличних сценарија знамо шта то значи: пласирање прича о лажној угрожености, интернационализација (унапред припремљена од стране атлантских сила) страна интервенција (која може да прерасте и у агресију налик оној из 1999. године).

Војвођански аутономаши или пак, већ зависно од тумачења њихових потеза, сепаратисти већ више пута су претили па и покушавали да интернационализују тзв. „војвођанско питање“. То им није успело зато што НАТО, из неких разлога, није желео да распирује нову велику кризу на Балкану. Но, никад се не зна када ће војни блок који је кључни генератор сукоба у свету проценити да му се исплати да код нас запали нови велики геополитички кризни, ако не и ратни пожар, а Војводина му се за тако нешто учини погодном. Да се сада шире не бавимо намерама западних стратега да потпуно покоре Србију и увуку је, као топовско месо, у НАТО или да је – ако се прво покаже неизводљивим или им пак друго буде деловало сврсисходније – даље комадају. Довољно је констатовати да у том случају максимално долази до изражаја за сада мали, али ако Србија не буде сузбијала деловање војвођанских „проблемаша“, у будућности много већи, експлозивни потенцијал Војводине.

НАЦИОНАЛНИ „ВОЈВОЂАНИ“ Да НАТО будно прати Војводину, и њеном опаком злоупотребом у по себе погодном моменту калкулише, подсетио нас је недавни позив представницима Скупштине Војводине да посете седиште тог пакта у Бриселу, што је владајућа већина у нашој северној покрајини – упркос чињеници да та врста односа није у надлежности АП Војводине – радо прихватила. Тако је пре неколико месеци дошло до срдачног сусрета делегације наше северне покрајине и представника НАТО структура у срцу њиховог агресивног система, што је само наставак и пре тога пријатељске сарадње две стране (да поменем раније одржану Конференцију о Северноатлантском пакту у Скупштини Војводине).

Док тако НАТО мерка Војводину са намером да, ако му то затреба у погодном моменту, развија тзв. „војвођански проблем“ до „пуцања“, они који са његовом помоћу рачунају на северу Србије на разне начине упорно раде како би произвели и ускладиштили што више барута који сутра, како се надају, лако може да буде потпаљен. Из тог угла треба гледати и на кампању из времена прошлог пописа становништва (2011) да се грађани национално изјашњавају као „Војвођани“. Њену ударну песницу представљао је ЛСВ, а да она није пропала, говори мало позната чињеница да се скоро 31 хиљада грађана у националном смислу декларисала „војвођански“. Они чине нешто више од 1,5 одсто становништва АП Војводина, а међу њима је – ако је веровати подацима које наводи „Википедија“ (а које заменик председника ЛСВ није демантовао а имао је много времена) – и Бојан Костреш.

КОРУПЦИЈА И ФАНАТИЗАМ Све у свему, уколико залагање дела грађана за аутономију не буде довољно (због малобројности аутономаша) ствара се основ да неко устврди да је измишљени војвођански народ у својој „матичној“ Војводини изложен терору (који се такође, како смо већ видели, лако инсценира). То што се преко ноћи појавило, и то свега нешто више од 30 хиљада тзв. националних „Војвођана“, било би засигурно игнорисано, док би се путем глобалних медијских средстава за испирање мозгова широм света понављало да се стотине хиљада Војвођана српским „државним терором“ застрашују да се изјасне како желе, док су они који су то ипак учинили изложени „гнусном прогањању“. Онда би се појавила НАТО коњица да их „спасава“.

Надам се да се – у околностима када глобални отпор НАТО агресивним плановима јача (са акцентом на улози Русије) – наведено неће десити. Ипак, не смемо игнорисати то што разни, у односу на Србију малициозни политичари у Војводини на разне начине раде у прилог развоју капацитета да простор наше северне покрајине за нас постане опасан проблем. Зато хвала Кострешу што нас је подсетио на процесе који томе воде. Додуше, није му то била намера, већ да у околностима када предизборна кампања почиње јаким речима и наговештавањем намере да се уцењује официјелни Београд мобилише деморалисане присталице своје разним аферама истрошене странке. Но, ефекат је за Србију позитиван јер је упозорење о опасности која нам прети недвосмислено. А ми смо народ који лако мање јасно исказане опасности превиђа, док наши властодршци пословично ретко када стратешки мисле и заокупљени су само својим дневним лично-партијским рачунима па реагују са закашњењем.

Стога би наша патриотска јавност, поготово сада када се приближавају покрајински избори, морала да се пробуди и у вези са спречавањем развоја потенцијала за државно деструктивно деловање на северу Србије доследно притиска власт. Оно што би она иначе игнорисала, полазећи од тога да није превише опасно (превиђајући да адекватно непарирање негативним трендовима може да доведе до тога да се ствари отргну контроли) вероватно ће се наћи у фокусу њене пажње и деловања ако процени да ће је другачије понашање скупо коштати. У противном, и даље ће кокетирати са Чанком, Кострешом и сличнима, што ти, неретко бивши Срби, а садашњи тзв. национални „Војвођани“ користе за своје по наше националне интересе штетно деловање. Они јесу политички накупци и у некој мери тек професионални војвођански „проблемаши“, што неки у власти неформално наводе као аргумент зашто је добро заливати коров звани ЛСВ. Међутим, не треба занемарити да његови лидери својим деловањем мало-помало стварају основе да се на северу Србије сутра појави неки тамошњи Тачи, односно нова генерација фанатичних (више него корумпираних) антисрпских екстремиста. А то што ће они бити најчешће српских корена ствари чини само опаснијима. Мржња конвертита је најгора, то смо у прошлости могли да видимо на примеру наших отпадника од Западне Херцеговине до области у којима преовлађују исламизирани Срби – а данас је актуелно и – од историјски српске Црне Горе до ништа мање руске Украјине.

[/restrictedarea]

 

8 коментара

  1. Usvakoj normalnoj drzavi nebi postojao Vojvodjanski parlmament koji kosta a postoji da bi celoj Srbiji pravio probleme to treba ukinuti pod hitno ili neka se odvoje ali ovo maltretiranje Srbija nesme da vise tolerise

    Thumb up 0 Thumb down 0

  2. Пошто је СРПСКО ВОЈВОДСТВО састављено из округа са својим именима
    исто тако може се и раставити. Државу Србију поделити по ОКРУЗИМА
    и то од Севера до Југа и Истока до Запада.Следећи Окрузи: Бачки, Барањски, Банатски, Сремски, Мачвански,Колубарски, Рашки,Топлички
    Златиборски,Врањски,Нишавски,Неготински,Браничевски,Шумадијски,
    Метохијски,Косовски. Београд као главни град Србије и целокупног
    СРПСТВА. Већински народ српски са својим писмом ћирилицом. Мањине
    са мањинским правима. Таква Србија политички била би здравија, уставно питање решити без постојања било какве назнаке на покрајине. Аутономаши би нестали јер неби имали ослонац у уставу.

    Thumb up 0 Thumb down 0

  3. … изгледа, да огромна већина `наивних радозналаца` и не схвата какви то подземни `токови` протичу испод `Делвидека` ?
    Па, господо размажени, који верују да би `мед и млеко` потекао одвајањем Војводине, хоћемо ли одмах да дестабилизујемо овај `регион` ? Аа, – не одговара, тренутно, натовцима зато и позивају `своје` у Брисел, дају им `слаткише` и убеде их у – стрпљење ?
    А неки су већ добрано поодмакли у веома детаљним `ороченим` плановима, као по систему `кап-по-кап` да преузме све битније прерогативе у српској покрајини ? А на крају би било довољно, да бициклистичким стазама, дође неко `културно-уметничко друштво`, међу `своје` држављане и – изведе `перформанс` – `фајронт` тамо-неке- Војводине ? Ал` `апетите` имају и – други ?
    Да није недавног `пожара`, не би ни знали, каква велика џамија постоји у – Суботици ?
    – Зато, за оне који нити знају нити их интересује какво је „супер“ време било 1848-1849, ваљало би припремити бар Стеријине „Родољупце“… ? Боље би било, за све, да се раније трагедије, заврше као – комедије…. ?!

    Thumb up 0 Thumb down 0

  4. Ivana to je Moj stav Kada je U pitanju takozvani pokrajina ali mi objasnite cemu Parlament u severnom delu Srbije ili napravite u svakoj Srpskoj pokrajina jedan Parlament .Jedno misljenje Neznaci da je Neko glup ili pametan Pozdav Ivan

    Thumb up 0 Thumb down 0

  5. Душан Буковић

    Комунистичка Партија Југославије је била доследна своме програму у свима конгресним и земаљским коференцијама, резолуцијама и одлукама да на линији отвореног дефетизма разбије Југославију и српски народ. У комунистичком листу “Трудбеник”, органу радног народа Војводине, објављен је чланак у јануару 1941 године под насловом: “Национално-ослободилачка борба народа Војводине”, где дословно стоји:
    “1918 године србијанска буржоазија из Војводине, Хрватске, Славоније, Црне Горе, Босне, Херцеговине, Косова, Метохије и Македоније уз помоћ крупних капиталиста, велепоседника, и плаћеника, није дала право народима ових земаља да се сами определе него их је подјармила и силом им натурила своју хегемонију… Један спасоносни пут за све национално угњетене народе, дакле и војвођанске Мађаре јесте народно-ослободилачка борба на бази пролетерског интернационализма. То је онај исти пут којим су ишле и стигле својој мети угњетене нације и групе царске Русије, које су велико-руски империјалисти угњетавали на нечувен начин…” (Види: “Трудбеник”, орган радног народа Војводине, бр. 1, година 1, Јануар 1941, “Национално-ослободилачка борба народа Војводине”, стр. 6).

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *