Почетна / БРОЈ 364 / Слобода вероисповести и слобода говора на евроунијатском суду

Слобода вероисповести и слобода говора на евроунијатском суду

Пише Зоран Чворовић
Монтирани поступак који се води против верника који су позивали грађане на „Православну литију – против Геј параде“ увод је у процесе на којима ће се судити традиционалним вредностима и њиховим заточницима

Јасмина Јанковић, Зоран Симић и Мило Стојановић су оптужени да су дељењем летака, којима су позивали грађане на „Православну литију – против Геј параде“, извршили кривично дело расне и друге дискриминације из чл. 387 ст. 4 Кривичног законика. По образложењу тужиоца, кога заступа заменик Вишег јавног тужилаштва у Београду, Јасмина Станковић, садржина летка је таква да се његовим дељењем вршило кажњиво „подстрекавање дискриминације“, из ст. 4 наведеног члана, „против лица припадника геј популације“. При томе, тужилац невешт новоговору западне цивилизације антивредности, али спреман да се влада по оној народној – „видела жаба да се коњ поткива“, погрешно квалификује основ дискриминације као „полну“, уместо као сексуалну „опредељеност“.

ИЗВОР ПРАВНЕ НЕСИГУРНОСТИ

Најпре, треба утврдити кривичноправно значење речи дискриминација, која се у својству циља ставља на терет окривљеним. У основном облику кривичног дела расне и друге дискриминације (чл. 387 ст. 1) дискриминација се дефинише као кршење основних људских права и слобода зајемчених међународним правом по основу разлике у раси, боји коже, националности, етничком пореклу или неком другом личном својству. Инкриминисање дискриминације у кривичном законодавству наслања се на одредбу о забрани дискриминације у Уставу РС, где се дискриминација, као и у КЗ, искључиво доводи у везу са посредним или непосредним нарушавањем начела једнакости грађана пред законом, кроз различите форме неједнаког третмана условљеног неким од личних својстава дискриминисаног лица (раса, пол, национална припадност и сл). Следствено, заштитни објект код кривичног дела расне и друге дискриминације за које су оптужена горенаведена лица јесте правна једнакост. Иако за постојање довршеног дела из ст. 4 није неопходно да је дошло до дискриминације, радња подстрекавања би морала да има такав потенцијал да неодољиво утиче на друге да предузму конкретне радње кршења (ускраћивања или ограничавања) појединих основних људских права и слобода. Свако друго тумачење проширује појам дискриминације, а са њом и вредност која се кривичноправно штити наведеним кривичним делом, ван уставних и законских оквира. У том случају би уместо заштите правне једнакости злоупотребом једног кривичног дела добили непресушни извор правне несигурности.

Следствено, за тужиоца позив за учешће у молитвеном ходу – литији, коју је самоиницијативно организовала једна мала група православних верника, желећи да уз употребу хришћанских и националних симбола („На Литију понети Иконе, Крстове и заставе Србије“) „часно и достојанствено“, „мирно, али одлучно“ искаже хришћански став о јавном пропагирању хомосексуализма у Србији, има потенцијал да друге подстакне на акте ускраћивања или ограничавања основних људских права и слобода.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *