Почетна / БРОЈ 364 / Шири избор књига кандидованих за Награду „Печат времена“

Шири избор књига кандидованих за Награду „Печат времена“

Бојан Јовановић
Магија српских обреда
„Службени гласник“, Београд, 2014.

Етнолог и антрополог, аутор многих студија, Бојан Јовановић, у књизи Магија српских обреда истражује карактеристичне магијске елементе у оквиру самог контекста посматрања српске народне религије и традиционалне културе Срба са циљем откривања скривеног значаја и функције магије у датом комплексу трију карактеристичних обреда ‒ рођења, свадбе и смрти. Анализа конкретних садржаја и форме магијских поступака, с циљем да се утврде и дефинишу њихов карактер и основне друштвене функције, требало би да допринесе потпунијем сагледавању како улоге и значаја магије у обредној пракси везаној за животни циклус појединца, тако и утицаја магије на формирање традиционалних представа и начина мишљења у народној култури Срба.

Нина Рабреновић
Приче са границе
„Архипелаг“, Београд, 2014.
Описујући Константинопољ, као и успон Источног римског царства, књига Приче са границе враћа нас у период раносредњовековног доба, време Ромеја и варвара, иконобораца и иконобранитеља, завера и ратова, суманутих владара и изгубљених поданика, говорећи највише о искуству границе и о прелазним временима у којима је готово све могуће. Створивши изузетно богату галерију најразноврснијих ликова, остављајући читаоцу да процени њихове акције и уверења, сликајући убедљиву слику великог Ромејског царства и града, Нина Рабреновић је, како у поговору истиче Васа Павковић, написала трећу збирку прича као складни завршни ауторски текст јединственог погледа на историју и људску судбину.

Дарко Танасковић
Белези времена
„Православна реч“, Нови Сад, 2014.

Белези времена дугогодишњег редовног професора Београдског универзитета и амбасадора у Ватикану, водећег филолога и исламолога, јесу сабрани текстови објављени у „Печату“ и у неколиким другим новинама и недељницима.
У импресивно широком тематском распону ових текстова, од којих су неки сјајни есеји, неки надахнуте полемичке расправе, неки продубљене мини-студије, неки надахнуте полемичке расправе, Танасковић, како примећује Ненад Кецмановић у уводној речи, плени својом ерудицијом, познавањем различитих култура, прецизном анализом домаћих и међународних политичких процеса, енциклопедијским богатством података, занимљивим казивањем, оригиналним асоцијацијама, убедљивим закључцима и лепотом језика.

Ирина Деретић
Платонова филозофска митологија
„Завод за уџбенике“, Београд, 2014.

Полазећи од Платонове критике хомеровско-хесиодовске митотворачке традиције, ауторка истражује утемељеност и домете те критике, те његов властити пројекат нове филозофске митологије и његове митове као делимичну реализацију тог пројекта. По оцени др Јована Аранђеловића, ова студија представља изузетан допринос националној филозофској баштини.

Александар Никитовић
Филозофија наслеђа
Фонд „Слободан Јовановић“, Српско филозофско друштво, Београд, 2014.

Оштар и бескомпромисан сукоб традиционалног староевропског и модерног погледа на свет који је обухватао готово сва важна питања у вези са човеком и његовом заједницом, можда се на најопштији начин преламао око питања: да ли је могуће успоставити нови морал? Трагајући за линијом разграничења између традиционалног староевропског и модерног погледа на свет, Александар Никитовић, као средишњу означава ону тачку из које се на једној страни развија просветитељска критика традиционализма, и с друге Берков конзерватизам и критика теоријских основа и политичке праксе револуције у Француској.

Сава Живанов
Европа пред Први светски рат
„Завод за уџбенике“, Београд, 2014.

Књига Европа и Први светски рат делимично је проширена, сада допуњена и у појединим питањима прецизније разјашњена књига Русија и раскол Европе, коју је Сава Живанов, као саставни део већег пројекта, Русија на прелому векова, написао десетак година раније. Ова књига, како у уводној речи каже аутор, представља збивања која су током тридесетшестогодишњег раздобља водила Европу у Велики рат. Анализирајући корене и актере европског конфликта, аутор прати промене односа између европских сила, од коегзистенције до конфронтације.

Радмила Радић, Момчило Исић
Српска црква у Великом рату 1914-1918
„Филип Вишњић“, Београд, 2014.

Српска црква у Великом рату 1914‒1918 представља студију и лексикон којим се први пут у српској историографији пружа свеобухватни историографски преглед стања цркве и њеног функционисања током Првог светског рата. Она доноси податке о материјалним разарањима, људским страдањима, окупацији, избеглиштву и појединачним судбинама највећег броја свештеника и монаха током рата, од укупно 3 327 пописаних имена која се налазе у лексикону.


Бојан Јовановић

Памћење и самозаборав
„Орфеус“, Нови Сад, 2014.

Књига Памћење и самозаборав резултат је ауторовог истраживања феномена меморисања и заборављања у традицији и култури српског народа, у чијим предањима откривамо како се тај народ односио према битним историјским догађајима и личностима и како је успостављањем одређених наратива као стабилизатора меморије креативно памтио своју прошлост.
Злата Бојовић
Историја дубровачке књижевности
„Српска књижевна задруга“, Београд, 2014.

Историја дубровачке књижевности, у којој је др Злата Бојовић, професор Филолошког факултета у Београду, следећи смене уметничких епоха од средњег века до нестанка Дубровачке републике, дубровачке писце контекстуализовала у равни поетичког развоја, представља свестрани и поуздани преглед велике књижевне културе старог Дубровника. У овој научној и књижевноисторијској синтези, која је завредела и ширу јавну, а не само научну пажњу, и као што је познато, жестоко узбуркала духове у Хрватској, обрађени су сви жанрови, посебно поезија и драма које цветају на Медитерану од 15. до 18. века.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *